код епископа Теодора.
Свети
Алимпије желео је да се посвети Богу и
живи у молитви и усамљеништву, па се
повукао на једно јелинско гробље од
којег су људи бежали због демонских
привиђења. Ту је поставио крст и саградио
храм у част свете Ефимије која му се
јавила у сну.
Покрај храма подигао је
стуб, попео се на њега и ту, у посту и
молитви, провео 53 године. Ни подсмех
људи, ни зла демонска нису га могла
одатле померити.
Од свега се ограђивао
крсним знамењем и именом Христовим.
Најзад, људи су почели да га поштују и
да му долазе ради утехе, поуке и исцељења.
Око његовог стуба подигнута су два
манастира, један мушки и један женски.
У
женском манастиру живеле су светитељева
мајка и сестра, а он је са свог стуба,
примером и речима, указивао људима пут
ка спасењу.
Свети Алимпије поживео
је сто година и упокојио се 640. године,
у време цара Ираклија. Од његових моштију
сачувана је глава у Котломушком манастиру
на Светој гори.
године, у време цара
Ираклија.
Од његових моштију сачувана
је глава у Котломушком манастиру на
Светој гори.
