среда, 4. мај 2016.

Вјечна слава српском јунаку МИЛЕНКУ ПАВЛОВИЋУ! Да се не заборави!

Вјечна 
ти слава 
и хвала
– српски јуначе!


 
На данашњи дан, 4. маја 1999. године, у ваздушној бици против четири НАТО авиона на небу изнад Ваљева у авиону „Миг 29″ погинуо је пилот потпуковник Миленко Павловић, командант 204. ловачког авијацијског пука у Батајници. 

На радио вези забележене су његове последње речи у неравноправној борби: „Имам их, имају и они мене“… Посмртно је унапређен у чин пуковника.

Бомбардовање Савезне Републике Југославије затекла га је на дужности команданта 204. ловачког пука, чије је седиште било измештено у Стару Пазову. Летачка техника је била на изузетно слабом нивоу одржавања и несигурна. До тог 4. маја неколико авиона је изгубљено услед разних кварова који су се обично дешавали непосредно по узлетању. Већина пилота је успела да се спасе, погинуо је једино мајор Зоран Радосављевић.


4. маја 1999. око 12 часова примећена је већа група НАТО авиона која је дејствовала у правцу Ваљева, углавном на фабрику муниције Крушик, као и на војна складишта у селу Причевић. Команду да полети добио је један од млађих официра. Међутим, потпуковник Павловић је телефонском везом наредио да се позвани пилот задржи и уместо њега је он полетео ка Ваљеву са својим авионом МиГ-29, № 18109. Убрзо се нашао над Ваљевом, међутим, после самог узлетања му се покварио генератор наизменичне струје тако да је остао без радара.


Павловић се упустио се у неравноправну битку против 16 НАТО авиона, успео да их збуни и чак натера у бекство смелим наступањем али је, нажалост, убрзо, око 12:45, био погођен са три ракете, испаљене од стране холандских пилота са авиона F-16 фајтинг фалкон који су били западно од Тузле те их он није ни приметио. Погинуо је још у ваздуху.


Остаци његовог авиона пали су у село Петница. Сахрањен је 6. маја 1999. на Бежанијском гробљу.  

уторак, 3. мај 2016.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ЈЕ ПРВАК СРБИЈЕ!

3. мај 2016.
ЗВЕЗДА
ЈЕ ПРВАК СРБИЈЕ!

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ОСВОЈИЛА ТИТУЛУ!

Црвено-бели 27. пут постали шампиони државе у фудбалу!

Сада је девет бодова разлике између Звезде и Чукаричког, 

три кола прије краја, с тим што црвено-бели имају 
и утакмицу мање. 

Црвена звезда је 19. пута била првак 

некадашње велике Југославије

Потом је пет пута освајала титулу 
у СР Југославији и Србији и Црној Гори

А, ово јој је треће шампионско звање у Србији: 
2007, 2014. и 2016. године. 

На 33 утакмице,
Звезда је постигла чак 85 голова,

 а примила 22.

ЗЛОЧИН У ДОБРОВОЉАЧКОЈ у Сарајеву - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!



ЗЛОЧИН У ДОБРОВОЉАЧКОЈ УЛИЦИ 
У САРАЈЕВУ

Никад српска историја
и бошњачка повијест
неће доћи до истине,
јер се до истине
не долази компромисом.

+++++++++++++++++++++++
 
ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ И ПОКОЈ ДУШАМА
ЗВЈЕРСКИ ЛИКВИДИРАНИМ ЉУДИМА!
 

Данас, 3.5.2016.. је Светли уторак

 

СВЕТЛИ УТОРАК, ВАСКРСНИ УТОРАК (грч: Τρίτη Διακαινησίμου), други дан по Васкрсу, када се наставља прослављање највећег хришћанског празника - Васкрса, како у Црквеним богослужењима, тако и у домовима Православних верника. Службе су исте као и претходна два дана.

…И ако то чује намјесник, ми ћемо га увјерити и вас ослободити бриге. А они узевши новце, учинише као што бијаху научени. И разгласи се ова ријеч међу Јудејцима до данас. А Једанаест ученика отидоше у Галилеју, на гору куда им је заповједио Исус. И када га видјеше, поклонише му се; а неки посумњаше. И приступивши Исус рече им говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи. Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповједио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека. Амин“ (Мт. 28, 1-20).
Народни обичаји

У већини наших крајева, Васкршњи празници трају три дана. На Васкрсни уторак се настављају гозбе и весеља, на коме се угошћавају рођаци, кумови, комшије и пријатељи. То је време када се окупља родбина и из удаљенијих крајева. У народу се овај уторак сматра најбољим уторком у целој календарској години. Понегде се у селима, мада није раширен обичај, одржавају свадбе, јер се време празновања Хришћанске Пасхе сматра посебном благодаћу, па се та благодат жели пренети и на нове супружнике и њихову новоосновану породицу.

ОЛИВЕРА МАРКОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!


За сјећање и за памћење.
На данашњи дан /3. маја/ рођена је сјајна
и непоновљива српска глумица

ОЛИВЕРА МАРКОВИЋ
 
 


 

НЕКАЖЊЕНИ РАТНИ ЗЛОЧИН У ДОБРОВОЉАЧКОЈ УЛИЦИ У САРАЈЕВУ

ПИШЕ Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Ратни члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић никад није изашао пред суд и да суд каже је ли крив или није за злочин у сарајевској Добровољачкој, данас Улици Хамдије Крешевљаковића 3. маја 1992. године.
Нећу да спекулишем, јер нисам ни судија ни тужилац. Ја само тражим правду за српске жртве. Нека Ејуп Ганић изађе пред суд и нека се докаже је ли крив или није. Нажалост, надао сам се да ће то утврдити Хашки трибунал, јер сам још давно лично предао предмет "Добровољачка улица" бившем главном хашком тужиоцу Карли дел Понте.

Антисрпски тужилац и жена монструм
Карла дел Понте
Моје надање се није остварило, јер док је она била главни тужилац Хашког трибунала није хтјела да отвори ниједан предмет гдје су Срби страдали. 

Три пута сам се састајао са Карлом дел Понте, једном на њен позив и у Хашком трубуналу у Хагу, али није било користи. Све што ми је обећавала биле су само лажи.

Свима је познато да је Хашки суд био политички и селективни суд који је имао задатак само да суди Србима.

Послије престанка вођења истрага од стране Хашког трибунала никада ни Суд БиХ није отворио предмет "Добровољачка" и тако је Ганић, један од главних актера у случају "Добровољачка улица", сад за сад, амнестриран од одговорности. Постоје живи свједоци и бројни документи, тонски и видео-записи захваљујући којима се јасно може доказати да је Ганић један од најодговорнијих за почињенени злочин над припадницима ЈНА.
Заробљени војници регуларне ЈНА


Ганић и даље као папагај понавља већ излизану матрицу да су се у мају 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву сукобиле двије војне формације - Територијална одбрана БиХ и бивша ЈНА и да је том приликом погинуло пет или шест људи. 
И данас подсјећам Ганића и живе муслиманске злочинце да је ЈНА тада била једина регуларна армија у бившој Југославији.

То што је /тадашњи предсједавајући Предсједништва БиХ/ Алија Изетбеговић двије године прије рата наредио да се муслимани повуку из ЈНА била је њихова стратегија коју је подржао тадашњи амбасадор САД у Београду Ворен Цимерман, који је давао упуства Изетбеговићу како да направи самосталну БиХ, а огромну улогу у свему томе је имао и Ганић. 


Надам се да ће једног дана бар суд у Београду отворити предмет "Добровољачка",  јер ако суд у Њемачкој и САД може да суди за злочине почињене на подручју бивше Југославије, онда не видим разлог зашто Ганићу не би могао да суди и суд у Беогрду. Још увијек се надам да ће Ганић завршити на суду у Београду, али немам ништа против да ускоро буде процесуиран и пред Судом БиХ.


Безброј пута сам поставио питање зашто Суд БиХ и тужилаштво нису отворили тај, као и неке друге  предмете гдје су Срби страдали, али увијек сам добијао исти одговор  - "истражне радње су у току".

Ганић је годинама понављао исту неаргументовану причу да су Срби 2, маја срушили "пола Сарајева".

Њему се у магли причањавало да је пола Сарајева било сравњено вјероватно због  једне виле чији је власник био Србин, а коју је у току рата отео, као што су отели многе куће и пословне просторе Срба које им ни дан данас нису вратили, као ни огромну имовину Српске православне цркве. Кад смо већ код Српске православне цркве желим да подсјетим да је један дио Сарајева изграђен на имовини СПЦ која још није враћена.

Тужилаштво за ратне злочине Србије покренуло је крајем 2010. године истрагу против 19 држављана које сумњичи за убиство војника ЈНА почињено у мају 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, међу којима су и чланови ратног Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић.

Захтјевом за провођење истраге одређени број осумњичених се као високи политички и војни функционери тадашњих власти БиХ терете за издавање наређења за напад, за планирање и организовање напада на војнике и друге припаднике ЈНА у Сарајеву.

Њих сумњиче за ратне злочине почињене у нападу на војну болницу, Дом ЈНА и касарну Сарајеву, као и за напад у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године.

У изводу из кривичне пријаве наводи се да су Ејуп Ганић и Стјепан Кљуић као чланови Предсједништва БиХ организовали и наредили Мустафи Хајрулаховићу /у међувремену умро/ и Јусуфу Пушини да 3. маја 1992. године нападну колону бивше ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.


Ганић и Кљујић су према пријави, издали наређење за напад иако је био постигнут договор да се Команди Друге области ЈНА омогући да мирно напусти Сарајево. На тај начин њих двојица непосредно су учествовали у убијању и рањавању више десетина припадника ЈНА.

Упркос доказима за овај злочин који су достављени и Тужилаштву БиХ још нико није одговарао. 

понедељак, 2. мај 2016.

ЗВЕЗДА ЈЕ ПОНОВО ШАМПИОН АБА ЛИГЕ!


2.5.2016. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Сремска Митровица

Мега Лекс - ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 0:

1. утакмица: ЗВЕЗДА - Мега Лекс

95:88 (27:25, 21:20, 20:25, 27:18)


2. утакмица: ЗВЕЗДА - Мега Лекс 

93:74 (26:21, 26:18, 20:21, 21:14)


3. утакмица Мега Лекс ЗВЕЗДА 

49:61 (16:24, 18:13, 6:9, 9:15)


ЗВЕЗДА  ЈЕ


ШАМПИОН


АБА ЛИГЕ


ОДБРАЊЕНА

ПРОШЛОГОДИШЊА ТИТУЛА!


За ЦРВЕНУ ЗВЕЗДУ су играли:
Кинзи 4, Ребић, Дангубић 2, Митровић 6, 
Лазић 2, Мицић 5, Симоновић 9, Гудурић 2, 
Јовић 3, Милер 18, Цирбес 9, Штимац 1.

ГОРЕ ПРАВОСЛАВНЕ СВЕТИЊЕ ШИРОМ СВИЈЕТА: Српска, грчка, македонска и руска црква до темеља спаљене!

Овако је изгледао 

Храм Светог Саве у Њујорку.

+++++++++++++++++++++++++++++
++++++++++++++++++++++++++
На дан коначног затварања усташког концентрационог логора смрти у Јасеновцу, на данашњи дан - 29. и 30. априла 2006. године, на позив директора њујоршког Института за холокауст и геноцид Берија Литучија био сам у Њујорку на обиљежавању Дана страдања у Јасеновцу

30. априла био сам гост ТВ "Глас Америке" гдје сам између осталог рекао: Данас српски народ у Њујорку има спомен обиљежје које симболизује страдање и геноцид почињен над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновцу.

У оквиру обиљежавања Дана страдања у усташком концентрационом логору смрти у Јасеновцу, у организацији њујоршког Института за холокауст и геноцид, 29. априла служен је и парастос жртвама Јасеновца у Српској православној цркви "Свети Сава" у Њујорку.

Истог дана у амфитеатру који је био у саставу Храма Светог Саве говорио сам о страдању српског народа на просторима бивше Југославије. Говорио сам о српском страдању у грађанском рату у БиХ, страдању Срба у Хрватској, погрому Срба на Косову и Метохији и злочиначкој НАТО агресији на Србију. 

 30. априла одржана је комеморација у Спомен парку жртвама холокауста у Њујорку гдје сам такође говорио. Тада сам избројао 37. камених стубова на којима су исписана мјеста страдања Јевреја и мјеста фашистичких логора холокауста.

Само на једном каменом спомен обиљежју пише:

УСТАШКИ ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ
- ГЕНОЦИД НАД СРБИМА,
- ЈЕВРЕЈИМА и
- РОМИМА
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

НЕВЈЕРОВАТНО је да је на десетогодишњицу моје посјете Светом храму и мог боравка у Њујорку - потпуно изгорио Храм Светог Саве.

Ко смо ми? Јесмо ли они први или смо они други?


ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

Ако не би било живота на земљи, 
онда не би било ни вјечног живота у Царству небеском, 
а ни васкрсења човјека. 

Од како је настао свијет и од кад је настао човјек, људи су усмјерени једни на друге. Зато смо ваљда и ми тема једни другима или су они други тема нашег интересовања. Ко смо заправо ми? Јесмо ли они први или смо ипак они други? Заиста није јасна граница између значајног и оног сасвим небитног. 
Није ни мало лагодно бити у крилу између самоће сопственог живљења и јединствене повезаности са другима. Кроз цијело настајање и постојање човјечанства увијек је вријеме било битан и пресудан фактор, али не као атмосферска појава, већ вријеме као категорија трајања и то од настанка свијета, па све до данас, а тако ће бити и у будуће. 
Вријеме и разне историјске епохе и раздобља имала су пресудну улогу на људе и на њихову борбу за биолошким опстанком, некад са већим, а често и са мањим успјехом. Није могуће направити границе између епоха времена, јер људи су увијек посматрали безначајне ствари као саставне дијелове стварности. Данас је за историју безначајан управо конститутивни елемент стварности, стварности времена.
Не зна се колика је била граница између садашњости и оног некада и када је она уопште и настала или је та граница остала само у менталном склопу данашњег човјека. Колико смо премостили ту границу и јесмо ли се навикли на њу или смо у ери савремене цивилизације тај јаз људског раздвајања помјерили на забрињавајућа и неодржива стања или смо у сопственим формираним језгрима мислили да је могуће да сами и изоловано формирамо, на почетку сопствену, а касније и колективну слику нације и религије за коју мислим да је једино исправна, при том не оспоравајући и другим народима и религијама да и они за свој народ имају своје мишљење, које се никако не поклапа са мојим.
Но, ипак све полази од појединца, јер да нема појединца не би било ни колективитета, а ни друштвене заједнице. Дакле, сваки појединац, по природи ствари, постаје свјестан да је његов живот њему најважнији и то је исправно поимање ствари. Јер није могуће посматрати само појединца ван контекста друштва у цјелини. Није могуће, а није ни сврсисходно нечију судбину изоловано посматрати, јер свака ситница је важна управо ради цјелине. Та или те ситнице укрштају жеље и реакције, појединачне жеље и енергију и из појединачног гледања свака таква прича и угао посматрања добијају највећу ширину и елаборирају продужење људске врсте и то природним путем и по јединственој матрици без које не би ни постојало човјечанство.
Та матрица никада неће бити замијењена неком другом формулом. Остаће заувијек редослијед рађања... Мајка и отац, па дијете и све тако у круг и ширење у цикличне никад затворене кругове. Јер без та три бића не би било могуће ни живјети по Светом тројству, нити би постојао овоземаљски живот.
Ако не би било живота на земљи, онда не би било ни вјечног живота у Царству небеском, а ни васкрсења човјека. 

Живот се живи и мора се даље и само напријед. Са таквим размишљањима завршићу и овај текст и наставићу га у неком другом времену ...
 

2. маја је Васкрсни понедјељак

 
Хришћани славе Васкрс три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обиљежени Васкршњи понедјељак и Васкршњи уторак.

Васкрс се слави од времена првих апостола и његово начело и суштина објашњавају се ријечима Светог апостола Павла, записаних у апостолским дјелима: "Ако Христос не васкрсне, празна је проповијед наша и празна је вјера наша".
Празновањем Васкрсења хришћани наглашавају своју вјеру и побједу живота над смрћу.

…И изишавши брзо из гроба, са страхом и радошћу великом похиташе да јаве ученицима његовим. А кад иђаху да јаве ученицима његовим, и гле, срете их Исус говорећи: Радујте се! А оне приступивши ухватише се за ноге његове и поклонише му се. Тада им рече Исус: Не бојте се, идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видјети. А док оне иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише првосвештеницима све што се догодило. А они саставши се са старјешинама учинише вијеће, и дадоше војницима довољно новаца, говорећи: Кажите: ученици његови дођоше ноћу и украдоше га док смо ми спавали…