ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Ако ти кажем ЗБОГОМ, онда сигурно знаш да то није свакодневни и уобичајени поздрав.
Требаш да знаш и њено значење, но, не мораш да знаш и њено настајање.
Само са свим словима ова ријеч има право значење.
Почетна дилема је да ли у ријечи ЗБОГОМ има пет или шест слова?
Свих пет слова која чине ову ријеч имају исти значај и није могуће изоставити ниједно слово, заправо није битно да ли се ради о самогласнику или су у питању остали сугласници који чине ову ријеч.
Свих пет слова која чине ову ријеч имају исти значај и није могуће изоставити ниједно слово, заправо није битно да ли се ради о самогласнику или су у питању остали сугласници који чине ову ријеч.
Да будем јаснији. Ради се о једном самогласнику, иако је тај самогласник распоређен на два различита мјеста и са остала четири сугласника, поменути самогласник чини цјелину ријечи.
Дакле, ту су и четири сугланика.
Али да се вратим на самогласник. Ова ријеч има само пет, умјесто шест слова и то је тачније него кад се броје слова, јер кад се броје, онда их има шест, али кад се обрати пажња о којим се ради словима, онда их заправо ипак има пет.
Но, сасвим је небитно колико у ријечи ЗБОГОМ има слова и сасвим је различито ако се она само пуком математиком збрајају.
Разлика је управо у томе, јер, ако се тражи збир слова, онда их је шест, а фактички их је пет.
Али да се вратим суштини значења ријечи ЗБОГОМ без претензија да ћу пронаћи прави одговор. ЗБОГОМ би требало да значи поздрав без могућности новог сусрета или без било какве друге поновне комуникације, виђења, неког новог почетка и томе слично.
Најкраће, то би значило брисање свега што је постојало и без могућности да ће се било кад, оно што је некад било и убудиће поновити или да ће се појавити у неком новом облику.
Једном ријечју то се зове КРАЈ или стављање тачке на нешто што је некад било или на оно што никада није ни почело, али ни постојало.
Дакле, З Б О Г О М је КРАЈ!
