На Митровдан
У Невесињу је обележено 29, односно 27 година, од митровданских битака, које представљају симбол одбране источне Херцеговине у одбрамбено-отаџбинском рату.
8. новембра 1992. године почела Прва митровданска битка, за коју је био мобилисан комплетан војни потенцијал муслиманско-хрватских снага из Херцеговине, као и регуларне снаге Хрватске војске, са укупно 40.000 припадника.
Невесињска бригада Војске Републике Српске имала је око 4.000 бораца, док се на положајима налазило око 1.500 бораца.
Херојском одбраном бораца Невесињске бригаде који су се задесили на положајима када је почео напад, те пристизањем осталих бораца те бригаде, као и добровољаца, офанзива Хратске војске и ХВО-а доживјела је огроман пораз.
У овој офанзиви погинули су 41 борац Војске Републике Српске и један цивил.
Другу митровданску офанзиву 1994. године извеле јединице такозване Армије БиХ тако што су кроз положаје Невесињске бригаде у позадину убацивале своје групе.
Српске снаге у овој офанзиви нанијеле су жесток пораз непријатељу. Том приликом страдало је 117 непријатељских војника, док су на српској страни страдала 22 борца.
Програм обиљежавања Митровданских битака почео служењем помена и полагањем вијенаца и цвијећа на локалитету Спомен костурнице у насељу Грозд.
Такође, обављен је помен и полагање цвијећа на споменик команданту Невесињске бригаде Новици Гушићу, као и помен и полагање цвијећа на централном споменику погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата на Тргу слободе у Невесињу.
Овај догађај обиљежавања организован је по скраћеном програму и уз поштивање свих епидемиолошких мјера.
У двије митровданске битке из 1992. и 1994. године одбрањени су Невесиње и Херцеговина.
У Митровданској бици 1992. године погинула су 42 борца, а рањено је 750. Само на Митровдан 1994. године погинула су 22 борца, док је 140 рањено.
Прва митровданска битка једна је од највећих у одбрамбено-отаџбинском рату јер је 3.500 припадника Невесињске бригаде побиједило пет пута јаче јединице састављене од Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ, које су са 15.000 војника и праћене јаком артиљеријом кренуле на Невесиње с циљем спајања са Дубровником и изласком на тадашњу југословенску границу.
