ДРУГИ ПИШУ ...
Амандманима на Уставом СФР Југославије из 1963. године, које је обликовао Едвард Кардељ, битно је измењен и погоршан уставни положај Србије, која је подељена на три саставне јединице - две аутономне покрајине и такозвану ужу Србију, која ће у народу одмах добити име ужас. Ова корекција највишег правног акта отишла је корак даље и изједначила покрајине са републикама.
То је био један од првих корака ка доношењу новог устава фебруара 1974. године и почетак драме разбијања Југославије. Овај чин је оставио у наслеђе потоњим генерацијама да понекад и оно што је незамисливо може да постане стварност.
Одборнике у скупштинама општина и посланике у покрајинским и републичким скупштинама и Скупштини Југославије замениле су такозване скупштинске делегације, чиме је докрајчена и сама идеја личне одговорности одборника и посланика. И олакшана идеја владавине појединаца и партијских група.
Већ у првој години примене новог Устава, "најпрогресивнијег устава у свету", како је говорио Тито, општа и заједничка потрошња повећана је за 80 одсто.
Прегломазан административни апарат је хипертрофиран формирањем хиљада самоуправних интересних заједница у којима је запослено четрдесет пет хиљада људи, на пословима које су раније радили локални и републички органи власти, а број запослених у тим органима власти истовремено је "повећан за 31 одсто".
За кратко време Југославија је имала 340.000 административних радника више од стаљинистичке Румуније, чак 150.000 више од два пута мање стаљинистичке Мађарске.
Уз Брозову сагласност, Кардељ је промовисао идеју "плурализма самоуправних интереса", која се увођењем морално-политичке подобности за готово сва одговорна места у друштву претворила у смоквин лист владавине појединаца, чиме је практично суспендован плурализам мишљења и идеја.
Маја 1974. Броз је изабран за доживотног председника Југославије, а десетак дана касније и за председника СКЈ "без ограничења трајања мандата".
Злочиначки двојац Кардељ- Броз је већ тада почео уништавање Србије.
