10. јуна 1868. године убијен је кнез Србије
МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
И да није био владар, стекао би славу: Мало је оних који знају "скривени" таленат Кнеза Михаила?
Осим
што је био веома образован владар, вешт дипломата и велики визионар,
кнез Михаило Обреновић је уживао и у писању песама. Велики број ових
записа данас је изгубљен, али су три песме овог владара Србије сачуване и
до данашњих дана.
"Молитва кнеза србског Михаила на брегу морском"
(последње две строфе)
На част царем круне и светила
Богатиром корабље и море,
Мени моја Србија је мила,
За њу гинем и њене олтаре. СИЛЕН!
К светом пренеси ме крају
Да т’ у роду име Твоје славим,
Нећу престол, нећу земље владу,
Србство мило и Србију тражим.
Све
данас познате песме кнеза Михаила настале су у периоду његовог
прогонства након свргавања са власти 1842. године када је он живео у
Бечу и располагао великим богатством свога оца, кнеза Милоша.
Најпознатија је свакако љубавна песма “Што се боре мисли моје”.
Деценијама
се веровало да ју је кнез написао јер је био заљубљен у своју блиску
рођаку Катарину Константиновић, коју није смео да ожени. Међутим, 2003.
године је откривен оригинални документ са посветом коју је кнез Михаило
упутио за 15. рођендан Клеопатри, ћерки кнеза Александра Карађорђевића.
Чешки
композитор и пијаниста Алојз Калауз прво је компоновао ову песму, а
средином педесетих година 19. века поново ју је прерадио Корнелије
Станковић и та песма је за време друге владе кнеза Михаила редовно
извођена на баловима у Београду, а у том облику сачувана је све до
данашњих дана.
О
томе да ли су између кнеза Михаила и принцезе Клеопатре постојале неке
симпатије или чак и љубав која би могла да заувек помири династије
Карађорђевића и Обреновића и данас се расправља.
Што се боре мисли моје
Што се боре мисли моје,
Искуство ми ћутат’ вели,
Беж’те сада ви обоје,
Нек’ ми срце говори.
Први поглед ока твога,
Сјајном сунцу подобан,
Пленио је срце моје,
Учинио робом га.
Да те љубим, ах, једина,
Целом свету казаћу,
Само од тебе, ах, премила,
Ову тајну сакрићу.
Што
се тиче уметничког рада кнеза Михала, осим песме “Што се боре мисли
моје”, сачуване су још и песме “Светски путник” и “Молитва кнеза србског
Михаила на брегу морском”.
Обе
су настале 1844. године приликом путовања кнеза Михаила у Берлин и
његовог боравка на обали Северног мора и обе су по обиму веће од песме
“Што се боре мисли моје”. “Светски путник” има 10 строфа (40 стихова), а
“Молитва кнеза” 44 стиха, односно једанаест строфа.
Ипак,
пре него као песник, кнез Михаило је остао упамћен као велики заштитник
и мецена српских књижевника и песника. Током боравка у изгнанству, по
очевој жељи, његов саветник је постао Вук Караџић.
Михаило
Обреновић и најпознатији реформатор српског језика ускоро су постали
велики пријатељи, а управо је млади кнез био тај који је Вуку онако “као
што је он слушао у детињству од својих дадиља” први испричао народну
бајку “Чардак ни на небу ни на земљи”. Вук је причу према сећањима кнеза
Михаила записао и захваљујући овоме ми и данас знамо за њу.
Помоћ
уметницима наставио је и по повратку у Србију 1860. године. Осим Вуку,
кнез Михаило је био мецена и Бранку Даничићу, Илији Вујовићу,
композитору Корнелију Станковићу… његове даље планове прекинуло је
убиство 1868. године на Кошутњаку.
Споменик кнезу Михаилу Обреновићу
налази се на тргу Републике,
налази се на тргу Републике,
а у народу је познат као место састајања “Код Коња”.
Споменик је подигнут 1882. године,
а представља кнеза Михаила Обреновића као јахача.
