ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Главињање или климање главом без разлога и пуштање памети у непотребна пространства и без циља, није добра особина човјека.
Јер, не треба живјети у страхопоштовању пред било киме, осим у поштовању Господа Бога и поштовању сваког добронамјерног човјека.
Поштовање треба показивати према сваком човјеку, али истовремено - никад га не треба никоме доказивати.
Треба обратити пажњу на људе који без разлога губе живце, који на безбједној удаљености, бјесне и свој бијес јавно исказују против свега и против свачега, некад оправдано, а некад неоправдано и сасвим непотребно. А то, најблаже речено, изазива онда сажаљење свих.
Сажаљење никад није била добра особина, нити је то био избор добрих и честитих људи према било коме. Поготово то не би требала бити одлика оних људи који су вољни помоћи другима, дакле онима којима је та помоћ и потребна.
Сажаљење никад није била врлина оних добронамјерних људи који могу разумјети и оне друге и оне другачије од себе.
За све се има времена, осим за човјека, нажалост...
