Његова светост патријарх Иринеј упокојио се у Царству небеском 20. новембра 2020. године у Војномедицинском центру на Карабурми, усљед погоршања здравственог стања изазваног корона вирусом.
Сахрањен је у крипти Храма Светог Саве на Врачару.
Патријарх је Српске православне цркве, 45. по реду. Право звање патријарха српског гласи:
Његова светост Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски.
Завршио је основну школу у родном селу, гимназију у Чачку, богословију у Призрену 1951. године, а затим Богословски факултет у Београду. Замонашен је у манастиру у Раковици 1959. године. Замонашио га је тадашњи патријарх српски Герман.
Био је професоор Призренске богословије од 1959 - 1968. године.
Завршио је постдипломске студије у Атини, гдје је отишао школске 1962/63. године.
Послије тога је био постављен за управника Монашке школе у Острогу.
Поново је био професор и ректор богословије у Призрену 1971—1974. године.
Маја 1974. изабран је за викарноог епископа моравичког, викара патријарха Германа. За епископа нишког изабран је на засиједању Светог архијерејског сабора одржаног 21—28. маја 1975. године. На трон епископа Нишке епархије устоличен је у Саборнојх цркви у Нишу 15. јуна 1975. године.
Био је више пута члан Светог архијерејског синода Српске православне цркве.
Дана 22. јануара 2010. године одлуком Изборног сабора Српске православне цркве изабран за патријарха, устоличен је у београдској Саборној цркви 23. јануара.
На дан 3. октобра 2010. устоличен је у манастиру Пећкој патријаршији.
Преминуо је 20. новембра 2020. године у Војномедицинском центру на Карабурми, услед погоршања здравственог стања изазваног корона вирусом.
Сахрањен је у крипти Храма Светог Саве на Врачару.
