РАГБИСТИ ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ СУ ШАМПИОНИ СРБИЈЕ - ПРВИ ПУТ У СВОЈОЈ ИСТОРИЈИ!

Рагбисти ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ постали су по први пут у својој историји шампиони Србије тријумфом против досадашњег вјечитог првака Дорћола у Београду резултатом 36:26 (16:12).

Црвено-бели су прекинули 12-годишњу доминацију Дорћола, који је од првог одиграног шампионата државе 2002. године непрекидно освајао титуле и био једини првак. Послије освојене шампионске титуле у седмици и Купа у петнаестици, ово је трећи трофеј у рагбију за ЦРВЕНУ ЗВЕЗДУ ове године.

За новог шампиона Србије ове сезоне су наступали: 

Милош Зоговић, Драган Васиљевић, Петар Милановић, Никола Ђурић, Миодраг Томић, Војислав Дедић, Марк Пулен, Милош Костадиновић, Владислав Дедић, Никола Васић, Слободан Манак, Стефан Јовановић, Владица Николић, Вук Штрбац, Денис Ченгај, Ненад Жујић, Младен Ранђић, Иван Ђорђевић, Александар Радовановић, Велибор Срећковић, Никола Вујић.

Све честитке момцима на првој шампионској титули 

у историји клуба.

                    Браво ЗВЕЗДО

ЕМИРЕ КУСТУРИЦА - СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН ПРИЈАТЕЉУ!

24. новембра 1954. године рођен је 
славни српски редитељ 
ЕМИР КУСТУРИЦА

СРЕЋАН РОЂЕНДАН мом пријатељу!

Свети Стефан Дечански – Мратиндан /24. 11./

Српска православна црква и вјерници 24. новембра  славе Светог краља Стефана Дечанског, који се у народу још назива и Мратиндан. 

Стефан Урош III Немањић (1276-1331) био је син краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу необавештеног оца био је ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина, у старости удављен. 

При ослепљењу јавио му се свети Никола у храму на Овчем пољу и обећао му да ће му вратити вид. Пет година је свети Стефан провео у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и трпељивошћу, подвигом и благодушношћу изазивао је дивљење и монаха и целог Цариграда. 

Кад је прошло пет година свети Никола чудотворно је вратио вид ослепелом краљу Стефану, који је одмах потом, из захвалности саградио храм Високи Дечани. Била је то једна од најлепших грађевина византијске уметности и средњевековне архитектуре на тлу српске државе. 

Свој век проживео је свети краљ српски Стефан као праведник и мученик и тако га и скончао 24. новембра (по грегоријанском календару) 1336. године. 

Са светим Савом и кнезом Лазаром, свети Стефан чини тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагороднијих личности и светитеља које је дао српски народ. 

Седам година након смрти, јави се у сну игуману манастира Високи Дечани, те га они извадише из гроба и показа им се тело нетрулежно из кога се ширило миро. Под дејством светих моштију овог светитеља, дешавају се многа чудеса; слепима се враћа вид, хроми, неми, глуви, болесни и раслабљени исцељују се дотичући се са вером светих моштију овог светог мученика.

Тело се налази и дан данас у кивоту пред иконостасом у храму манастира Дечани и чини многа чудеса.

Свим СРБИМА који Светог Стефана Дечанског - МРАТИНДАН, 

сутра славе као своју крсну славу 

- нека је Богом благословена слава.

На многаја љета!

АМИН

Синко мој - све ти је ту! ЧУВАЈ СВОЈЕ - ТУЂЕ ПОШТУЈ!

РАСТИ СРЕЋНО РЕПУБЛИКО СРПСКА!

Светитељу Архангелу Мухаилу у молитвама!

Свима који - Светог Архангела Михаила - АРАНЂЕЛОВДАН славе као своју крсну славу - срећна слава!

СРБИМА, који 21.11. славе 

Светог Архангела Михаила - АРАНЂЕЛОВДАН, 

као своју крсну славу, уз божији благослов 

желим сваку срећу и упућујем честитке! 

Moлитвама Светом Архангелу Михаилу, 

нека вам Господ дарује 
мир, здравље, сваку утјеху, 
духовни напредак и свако благостање!

АМИН!

Крсна слава 

Крсни хлеб на столу бели
на пола се с' кумом дели
славска свећа и кандило
одувек је тако било

Реф.
Славио је отац мој
радово се слави тој
цео живот свој

Сада славу славим ја
да остане, да се зна
да се сачува

Под икону кум наш седа
обићаје да надгледа
јабуке се деци дају
кад "Оченаш" прочитају

Реф.
Кад је слава тога дана
све мирише од тамљана
и ти, сине, славу слави
у весељу и љубави

Реф.

СУТРА (21.11.) је Сабор светог Архангела Михаила - АРАНЂЕЛОВДАН

У почетку, када је Бог стварао свет, пре видљивог или материјалног, створио је духовни, невидљиви свет - духове.

Сви духови су у почетку били добри, али се један, по имену Деница, погорди, занешен великом моћи коју му Бог даде, па се отпади од Бога, поста непослушан, поче да чини разна зла и окупи око себе велико друштво и створи читаво невидљиво духовно царство. 

Тако се духови поделише на добре и зле: на анђеле и демоне. Анђео је грчка реч и значи весник, а демон значи пакосник.

По учењу цркве, анђела има врло много и они образују велике небеске војске, над којима је главни господар Господ Саваот (а Саваот значи господар над војскама). Све те небеске војске деле се на девет чинова, а тих девет чинова улазе у три степена, тако да у сваком степену има по три чина. 

У први степен долазе: шестокрили серафими, многооки херувими и престоли, у другом су степену: господства, силе и власти, а у трећем: начала, арханђели и анђели.

Анђели немају тела, бестелесни су и зато се називају дусима. Анђели се додуше, на иконама сликају у људском облику, али то је зато што је људима са ограниченом моћи схватања натприродног немогуће замислити духовни свет другачије осим телесно. Анђели се увек сликају као млади људи и то зато што они немају телесних жеља и брига као људи, јер шта доприноси да се људима наберу боре на челу, да оседе, огрубе и остаре, већ брига, телесни напор и страсти. 

Пошто анђели немају ничег телесног, зато се и претпоставља да немају никаквог узрока који би кварио и ружио њихову младост и лепоту, и зато су они вечно млади и лепи. Пошто анђели лете где год их Бог пошаље, а у природи је тешко замислити да неки живи створ може летети без крила, на иконама им се сликају и крила. Анђели су увек обучени у белу одећу, плаштове, у знак чистоте и невиности, а само се Архистратиг Михаило слика у оделу какво су у давна времена носиле војводе.

Бог је створио тај духовни свет - анђеле, да га славе, да га слушају и да чине добра. Све што је живо, дужно је да слави свога Творца, али анђели, као најразумнији од свих бића, најбоље га и непрестано славе серафимском песмом, облетајући око његовог престола.

Анђели извршавају Божје заповести тачно и брзо као жива ватра. 

Кад је Бог изгнао прве људе из раја, поставио је на улазу у рајски врт херувима са ватреним оружјем да чува приступ к дрвету живота, као стражар. Кад је требало однети коме какву вест, као свештенику Захарију, или Светој Дјеви Марији, Бог је слао архангела Гаврила. Кад је требало кога избавити какве опасности, на пример апостола Петра из тамнице, или кога казнити, опет је Бог слао неког од својих анђела и они су ту заповест тачно извршавали.

Трећа дужност анђела је да чине добра и да све ствари у овом свету одржавају у оном реду и поретку како је Бог одредио; а нарочито да помажу људима, као својој младој и несавршенијој браћи, у сваком добром делу. 

Сваки човек, кад постане хришћанин, на дан крштења добије свога анђела, који се назива анђео мирни, верни учитељ, чувар душа и тела, и ти анђели чувају човеку живот и здравље и пазе да човек, због свог незнања или несмотрености не направи какву погрешку. Анђели, као добри чувари, не туторишу човека, већ га саветују, али га остављају и удаљавају се кад намерно греши, кад неће да се каје и поправи, кад говори ружне и непристојне речи, кад другога оговара, кад пакости ближњему, кад се дружи са лошим људима, и уопште кад чини зла. Људи чују глас свог анђела; а то је она душевна борба са самим собом, кад се неко решава да учини какво зло дело, а анђео га одвраћа; а чују глас анђела и кад учине какво добро и племенито дело, јер су тада радосни и задовољни, а ту радост и задовољство им анђео улива. Анђели су чувари и читавих градова, држава, покрајина, цркава и манастира.

Први међу архангелима је Архангел Михаило (што значи - ко је као Бог?), који је први ступио у борбу са злим духом и Деницу збацио с неба. Од тог доба Архангел Михаило непрестано се бори за славу Божју и зато се он на икони и представља као борац - војвода, са мачем или копљем у руци, а народно веровање сматра да он долази и узима људске душе, кад је коме куцнуо час. На икони се понекад представља како је победио Деницу, оковао га веригама и стао му ногом за врат.

Да би се одала општа слава свим анђелима, одређен је новембар месец, дан осми (21. новембар, по новом календару), и тај дан се прославља под именом Сабор Архистратига Михаила и осталих бестелесних сила, док народ обично тај дан зове Свети Аранђео или Аранђеловдан.

Новембар је одређен за празновање светог Аранђела зато што је тај месец био девети, у време кад су се месеци бројали од марта, а број девет одговара чиновима анђелским којих има девет. А узет је датум осми зато што ће осмог дана у дан страшног суда доћи Исус Христос по други пут, са свим својим анђелима, да суди живим и мртвим људима.

----------------

Но, осим Архангела Михаила има још архангела. 

- други је Архангел Гаврило (што значи - Сила Божја), 

- трећи је Архангел Рафаил (што значи - помоћ или исцељење Божје), 

- четврти је Архангел Урил (што значи - светлост или ватра Божанска), 

- пети Архангел Салатил (врховни служитељ молитава), 

- шести Архангел Јегудил (хвала Божја) и

- седми је Архангел Варахил (делитељ благослова Божјих).

----------------------------------------------------------------------------------

Како би се одала пошта свим анђелима одређен је осми дан месеца новембра и тај дан се прославља под именом. " Сабор Архистратига Михаила и осталих бестелесних сила". У народу се тај дан зове Свети Аранђео или Аранђеловдан.

Новембар је одређен за ову славу зато што је то, по старом начину бројања месеци, био девети месец, а број девет одговара броју ангелских чинова, којих такође има девет. Аранђеловдан се по старом календару слави 8. новембра. Тај датум је изабран због подсећања да ће осмог дана Страшног суда доћи Исус Христос по други пут, са свим својим анђелима да суди живима и мртвима.

Многи који славе Аранђеловдан не спремају славско жито, наводно зато што је Архангел Михаило уз Архангела Гаврила и Светог Илију, живи светац. Сви светитељи су живи и од Бога прослављени.

Славско жито се не спрема за подушје светитељу, већ је оно символ васкрсења, односно, смртног тела и живота бесмртне душе у светлости Царства небеског.

Ако се у нашим манастирима, који славе ове светитеље, спрема жито, онда је то сасвим довољан пример како треба радити. Не спремање жита, и поред упозорења цркве, може се сматрати грехом.

Архистратиг Михаило је, како тумачи Свето писмо, војвода збора ангела који обухвата девет небеских чинова: шестокрилате серафиме, многоочите херувиме, богоносне престоле, господства, силе, власти, начала, архангеле и ангеле. Његово име на јеврејском језику значи "ко је раван Богу" и говори да он поседује "необичну, беспримерну духовну силу". Још од раних хришћанских времена свети архангел Михаило се приказује као војвода који у десној руци држи копље са платненом пантљиком и црвеним крстом на врху, а у левој зелену палмову гранчицу.

Архангел Михаило се сматра чуварем православне вере и борцем против верских јереси. Поштује се као исцелитељ болесних, борац, ратник под чију се заштиту стављају народи и земље. Култ архангела Михаила настао је у 3. веку и развио се најпре у Фригији. Према општем веровању, архангел Михаило прихвата душе умрлих и, мерећи добра и зла дела њихова на земљи, шаље их у рај или пакао.

20. новембра је Свјетски дан дјетета или Међународни дан дјетета

НЕКА ДЈЕЦА РАСТУ 

Свјетски дан дјетета или 
Међународни дан дјетета је 
годишњи међународни догађај 
који се слави 20. новембра. 
Установљен је од стране 
Генералне скупштине 
Уједињених нација 1954. године 
са циљем да се у свим државама 
слави истог дана.

Осмишљен је да промовише међусобну интеракцију 
и разумијевање међу дјецом и добробит дјеце 
у свијету. Овај дан се обиљежава 
и да би се скренула пажња јавности 
на обавезе друштва према дјеци, 

као и на актуелне проблеме 
 са којима се дјеца суочавају.

ДЈЕЧИЈА ПРАВА су утврђена 
Ковненцијом о правима дјетета, 

усвојеном од стране Генералне скупштине
 Уједињених нација 1989. године, 

а коју су ратификовале 193 земље.

Основни принципи Конвенције су:

- право на живот, опстанак и развој,

- најбољи интерес дјетета,

- право на партиципацију,

- право на недискриминацију

ДЕТЕ

Дете није дете
Играчка за стрине и тете
Дете је дете
Да га волите и разумете.

Нећете ми веровати
И велики песник Гете
Некада је био беба
И веома немирно дете.

Бркати хајдук Вељко
Што је злотвору прашио пете
У почетку је сисао палац
И био немогуће дете.

Јунаци космоса
Што лете на друге планете
Прво су седели на ношама
А после су сели у ракете.

Дете није дете
Играчка за стрине и тете
Дете је дете
Да га волите и разумете.

Љубивоје Ршумовић

ТОМА ЗДРАВКОВИЋ -ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

 20. новембра 1930. године рођен је 
један  од највећих боема 

и пјевача народне музике 

- непоновљиви ТОМА ЗДРАВКОВИЋ

Све док живе његове пјесме, живјеће и ТОМА

КIŠA JE PADALA

Ja znam da volim i da ljubim
ja znam da pevam i da snevam
jer ti i ja, dva smo sveta razlicita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna

Ref. 2x
Kisa je padala
a ja sam plakao za njom
ulica duga, k'o moja tuga
ostace u gradu tom

Ja znam to srce koje boli
ja znam za dusu koja pati
jer ti i ja, dva smo sveta razlicita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna

Ref. 2x

Ja znam da sve sto brzo dodje
ja znam da sve i brzo prodje
jer ti i ja, dva smo sveta razlicita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna

Ref. 2x

За сјећање и за памћење ... ТОЛСТОЈ

20. новембра 1910. године умро је 

славни руски књижевник ТОЛСТОЈ

Почетак "Ане Карењине", мисли славног Толстоја:

 "Све срећне породице налик су једна другој, 

свака несрећна породица несрећна је на свој начин".

РАЈКО МИТИЋ - Да се не заборави!

19. новембра 1922. године рођен је

СЛАВНИ ЗВЕЗДИН и југословенски фудбалер 

РАЈКО МИТИЋ

Људско лудило је и природу излудило!

ПАЛЕ - датум је данашњи - 18. 11. 2014. године,

види се на фотографијама

NOVAK ĐOKOVIĆ - ЂОКОВИЋ НОВАК

                 Новак без борбе до титуле у Лондону

16. новембар 2014. 

Други рекет свијета Роџер Федерер предао је због повреде 

 финални меч завршног мастерса сезоне српском асу 

и прије него што су се појавили на терену.

Најбољи свјетски тенисер НОВАК ЂОКОВИЋ 
одбранио је титулу 

на завршном мастерсу у Лондону без борбе.

Било како било, не радујем се предаји Федерера. 

Радујем се освајању титуле  НОВАКА ЂОКОВИЋА.

Цртица из свакодневице ... Поглед са стране ..."Ви" или "ти"!

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Да ли се ради о култури понашања или о културном понашању, односно опхођењу према другом?!

Наизглед, али само наизглед, ради се о небитним стварима или о битном времену у којем су ствари постале опсесија у којој се заборављају људи.

Мислим, али коме је важно шта ја мислим, кад никоме није важно ни шта он сам о себи или о било чему мисли? Јер неисказане мисли су забетонирана стварност јединке, која се бори са мислима у њиховој дистрибуцији или се ради о трајном архивирању неких сазнања  у бункеру памћења.

Културно је обраћати се другима са великим почетним словом “В” уз додатак још једног малог слова”и”. На крају сједињавањем сугласника и самогласника добијамо оно фамозно - “Ви”. Е то ”Ви” би у крајњој линији требало да буде подсјећање да нисте више млади, а када нисте то, онда би требало да будете у неким годинама у којима би вам “Ви” давало неки значај и позицију поштовања које долази од онога ко вам се тако обраћа.

А шта је у позадини свега? Није баш јасно, али ради се о стравичној удаљености човјека од другог људског бића, јер “Ви” је удаљеност од близине до недокучиве крајности у сазвјежђу бескраног планетарног система. Дакле, “Ви” је непремостива препрека у размишљању и самосвјесном закључивању да вам све мање вјерују и праштају они који ваше лажи доживљавају као увреде, а да при том, очекују да "Ви" туђе лажи живите као своје истине.

Може ли се овдје говорити о непремостивој баријери која спутава сваку блискост и евентуално приближавање на фону градње међуљудског повјерења или ће вас опет неко зивкати са малим “ти”. 

Мало “ти” јесте хармонична блискост коју осјећају сви људи, али многи од таквог приближавања осјећају имагинарни страх, који у корјену остаје закован у меморији. 

Међутим, све постаје небитно при помисли да је најважније родитељско “ти”, јер се ради о сједињеној близини у којој не постоји удаљавање. Идентична је блискост и са Господом Богом, јер Бог је у нама и са нама, само му се требају посветити вјера и љубав, јер ЉУБАВ одржава свако живо биће у животу и помаже му да траје.

Данас, 16. 11. је СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ - ЂУРЂИЦ

Празник Светог великомученика Георгија - Ђурђиц (16.новембар), слава или преслава многих српских места и породица. Празник Светог Георгија (Ђурђевдан) се слави 6.маја, а јесења слава је у спомен преноса моштију Светог Ђорђа (Георгија) из Никомидије у Лиду палестинску.

Овај свети мученик пострада за Христа и веру хришћанску 303 године, по наређењу цара Диоклецијана, који је прогонио хришћане. Би му одсечена глава. Пред смрт своју, он распрода своје имање и раздели га сиромасима, а свог верног слугу, замоли да по његовој смрти узме његово тело и пренесе га у Палестину, у родно место његове мајке и слуга изврши последњу господареву жељу.

За време цара Константина Великог, у Лиди би сазидан храм у част и славу светог Георгија. Сазидаше га побожни хришћани, а приликом освећења тог храма, пренете су мошти овог светитеља и ту сахрањене.

Многа чудеса су се дешавала и дешавају се и дан данас на његовом гробу, под дејством чудотворних моштију овог великомученика Христовог. Господ га је, због његове искрене и непоколебљиве вере учинио моћним да помаже свима који се нађу у невољи и који га искрено славе и призивају његово име.

ЊЕГОВА СВЕТОСТ СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ - ЗА СВА ВРЕМЕНА!

15. новембра 2.014. године 

навршава се пет година од како је 

у вјечном Царству небеском упокојен 

Његова светост, наш патријарх Павле

Вјечнаја памјат
Вјечна му радост и слава

ЗВЕЗДА - Удинезе 1:0 *** ОПРОШТАЈ ДЕЈАНА СТАНКОВИЋА

ДЕЈАН СТАНКОВИЋ је вечерас, 15. новембра 2014. године, посљедњи пут обукао дрес ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ, са капитенском траком око руке. Он се на свом стадиону, на Маракани званично опростио од фудбала и доживио овације од стране публике која га је прије готово двије деценије дочекала на старту фудбалског пута, а потом испратила у свијет, 

у којем је стекао име и постао један од најцјењенијих 

и најутицајнијих фудбалера у Италији.

У 38. минуту, ДЕЈАН СТАНКОВИЋ ушао је у игру 
умјесто Вукана Савићевића, са капитенском траком на руци, 
заигравши тако у црвено-белом након 16 година.

Занимљиво, Лука Јовић и Марко Грујић нису били рођени када је 
ДЕЈАН СТАНКОВИЋ играо у сениорском саставу 
ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ и постизао голове у евро-такмичењима.

Грмила је цијела Маракана 
„ЈЕДАН ЈЕ СТАНКОВИЋ ДЕЈАН“!

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – УДИНЕЗЕ 1:0 (1:0)
Стријелац: Планић у 7. минуту

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: 

Кахриман (Тркуља), Лазић, Антић (Ђорђевић), Јовановић, Планић (Мијаиловић), Лазовић, Гаврић (Катаи), Савићевић (Гогић), Ристић, 

Грујић (Стојановић), Јовић (Деспотовић). 

Тренер: Лалатовић

Из "Славујеве радионице" ... Онако мало

Људи могу бити у заблуди, 
али ако се то понавља,

                е то онда више није наивност,

              већ свјесно пропадање!

14. новембра су Свети врачи Козма и Дамјан

ИМАЈУ троји свети врачи - бесребрници, по имену Козма и Дамјан. Једни од њих родише се од оца незнабошца и мајке Теодотије, побожне хришћанке; они се мирно упокојише, и бише сахрањени на месту званом Фереман. 

Други живљаху у Риму, и окончаше од руке завидљивог учитеља њиховог, који их преваром заведе у гору тобож да беру лековито биље, па их тамо поби камењем.

А ови трећи, чији спомен сада вршимо, беху из Арабије, лекари по занимању. Но када примише веру Христову, они стадоше бесплатно лечити безбројно мноштво болесника, и то не неким травама или другим куваним лековима, него силом Христовом: јер проходећи градове и села, они Христа проповедаху и именом Његовим све болеснике исцељиваху.

Слављени свуда због свог учења и својих чудеса, ови свети лекари бише ухваћени од игемона, за царовања злочестивих царева Диоклецијана и Максимијана, гонитеља и мучитеља хришћана. Доведени у град Киликију, ови свети врачи Козма и Дамјан предстадоше игемону Лисију. Игемон их најпре распитиваше за њихова имена, отаџбину и веру, па их онда стаде приморавати да идолима принесу жртву. Али пошто они не хтедоше то учинити, већ неустрашиво Христа исповедише, игемон нареди да их најпре бију без милости и бездушно. Затим их свезане баци у дубину морску.

Но они се силом Божјом спасоше од потопљења, јер их анђео Господњи раздреши уза и изведе здраве на копно. Видевши то, игемон нареди да их доведу пред њега, и упита их: Реците ми, каквом се враџбином спасосте из мора? Јер и ја хоћу да последујем вашем учењу. - Они одговорише: Ми смо хришћани, и никакву враџбину ми нити знамо нити потребујемо, него имамо силу Христову, која нас избавља од сваке беде, и која спасава свакога ко призива пресвето име Христово.

После тога свети мученици бише одведени у тамницу. Сутрадан их изведоше из тамнице, и мучитељ нареди те их у огањ вргнуше, али они и у огњу остадоше неповређени: јер огањ изгуби своју природну силу, и не дотаче их се, нити их повреди. Веома зачуђен, игемон нареди да свете лекаре обесе и да их немилосрдно муче. Затим слуге, по наређењу мучитеља, бацаху камење на њих, да их убију, али камење се одбијаше од њихових тела као од стене и падаше на оне који га бацаху и њих убијаше.

После тога стрелама стрељаху свете мученике, но и стреле се одбијаху од њих, ни најмање их не поврећујући, а устрељиваху оне који их пуштаху. Најзад видећи да су страдалци непобедиви, игемон их осуди на посечење мачем. И посечени бише за Христа свети бесребрници Козма и Дамјан, са друга три хришћанина: Леонтијем, Антимом и Евтропијем (по другима: Евпрепијем). И сви они бише погребени заједно. 

Они не само за живота, него и после смрти имађаху дар да чине многа чудеса, јављајући се болесницима и исцељујући их. Молитвама њиховим нека и ми добијемо исцељење наших душевних и телесних болести.

Амин