Свети апостол Филип, родом из Витсаиде крај језера Галилејског, као и Петар и Андреја. Одмалена научен Светом Писму, Филип се одмах одазва позиву Господа Исуса и пође за Њим (Јн 1, 43). По силаску Светог Духа Филип је ревносно проповедао Јеванђеље по многим странама Азије и по Грчкој.
У Грчкој хтедоше га Јевреји убити, но Господ га спасе моћним чудесима својим. Тако архијереј јеврејски, који се устреми на Филипа да га бије, наједанпут ослепи и сав поцрни. И би земљотрес велики и земља се раступи и прогута злобне гонитеље Филипове.
И
друга многа чудеса збише се, нарочито
исцељења болних, због којих многи
незнабошци повероваше у Христа. У граду
фригијском Јерапољу свети Филип се
нашао на заједничком послу јеванђелском
са Јованом Богословом, својом сестром
Маријамном и Вартоломејом апостолом.
Ту би нека опасна змијурина, коју
незнабошци храњаху брижљиво и клањаху
јој се као Богу.
Апостоли Божји молитвом
као копљем умртвише ту змијурину. Тиме
навукоше гнев помрачених људи.
И озлобљени незнабошци ухватише Филипа и распеше га наопако на дрвету, потом распеше и Вартоломеја. У том се земља раступи и прогута судију и многе друге са њим. У великом страху потрчаше људи да скину распете апостоле. Но успеше само Вартоломеја да скину жива; Филип, пак, беше издахнуо.
Вартоломеј
постави крштенима за епископа Стахија,
кога пре тога он и Филип беху исцелили
од слепила и крстили. Беше Стахије
четрдесет година слеп.
Мошти светог
Филипа пренете су доцније у Рим. Пострада
овај дивни апостол 86. г. у време цара
Дометијана.