Резиденција краља Александра Карађорђевића у Хан Пијеску представља једину краљевску резиденцију у Босни и Херцеговини. Саграђена је 1924. године, за потребе краља Александра Карађорђевића. Дворац је у Другом свјетском рату дјелом оштећен, послије рата служио је као резиденција државних службеника. Изгорио је у пожару 2005. године. Води се као национални споменик Босне и Херцеговине.
Аустругарски планови
Почетком 20. вијека aустроугарски службеници су вршили мјерења квалитета ваздуха овог подручја. Мјерењима је установљено да је Хан Пијесак простор са највишом концентрацијом озона у Европи, природна ваздушна бања. Направљене су скице и планови за изградњу монденског туристичког насеља. Планирана је изградња љетниковца за Цара, али и још 17 врхунских одмаралишта различите величине. Планове Аустроугарске омео је Први свјетски рат.
Љетни дворац Карађорђевића
За изградњу је искориштена је аустроугарска документација преузета из Сарајева и израђена пројектна документација по којој ће се градити објекти, а краљ је званично одобрио изградњу виле.
“У новембру 1920. године Управа двора Његовог величанства Краља оверила је пројекат заведен у Сарајеву под број Н 4322/14 којим се у Хан Пијеску треба да гради Дворац назван Ловачки дом“ подаци су из Архива Југославије, Фонд 91-136-74".
Градња цијелог краљевог комплекса завршена је 1924. године. Управа двора је од Грађевинске дирекције Сарајево 23. октобра 1924. године под бројем 10622 добила докуменат и констатовала довршење државних зграда у Хан Пијеску које ће служити за краљеве потребе.
У Хан Пијеску је 1923. године саграђена и дворска капела од дрвета, којој је кумовао краљ Александар. Међутим, пошто је био заузет државничким обавезама, он лично није присуствовао отварању цркве већ је послао свога изасланика сердара Јанка Вукотића. Црква је нажалост изгорјела у Другом свјетском рату.
“У сред столетних јела неколико вила и у средини, са стрмим кровом, елегантним кровом, сав саграђен од јелових облица, Краљев ловачки дворац…После 3 године рада двор са свим зградама је готово потпуно завршен. Управник дворца, инжењер Немац г. Фицингер, који је дао план, и још неколико чиновника грађевинске секције који су руководили радовима, чекају краљевски пар на улазу…
Цела одаја је израђена у дрвету у старој босанској орнаметици. зидови су облежени резаним храстовим ораховим и јасеновим дрветом. Таваница је цела у орнаметици од истог дрвета, а и врата су као врата на дворовима старе босанске властеле.
У углу је велики камин од црног мрамора, вратанца су од бронзе са босанско-источњачким шарама. Камин се завршава малом куполом од камена у коме су изрезани двоглави орлови и Краљев иницијал.
Краљ и краљица су одушевљени и очарани. У сред огромних јелових шума, на висини 1090 м, готово у снегу, ловачки дворац краљев, сав од резаног дрвета је леп као куће из бајке.
Дворац једино још није намештен. Постављено је само неколико миндерлука у диванхани. На њима су босански макати и миндер јастуци изаткани у ткачници ћилима у Сарајеву. У сваком од њих уткан је у средини краљев иницијал. Постављене су и велике каљеве пећи. Лустери висе на јеленским роговима.
До диванхане у приземљу је трпезарија сва у црвеном свиленом тапету са великим зимским пејсажом П.Шаина, кроз који јуре дивље свиње. Са друге стране диванхане је краљева канцеларија.
До дворца је вила за престолонаследника, сва бела. Прекопута вила за госте,а иза дворца вила за свиту. Све је саграђено од дрвета, кухиња, штала, гаража, касарна за гарду. Уведен је и водовод и електрика.“
Други дио ...
Резиденција краља Александра Карађорђевића у Хан Пијеску представља једину краљевску резиденцију у Босни и Херцеговини. Саграђена је 1924. године, за потребе краља Александра Карађорђевића. Дворац је у Другом свјетском рату дјелом оштећен, послије рата служио је као резиденција државних службеника. Изгорио је у пожару 2005. године. Води се као национални споменик Босне и Херцеговине.
Ровови из 1914.
Испод самог Краљевог дворца су се налазили стари ровови из 1914. године. Тим правцем је Ужичка армија са Црногорцима надирала према Сарајеву, а из тих ровова су их покушали зауставити аустријски жандари, помогнути домаћим шуцкорима.
На мјесту краљевог љетниковца био је штаб Шумадијске дивизије 2. позива. Српска војска је била на Краљевој Гори и Романији, а аустријанци су били спремни на евакуацију из Сарајева.
Да би сачувао успомену на те славне дане, краљ је наредио да се ровови крај љетниковца очувају онако како су остали.
Краљева посјета из 1928.
У штампи из тог периода остали су трагови посјете краља Александра Карађорђевића Хан Пијеску крајем јула 1928. године. Краљ је у Хан Пијесак допутовао 29. јула,а остао је недељу дана. Чак је и неке указе потписао у Хан Пијеску.
Краљ је у Хан Пијесак стигао у пратњи жупана тузланске области Јован Зеца. Већ 30. јула у посјету долази и велики жупан сарајевске области Милан Николић, са којим је краљ провео у шетњи неколико сати.
Током свог боравка у Хан Пијеску, краљ је примао посјете минстара, чиновника, али и обичних људи из тог краја. Остало је забиљежено да је присуствовао литургији на Илиндан у цркви Св. Пантелејмона којој је кумовао.
– Сељаци који су чули да ће краљ доћи у цркву, нагрнули су у свечаном одијелу са свих страна и црква је већ ујутру била препуна свијета. Литургију је служио мјесни свештеник Сетван Тодоровић. Чим је краљ ступио на улаз цркве, окупљени свијет га је поздравио са “Живио Краљ!”. Краљ је цијелу службу остојао, а послије службе с епоздравио са свештеником Тодоровићем и разговарао са њим о приликама у овом крају. Краљ је позвао свештеника на ручак. Краљ се послије задржао у разговору са народом и “у коло се хватао“.
Краљевићи на одмору 1931.
Чланак из августа 1931. говори о Хан Пијеску као омиљеном љетном боравишту Карађорђевића и до у детаљ описује активности тројице краљевића.
– Тек што казаљка на часовнику покаже 8 и по часова у вили се већ зачује весели смех и жагор младих краљевића. Први излази најмлађи Андреј са лоптом великом као балон. Иза њега излази Томислав са својим малим аутомобилом на педале. Тачно у 9 часова излази престолонасљедник Петар. Његова учионица је на отвореном, у сјенци борова и јела. Настава би трајала 2 сата, а након тога би са својим учитељем ишао у шетњу сат времена приликом које се води разговор о природи, биљкама и животињама.
Забиљежено је да је прво писмо родитељима, престолонасљедник Петар написао управо у Хан Пијеску. У свакодневној шетњи мали Петар би често пролазио поред Гардијске касарне. Занимао се како се хране војници и при томе је пажњу посвећивао гардијском кувару кога је испитивао војничким оброцима. Један дан је дошао да га фотографише својим “кодаком” и био је пресретан када му је могао уручити фотографију коју је он усликао.
– После подне краљевићи одлазе у даљу шетњу у околину. Том приликом они су предмет пажње и љубави целог тог краја. На ливади су, сељанке журно купе сено, а најмлађи краљевић принц Андреј, трчи и у обема ручицама носи прегршт сена да га дода једној сељанки… Краљевићи се приближавају сељацима и постављају им непрекидно питања јер их све што је око њих интересује и занима. У свим овим сусретима са становницима овога краја краљевићи су предмет опште радости и са свих страна прате их срдачни поздрави и усклици.
