ПИШЕ: Славко ЈоВиЧиЋ Славуј
Гледам морске таласе,
који се ваљају
у тмурној и у тамној ноћи,
који се ваљају
у тмурној и у тамној ноћи,
а мисли ми иду према теби...
иду далеко преко океана...
Распамећене
и неповезане мисли
разбијају се на пућини,
и неповезане мисли
разбијају се на пућини,
као брод на немирном мору,
којег таласи бацају,
као дијете тек
купљену играчку...
као дијете тек
купљену играчку...
Сједим и чекам,
али не знам шта чекам,
нити кога чекам.
али не знам шта чекам,
нити кога чекам.
Тебе сам испратила
и пожељела ти срећу,
и пожељела ти срећу,
а ко ће мени да пожели
бар ово чекање,
бар ово чекање,
чекање никога...
Ко ће у јаву да претвори
снове што их будна сањам...
снове што их будна сањам...