Ови
свети и дивни мученици и јунаци вере
Христове беху најпре први великаши на
двору цара Максимијана. И сам их цар
уважаваше много због храбрости, мудрости
и верности. Али кад чу цар, да су ова два
великаша његова хришћани, промени љубав
своју према њима на гнев.
И
једном када беше велико жртвоприношење
идолима цар позва Сергија и Вакха, да
заједно с њима жртве принесу, али они
отворено отказаше цару послушност у
томе. Ван себе од јарости цар нареди, те
свукоше с њих војничко одело, и прстење,
и одликовања, и обукоше их у женске
хаљине; још им метнуше гвоздене обруче
о врат, и тако их вођаху улицама града
Рима на подсмех свима и свакоме.
По
том их посла цар у Азију, своме намеснику
Антиоху, на истјазање. А овај Антиох
беше се и дигао до тога положаја помоћу
Сергија и Вакха, који га у своје време
препоручише цару. Када их Антиох поче
саветовати, да се одрекну Христа, и да
себе спасу бешчешћа мука и смрти,
одговорише ови светитељи: „и чест и
бешчешће, и живот и смрт — све је једно
ономе ко иште царства небескога."
Антиох
баци Сергија у тамницу, и нареди прво
да се мучи Вакх. Слуге се мењаху један
за другим тукући Вакха светога, све док
му цело тело не раздробише. Из раздробљеног
и крвавог тела св. Вакха изађе душа
његова света и на рукама ангелским оде
Господу.
Пострада
св. Вакхо у граду Варвалису.
Тада
Сергије свети би изведен, и обувен у
гвоздене опанке, с начичканим ексерима,
па тако отеран у град Росаф у Сирију, и
тамо мачем посечен; и душа му оде у Рај,
да тамо заједно са Вакхом, другом својим,
приме венце славе бесмртне од Христа
Цара к Господа свога. Пострадаше ови
красни витези вере Христове око 303.
године.
