Све може другачије и све може бити нормалније, али никад се ништа неће ријешити ни силом, ни уцјенама, а ни разним понижењима, нити подвалама!

Пише: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Зауставите харангу из Сарајева против Срба из Републике Српске и против РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ! Нема потребе да нас зовете. Сами ћемо доћи. Али никада вам нећемо дозволити да нас понижавате, нити да нас противуставним приједлозима многих закона уцјењујете, односно узалудна су вам размишљања да ћете разним смицалицама и подвалама срушити РЕПУБЛИКУ СРПСКУ! 

Ми поштујемо вас и уважавамо постојање БиХ. 

Зар је онда и вама тешко да схватите реалност и да уважите постојање РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ! 

Дакле, само поштујете Устав БиХ и ништа више!

Само ви и једино ви то можете, јер се ради о вашем граду. Кад кажем вашем, онда се подразумијева да то више није и наш град, нажалост. А некад, и то не давно, био је и наш град и град многих претходних генерација Срба, који су оставили неизбрисив траг у развоју града, развоју његових историјских, научних привредних и врло важних културних институција. 

А без њих, дакле без тих познатих и богатих сарајевских Срба не би било ни многих институција. Још јасније, гледано све укупно – не би било ни таквог, заправо онаквог дивног града, града у којем су се барем неколико деценија сви осјећали равноправно и комотно и нико никога није угрожавао, нити понижавао. 

Зато је незамисливо да се у 21. вијеку Љета Господњег све оно дешавало испред парламента БиХ /5. и 6. јуна/ (!!!).

Како данас, тако и убудуће и никада више неће бити оног некадашњег Сарајева, ма ни приближно, ма ни слично, ма никако и никада! Неће бити и нема оног града који ће барем странци памтити, наравно ако их пут нанесе или ако их у ово вријеме нанесе више знатижеља /гарантовати им   нико не може да поново неће бити заточени некад и негдје и то без икаквог разлога!/ 

У некад мултиетничком граду имали су шта и да виде, шта и да запишу, и да сниме и да осјете пулс и душу и добродошлицу Сарајева и свих његових прије ратних становника.

Данас више тога нема. Барем нема за нас Србе који долазимо из РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ. Данас сви посјетиоци само могу да остану и без своје душе или да пристрасним извјештавањем стварају имагинарну идиличну слику тзв. мултиетничког живота и то тако што ће три Српске православне цркве и четири или пет Хрватских католичких катедрала и са једном јеврејском синагогом тражити паралелу са оним што је неупоредиво, а то је  преко 150 исламских вјерских објеката у главном граду или можда у Кантону Сарајево.

Прије рата у Сарајеву је било 78 џамија, а данас нека их броје они који су их на сваком мјесту градили и немам ништа против тога, а и зашто бих и имао кад у Сарајеву нема преко 140 хиљада предратних Срба. Могу и да погријешим за неку хиљаду, али попис који ће се, напокон, на јесен одржати показаће колико сам промашио у својим информацијама. 

Попис ће показати и много тога другог, али резултати пописа никога неће застидјети, а поготово неће оне који се и данас служе свим и свачим, наравно највише подвалама како би промијенили постојеће стање и то само фактографски, али не и фактички.  Нико не зна шта ће се дешавати у наредних неколико вијекова, а ни тада, зато ми  не пада на ум да се бавим спекулацијама, јер не знам шта ће се дешавати сљедеће године и наредних година!?

И поред свега што написах, ипак, морамо даље! Свима би нам било лакше кад би смо се међусобно много више уважавали и кад би имали више сензибилитета и за друге народе и за другачије интересе и другачије ставове и кад би водили разговоре о свим спорним питањима уз много више толеранције и поштовања.

 Устав БиХ никоме не даје право на интерес. Устав БиХ  је обавезан и сви морају или би требали да га поштују. Међутим, то се код нас не дешава, нажалост! И све док је тако, БиХ ће бити у перманетним проблемима, некад мањим, а некад и много већим.