Љубомир Стојановић
Рођен је 18. августа 1860. године у Ужицу.
Био је српски државник, политичар и филолог,
редовни члан Српске краљевске академије.
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Мирослављево
јеванђеље је наш најстарији и најзнаменитији ћирилски рукопис, писан у
12 вијеку, за хумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана
Стефана Немање. Ова српска светиња дијелила је судбину државе и народа, а
на свом осмовјековном путу скривања и чувања, дугом око 15 хиљада
километара, важне станице је везују и за ужички крај.
Вијекове потом, проводи у Хиландару, а монаси га поклањају краљу Александру Обреновићу, 1896. и тако стиже у Београд. Знаменити Ужичанин, професор Љубомир Стојановић, односи га у Беч, да би се израдило фототипско издање.
„Он
надзире, сваки дан дежура, ради коректуру, то је било тако урађено да
се није разликовало од оригинала“, кажу књижевни историчари.
