Срба у нашој историји
13. августа 1876. године рођен јесрпски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, предсједник Српске краљевске академије (након Другог свјетског рата Српска академија наука и умјетности) од 1937. до 1960. и члан свих словенских академија
Послије завршене Велике школе у Београду, студирао је словенску филологију и лингвистику у Одеси и Москви. Основао је и уређивао часописе ,,Јужнословенски филолог“ и ,,Наш језик
Оснивач је српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. Ријешио је сложен проблем општесловенског акцентног система.
Под његовим руководством, САНУ је издала прву књигу великог ,,Речника књижевног и народног језика“. Написао је око 500 расправа, језичких огледа, научних критика, полемика и приказа.
Александар Белић у граматици српскохрватског језика из 1940. године, када му Брозови „лингвисти“ у дугим кожним мантилима нису држали нож под грло, на страници 283, у тачки 5. пише:
- Како се зове ово писмо којим је написана ваша књига? – Ћирилица.
А пишу ли сви Југословени само ћирилицом? Пишу ли њоме и наша браћа Хрвати и Словенци?
Јесте ли видели како пишу Енглези, Французи, Немци?
А како Руси, Бугари, Чеси? Је ли ко видео како пишу Јевреји, или Турци или Кинези? Постоје, дакле, на свету разна писма или азбуке.
Покушајте
сабрати сва слова наше ћирилске азбуке.
Колико их има? – Равно 30.
Шта
обележава свако слово? Колико ће онда
бити гласова у нашем језику?
Наш језик има 30 гласова, а наша азбука исто толико слова, тако да се сваки глас бележи посебним словом.
Захваљујући поглавито Вуку Караџићу, наша је азбука једна од најпростијих и најсавршенијих на свету. (Пиши као што говориш!)“
Дјела: ,,О језичкој природи и језичком развитку“ (два тома), ,,Правопис српскохрватског језика“, ,,Дијалекти источне и јужне Србије“, ,,О двојини у словенским језицима“, ,,Галички дијалекат“.
