уторак, 20. фебруар 2018.

ЧУВАЈМО СВОЈ ЈЕЗИК И СВОЈЕ ПИСМО!


Ако изгубимо језик и писмо
и ми ћемо као народ нестати!

Ч
Ч
Чланице Организације УН за образовање, науку и културу (Унеско) обиљежавају данас Међународни дан матерњег језика, с циљем промовисања језичке културе и разноврсности, као и вишејезичности.


Генерална скупштина Унеска прокламовала је 1999. године Дан матерњег језика, као сјећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали зато што њихов матерњи језик није проглашен за званични.

Према процјенама, готово свакодневно у свијету нестане по један језик, а лингвисти прогнозирају да ће од око 6 000 језика, до краја XXI вијека одумријети више од половине, чак и до 90 одсто.
Највише су угрожени језици са малим бројем говорника од неколико стотина или десетина, као и језици који припадају малим заједницама које нису цивилизоване са становишта западних стандарда и немају институције, сматрају лингвисти.
      
 Унеско штити језичке различитости, одаје признање језицима аутохтоних народа и настоји да се њихов глас чује у пројектовању образовне политике, развоја и социјалне кохезије. Вишејезичност "живи ресурс" који треба да се користи за добробит свих.

Лингвисти упозоравају да је пред све већом навалом енглеског језика, Српски језик угрожен у мјери у којој су то и други језици и да опасност пријети чак и језицима са великом традицијом - француском, италијанском, њемачком.
 за обвањена




Виталиј Чуркин - Да се не заборави! ... - Хвала за руско ’ЊЕТ‘.


Некадашњи стални представник Русије у Уједињеним нацијама Виталиј Чуркин дао је огроман допринос у обезбјеђивању права Републике Српске, гдје су му чак поклонили и парче земље, испричао је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров у филму Сергеја Бриљева „Чуркин“, који је приказан на телевизији „Русија 1“.

Он је дао огроман допринос рјешавању кризе на Балкану и обезбјеђивању легитимних права Републике Српске“, рекао је Лавров.

Чак су му поклонили комад земље у Републици Српској, мислим да он тамо никад није био“, истакао је министар.


Чуркин је изненада преминуо 20. фебруара 2017, дан прије свог 65. рођендана. Од 8. априла 2006. године био је стални представник Русије у Уједињеним нацијама у Њујорку, био је представник Русије у Савјету безбједности УН. 

Споменик је постављен уз подршку Амбасаде Руске Федерације у БиХ и Општине Источно Ново Сарајево у РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ. 

На меморијалној плочи израђеној од црног мермера уз име, године живота и смрти и портрет Виталија Чуркина стоји и натпис на руском: 

Хвала за руско ’ЊЕТ‘.


Чуркин ће у СРБИЈИ и међу Србима у РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ остати запамћен као човјек који је свесрдно бранио интересе српског народа на Ист риверу, а као стални представник Русије у УН 2015. блокирао је у Савјету безбједности нацрт резолуције о Сребреници. 

                          Тада је за документ гласало 10 чланица Савјета, а поред руског вета још четири чланице Савјета безбједности Уједињених нација Кина, Ангола, Нигерија и Венецуела — биле су уздржане.


Такође, треба запамтити да су за срамну резолуцију на иницијативу Велике Британије гласове  "за"  дали -
САД, Велика Британија, Француска, Шпанија, Литванија, Нови Зеланд, Чиле, Малезија, Јордан и Чад.


Виталиј Чуркин је преминуо изненада 20. фебруара прошле године, дан пред свој 65. рођендан, а сахрањен је у Москви 24. фебруара.

Вјечна слава и хвала 
великом пријатељу српског народа!

СРБИ то не заборављају!
-------------------------------------------------------

понедељак, 19. фебруар 2018.

ЗВЕЗДА у рагбију 13 прегазила Партизан и освојила Суперкуп СРБИЈЕ!



Нова сезона у српском рагбију 13 почела је тријумфом Црвене звезде у Суперкупу.

Звезда прегазила Партизан и освојила Суперкуп!

Први трофеј у сезони иде – црвено-белима. У борби за Суперкуп Србије Црвена звезда је прегазила највећег ривала, Партизан са 42:26 (20:10) и тако стигла до другог тријумфа у овом такмичењу са којим традиционално почиње нова сезона у српском рагбију 13.

И ове као и прошле године иста "судбина" је задесила Партизан.

Звезда је есејима Трифуновића, Николића и Ченгаја на половини првог полувремена стигла до значајних 18:0 вођства, што се испоставило као предност коју вјечити ривал није могао да сустигне до краја. 

Аустралијанац Џек О’Брајан је соло продором од 70 и есејем дугачким 70 метара сломио црно-белие који су потом психички пали. Услиједили су потом есеји и Жујића, Зоговића и капитена Војислава Дедића, тако да је утакмица резултатски била дефинитивно ријешена.

Истовремено, црвено бели су тако стигли до 13 побједе у јубиларном 20. вјечитом дербију.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – Партизан 42:26 (20:10)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Зоговић, Трифуновић, Ченгај, Милановић, Штрбац, Николић, Војислав Дедић, Миленковић, Владислав Дедић, Жујић, Ђорђевић, Недељковић, О’Брајан.

За православне вјернике 19. 2. почиње Велики /Часни/ Васкршњи пост!

За православне вјернике данас  почиње вишенедјељни велики Васкршњи или Часни пост, који се завршава празником Васкрсења Исуса Христа – Васкрсом.

Датум почетка Часног поста зависи од датума празновања највећег хришћанског празника Васкрса, који православни вјерници увијек прослављају у недјељу пуног мјесеца послије прољећне равнодневнице.

Прва недјеља поста зове се Чиста, док се до Васкрса, смјењују – Пречиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цвијетна и Страсна или Страдална недјеља.

Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник Васкрс, јер је вјера у Васкрсење основ хришћанства.

Велики или Часни пост, који је име добио према Часном крсту на којем је страдао Исус Христос, установљен је по узору на подвиг Спаситеља који је, послије крштења на ријеци Јордан, отишао у пустињу и постио четредест дана и ноћи, након чега је изашао као побједник из искушња која му је поставио сотона.

Вјерници дане поста проводе у молитви, праштању и покајању како би се припремили за Свето причешће.

Пост представља и уздизање духа над тијелом, побједу духовне стране над чулима и за хришћанина он представља припрему за обељежавање и прославу Васкрса.

недеља, 18. фебруар 2018.

Од нечега се мора живјети, па и од губљења времена на друштвеним мрежама ... Поглед из мог многоугла ... Цртица о свакодневици и о стварности ...


ПИШЕ: СлавкоЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

  

Све се претворило у трку и у борбу за преживљавање.

Мало  ко има времена за књиге, поготово за оне које говоре о љубави.
Замрло је све. Једино љубав умире преко реда!

Најмање о књигама мисле они који су пребогати, jер да су мислили о књигама не би ни били богати!

Друга је ствар што је огроман број богатих постао богат бавећи се лоповлуцима...
Али, ко још мари за то, ма нико. ни органе гоњења не интересује како се неки лопов обогатио.

О књигама се једино још брину библиотекари, јер то им је и посао.

Истина, има и оних који, по некад, код куће, онако пред спавање, прочитају неку књигу, мада и они ријетко нађу времена за књиге, јер су заокупирани друштвеним мрежама и интернетом.

Било како било и шта год да је у питању, вријеме је за кафицу ... 

А послије одох на друштвене мреже.

Тамо има свега и свачега, а треба живјети бар од нечега!

Ајд', здраво! 


БРАВО СРБИЈО! ... Амела Терзић и Елзан Бибић шампиони Балкана!


Сјајани резултати српских атлетичара на 23. Балканијади, одакле су донијели четири одличја, од тога су два најсјајнија.

Репрезентација Србије у атлетици такмичила се на Балканском првенству, које је одржано у Истанбулу, а наша земља се са 23. Балканијаде вратила са два злата, једним сребром и једном бронзом.

Балканијада је окупила је преко 300 атлетичара из свих 17 чланица Балканске атлетске федерације, а међу њима нашло се и 16 српских репрезентативаца.

Шампиони Балкана постали су 
Амела Терзић и Елзан Бибић.

Амела Терзић успјешно је одбранила титулу у трци на 1500 м са резултатом 4:17,64, што је уједно и њен најбољи резултат ове сезоне.

----------------------------------------
Поред Амеле, злато је освојио и Елзан Бибић. Он је побиједио у трци на 3000 м.
----------------------------------
Тамара Салашки у трци на 400м, морала се задовољити другим мјестом и сребром које је освојила .

Бронзом се окитила Милица Гардашевић, скоком у даљ из треће серије од 6.30 метара.
------------------------------
Асмир Колашинац није успио да се домогне ниједног одличја, због проблема са зглобом. Он је такмичење завршио на четвртом мјесту са даљином од 20.06 метара.


Остали резултати: Ања Лукић – (60м пр – 5. мјесто), Страхиња Јованчевић (скок удаљ – 5. мјесто), Емир Бекрић – (400м – 5. мјесто), Марија Стамболић – (800м – 7. мјесто), Никола Раичевић – (1500м – 7. мјесто), Марко Мишковић – (60м пр – 7. мјесто), Стјепан Бојанић – (400м – 9. мјесто), Теодора Симовић – (3000м – 10. мјесто), Михаил Дудаш – 4.60м (скок мотком). Катарина Сирмић – (60м – 11. мјесто), Јасмин Халили није успио да прескочи почетну висину у скоку увис, остао је без пласмана.

субота, 17. фебруар 2018.

ЈОВАН ДУЧИЋ - За сва времена!


За сјећање и памћење ...

На данашњи дан 17. 2. рођен 
је славни српски пјесник, 
академик и дипломата


ЈОВАН ДУЧИЋ




 

петак, 16. фебруар 2018.

ИСИДОРА СЕКУЛИЋ - За сјећање и памћење!


Из славне српске прошлости
Да се не заборави!
На данашњи дан, 16. 2.  рођена је
ИСИДОРА СЕКУЛИЋ

Била је прва жена изабрана
за академика Српске академије
наука и умјетности!




РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!


Радоје Домановић

је рекао истину за сва времена!

Шта се од времена Домановића
па до данас промијенило?

СВЕ!

Али на још горе!

 

16. 2. су Свети Симеон и Ана

 

Свети Симеон
---------------
У време цара мисирског Птоломеја Фила-делфа изабран би и овај Симеон као један од знамените Седамдесеторице, којима би поверен посао превођења Библије са јеврејског на грчки језик. Симеон рађаше свој посао савесно, но када превођаше пророка Исаију, па дође до оног пророчанства: ево дјева ће затрудњети и родиће сина, он се збуни, па узе нож да избрише реч дјева и замени је са речју "млада жена", и да тако и преведе на грчки.

Али у том тренутку јави се Симеону ангел Божји и задржа га од његове намере, објаснивши му да је пророчанство истинито, и да је тачно записано. А да је истинито и тачно, рече му још весник Божји, увериће се и он сам лично, јер по Божјој вољи неће умрети док не види Месију рођенога од девојке.

Обрадова се праведни Симеон таквоме гласу с неба, остави пророчанство неизмењено, и захвали Богу што га удостојава да доживи и види Обећанога.
Када Младенац Исус би донесен Дјевом Маријом у храм јерусалимски, Дух Божји то јави Симеону, који беше веома стар и бео као лабуд. Симеон брзо оде у храм и у храму познаде и Дјеву и Младенца по светлости што зрачаше око глава њихових као ореол.

Радостан старац узе Христа на руке своје и замоли Бога: "Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој; јер видјеше очи моје спасење Твоје" (Лк 2, 29-30).
Ту се десила и Ана пророчица, кћи Фануилова, која и сама познаде Месију и објави Га народу.
Ани је тада било осамдесет четири године.

Ускоро по том престави се свети Симеон. Овај праведни старац Симеон сматра се заштитником мале деце.

четвртак, 15. фебруар 2018.

СРБИ на вјетрометини у Балканској вукојебини ... ХОЋЕШ ЛИ СЕ ИКАДА ОПАМЕТИТИ СРБИНЕ? ЗЛОЧИНАЦ ЈОСИП БРОЗ ТИТО СПАСИО ТУЂМАНА ТЕШКЕ РОБИЈЕ: Детаљи тајног плана који су ЗЛОЧИНЦИ Јосип Броз и Фрањо Туђман сковали против Срба

Јосип Броз и Фрањо Туђман

Злочиначки антисрпски двојац 
на челу са "кормиларом" Јосипом Брозом

Туђман је према Титу осјеаћо не само захвалност што га је спасио тешке затворске казне него и зато што је очувао државотворност хрватског народа, зато што га је сматрао свесним Хрватом и који ће ући у историју као заслужан "чимбеник" у стварању самосталне државе Хрватске.

Овај антисрпски двојац је знао да Брозова злочиначка кованица о тзв. братсву и јединству нема будућност и да је то за краткорочну употребу како би се насамарили наивни Срби!

Крајем педесетих година прошлог вијека, у дијелу службене југословенске историографије превладало је мишљење да је Краљевина Југославија у Априлском рату брзо и неславно пропала због хрватске издаје. (А шта се друго могло и очекивати од Хрвата).


Али највећу и непоправљиву историјску грешку Срби су направили 1. децембра 1918. године кад су стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца спасили ова два народа, која ће, кад им се укаже - првом приликом забити нож у леђа својим спасиоцима - Србији.
------------------------------
О томе је говорио славни српски војвода Живојин Мишић који је након обиласка Хрватске извијестио тадашњег за влашћу похлепнох краља - идиота Александра Карађорђевића.


Из ове ОПОМЕНЕ која је касније постала стварност СРБИ ни до дана данашњег никад ништа нису научили.
-------------------------------------------------
Наиме, један члан Војноисторијског завода написао је за Војну енциклопедију чланак у којем је стајало да је Хрватска “крива за слом Југославије”. Савјет Војне енциклопедије није прихватио ту енциклопедијску јединицу, па је за њено писање потражио новог аутора. И врло брзо га је нашао у имену Фрање Туђмана, који је био је пуковник ЈНА, Хрват и првоборац. Туђманов рад Савет је прихватио без примједби.

Тако туђман каже: "О рату је знао из прве руке, био је учесник, носилац партизанске споменице, илегалац из Загреба и историчар. Али противници су против њега почели да кују страшне завјере. 
Туђман је посредовањем Ивана Гошњака тада послао Титу своју енциклопедијску јединицу. Тражио је од њега директну арбитражу – и заштиту. Из Београда је добио одговор.Немам никаквих примедби. Тито“.

Средином шездесетих на Спомен подручју Јасеновац требало је да буде постављена спомен-плоча на којој је требало да буде уклесано да је у логору побијено 600 хиљада Срба, а како тврди научници и истраживачи историјских чињеница то је неколико пута више него што је установљено утврђивањем идентитета жртава. 

Међутим, Туђман је био против тога јер је у томе препознао тенденцију доказивања колективне кривице Хрвата па је крајем 1965. написао резиме рада, у којему је објаснио зашто истицање таквог броја сматра погрешним и штетним.
Рад је опет доставио злочинцу Јосипу Брозу, али није добио јавни одговор. Ипак радови на постављању спомен-плоче били су заустављени а сасвим је јасно да су они могли бити заустављени на интервенцију злочинца Јосипа Броза, који је узгред речено обишао све свјетске вукојебине, али му ни на ум није пало да било кад оде у злогласни усташки концентрациони логор Јасеновац. 


Седам година касније, против Фрање Туђмана поднијета је оптужница да је “учествовао у обарању постојецћег друштвеног система”.
Мирослав Туђман оптужницу је однио Мирославу Крлежи, који је прочитао и рекао: “То је дим“.
Након тога Крлежа се обратио Јосипу Брозу. Послије те интервенције Тито је изрекао најпознатију реченицу: “Туђману не паковати“. То је значило да Удба не смије подметати доказе и да суд не смије бити преоштар.
Јосип Броз је наиме увијек пажљиво балансирао сложене односе у федерацији, па би, према односу снага и сопственим процјенама што му је корисније, стезао или либерализовао режим, подстицао социјалну компоненту у политици, или, понекад, националну. 
Јосип Броз лично се увијек декларисао као Хрват, што је Туђману било јако важно.
Милован Ђилас свједочи о Титовој сујети јер је до краја живота био огорчен пошто на такмичењу аустроугарске војске у мачевању није добио златну медаљу.


Тито је ипак, како тврди Ђилас, вјеровао да ће се југословенски народи с временом стопити у једну нацију и ту се оштро разликовао од свог генерала – који му се читавог живота до те мјере дивио да је Душан Билаџицћ Туђманов однос према Титу описао као заљубљеност.

"Туђману су дошли људи. Он је сам казао како без Тита не би било Југославије, па ни Хрватске. Некима то звучи врло тужно. Туђман је био заљубљен у Тита", рекао је Биланџић у једној телевизијској емисији.

Мирослав Крлежа, дио злочиначког тима: 
Јосип Броз - Фрањо Туђман.
Крлежа није могао ни смислити Иву Андрића 
што се декларисао као Србин 
и што је добио Нобелову награду за књижевност, 
а није он - Мироалав Крлежа.

Мирослав Крлежа, дио злочиначког тима: Јосип Броз - Фрањо Туђман.
Крлежа није могао ни смислити Иву Андрића што се декларисао као Србин и што је добио Нобелову награду за књижевност, а није он - Мироалав Крлежа.

Туђман је према Титу осјећао не само захвалност што га је спасио тешке затворске казне него и зато што је очувао државотворност хрватског народа, зато што га је сматрао свјесним Хрватом, и зато што се неизмерно дивио његовим политичким талентима. 
О свему је томе Фрањо Туђман отворено проговорио у интервјуу листу Полет, под насловом “Хрватска повијест је моја историја”. Ставови које је тада изрекао Туђман, данас дјелују шокантно. Туђман је у том интервјуу дао најцеловитији став у односу према Јосипу Брозу и уништењу Југославије.

"Тито је несумњиво велика историјска личност хрватскога и југословенског тла. То што се нашао на челу КПЈ у преломном периоду попут Другог свјетског рата, није случајно.

Нашао се на челу КПЈ као хрватски комуниста и као такав схватао је да комунистички покрет у Југославији може успјети само рјешавајуцћи хрватско национално питање, што опет представља традицију хрватског марксистичког покрета из двадесетих година. Такву је идеју могао преносити само припадник марксистичког покрета из хрватских редова, и припадник несрпског народа. Срби су насјели на злочиначки план Јосипа Броза.
То што је дошао из редова потлаченог народа у бившој Југославији – велика је ствар. Али тај је хрватски народ имао очувану свијест о својом идентитету. Тежња хрватског народа да има и више права него у Хабсбуршкој монархији, и хрватском комунистичком покрету, наметнула је идеју о ономе што треба остварити.

Таква тежња помогла је и националним покретима несрпских народа у старој Југославији, па тако и Другом свјетском рату, када је припомогла идеји о обликовању федералне Југославије … ”, говорио је Фрањо Туђман.

“Тито је”, наставио је Туђман, “дакле осјећао проблем народа Југославије. Несумњиво је био комуниста, и лењинистима, и стаљиниста. Али … битна разлика између њега и Стаљина јесте у два момента: Тито никада није постао предводником великосрпске политике, а Стаљнин је постао, иако није био Рус него Грузијац – припадник малога неруског народа, проводником великоруско политике.

У својм почецима, Стаљин је заступао марксистичка гледишта, али нашавши се на челу СКП постао је проводником великоруске политике. С друге стране Тито није постао проводником великосрпске политике, остао је хрватски комунист и чврсто је заступао интерес хрватског народа.
Он је осјећао национални проблем у Југославији, проблем идентитета српског, хрватског, словеначког … народа. 
Друга велика разлика између Тита, као и између осталих комунистичких првака у социјалистичким земљама, јесте у томе што је он био политичар великог формата, па и државник великог формата – није случајно он изиграо и Стаљина и Черчила и на крају крајева и Србе и Србе.

Дакле, Јосип Броз је преко Комунистичке партије Југославије (КПЈ) употребио револуционарни терор у смислу осигурања своје побједе за вријеме рата и непосредно послије рата.”, каже Туђман.

 
Но, историја каже да је један од примјера како се Броз одржавао на власти и оснивање Голог отока, углавном за Србе и Црногорце за које је сматрао да су му највећи противници у очувању власти.

Тито је био до детаља упућен у тортуре на Голом отоку, па ипак, Туђману то није пресудно, јер у Титу види углавном великог политичара: “Имао је”, наставља даље, “храбрости, одважности и државничке далековидости да се супротстави Стаљину у доба кад је пред Стаљином клечала цијела Источна Европа и кад су и Исток и Запад очекивали, и били би захвални, да ће више слушати Стаљина.
Крлежу, штавише, сматра људима који су му спасили живот. Титов утицај, заштита од Удбе, по Туђману је била пресудна … “Иако су и други интервенисали за мене” рецћи ће Туђман у истом интервјуу, “вјероватно је Крлежин утицај на Тита био пресудан, и вјероватно ми је то што нисам био осуђен за шпијунажу, спасило живот.

И самим тим, то је дјеловало и на чињеницу да су и ови други кажњени мање, иако је према Удбиним агентима тада доведена она бугојанска група од 20 усташких терориста, да би се извршила пресија и да се озбиљније казнимо … ”

Туђман о Титу говори још у следећим формулацијама: “он је у комунистички покрет унио нешто ново”; “Титоизам је значио рјешавање националног питања у оквиру социјалистичке револуције, задржавање државности и социјалистичке земље …”

Надаље, “Тито је био велики политичар и у оквиру комунистичког покрета, један од оних који је марксистичку доктрину знао употријебити на стваралачки начин у југословенским приликама …”

“У оквирима свог времена Тито је био велик политичар … одговор на изазове свог времена, а данас, послије његове смрти, многи показују да нису чак ни на његовом нивоу …”