Ксенија Атанасијевић
Уз прекиде због ратних догађања, бриљантно, са свим десеткама дипломирала је филозофију на Београдском универзитету јуна 1920. године, и тако постала прва жена дипломирани филозоф у Краљевини СХС.
Са
само 28 година, Ксенија Атанасијевић је
1922. године на фасцинантан начин одбранила
докторску тезу “Бруново учење о најмањем“
пред препуном салом знатижељних студената
и петочланом комисијом, у којој је био
и наш научни геније Милутин Миланковић.
Тако су Београд и Србија пре 95 година
добили прву жену доктора филозофије.
Прво
је предавала у нишкој гимназији, да би
1923. године постала прва жена доцент,
универзитетски наставник у Краљевини
СХС. Ксенија Атанасијевић је провела
12 година као предавач класичне,
средњевековне и модерне филозофије и
етике на Филозофском факултету у
Београду. Била је више него омиљена међу
студентима и колегама. Млада, оригинална,
пуна знања и добрих намера према
студентима, постала је узор младим
девојкама тог времена.
Држала
је бројна предавања и семинаре и ван
наставе, о Сократу, Шопенхауеру, Сенеки…
Између наставе и предавања и у земљи и
у иностртанству, интензивно се бавила
научним радом.
Објавила је више од
400 научних радова и студија из области
филозофије, филологије, етике и естетике.
Њени радови превођени су на све важније
светске језике, а сама Ксенија је, као
велики полиглота, преводила посебно са
немачког и грчког језика. Превела је
бројна дела Аристотела, Платона, Спинозе,
Адлера, Сократа…
За време Другог
светског рата била је хапшена и мучена
од Гестапоа, јер је јавно писала против
расне и националне мржње. Одбила је да
потпише злогласни “Апел београдских
интелектуалаца“ који је Гестапо саставио
и присиљавао београдске интелектуалце
да га потпишу.
После рата хапсиле су је и комунистичке власти, а по изласку из затвора све њене књиге биле су забрањене. Амерички универзитети су је звали да на њима предаје, што је она одбила. Храбра и достојанствена, наставила је да ради анонимно и припрема трећи том свог животног дела “Филозофски фрагменти“.
