Од 1911. године живела је у Београду, отац јој је погинуо у Другом балканском рату 1913. године.
Виолину је почела да учи од своје једанаесте године, а убрзо потом је почела да се бави композицијом.
Музичку школу је завршила 1929. године у Београду, дипломирала је два одсека, виолину и композицију, и постала прва особа која је дипломирала композицију у Србији.
Студије музике је наставила у Прагу.1929. године, на Мајсторској школи Прашког конзерваторијума, где је учила композицију, виолину, као и дириговање.
На Прашком конзерваторијуму, на Мајсторској школи за композицију у Прагу дипломирала је 1932. године. Завршила је и студије дириговања и тако постала једна од првих жена диригената у Европи и прва жена која је дириговала Симфонијским оркестром Чешког радија.
За време студија у Прагу она и њена мајка Катарина су живеле у изнајмљеним собама и становима, а издржавале се захваљујући мајчином раду по кућама имућних прашких породица. Убрзо после тога напустила је Праг и уписала студије клавира на Државном конзерваторијуму у Берлину.
Љубица Марић се 1933. вратила у Београд, где се бавила дириговањем. Затим се 1935. преселила у Загреб, где је била и хапшена.
Следеће, 1936. године, преселила се поново у Праг на специјалистичке студије на Одељењу за микротоналну музику Државног конзерваторијума. Ту се бавила дириговањем. После тога се поново вратила у Загреб, да би се у јесен 1938. дефинитивно преселила у Београд.
У периоду од 1938. до 1945. године била је професор Музичке школе Станковић, затим од 1945. до 1967. године доцент и професор Музичке академије у Београду, где је предавала теоријске предмете. Од 1947. до 1953. била је секретар Удружења композитора Србије.
Бавила се дириговањем 1945. и 1946. на јавним студио концертима радија у Београду.
