M.
Filipović | 27. januar 2014.
Na
Savindan, pre 18 godina, raspušten poslednji zloglasni sarajevski
logor.
Jovičić: U
logoru su ubijena 24 logoraša, dok ih je 120 umrlo od posledica
mučenjа.
SARAJEVO
- Na Savindan, pre 18 godina, raspušten je poslednji koncentracioni
logor u BiH - „Silos“, u kojem je kroz torturu i pakao prošlo
više od 600 srpskih logoraša, a na desetine ubijeno. Za ove zločine
još nije izrečena presuda nikome iz tadašnjeg bošnjačkog
političko-vojnog vrha, iako je reč o organizovanom i sistemskom
srpskom stratištu!
Logor
je raspušten dva meseca nakon parafiranja Dejtonskog mirovnog
sporazuma i predviđenog roka za gašenje svih logora u BiH.
Tog
27. januara na slobodu su izašla 44 logoraša. Bolna sećanja na
mučenja u logoru ima i poslanik SNSD u parlamentu BiH Slavko
Jovičić koji
je u zatočeništvu proveo 44 meseca.
- Na slobodu sam pušten
na Bogojavljenje, sa još četrdesetak logoraša, sedam dana pre
konačnog zatvaranja. Bila su to 44 meseca stravičnog stradanja i
zlostavljanja - kaže Jovičić, za „Novosti“.
-
Prema mojim saznanjima, 24 srpska logoraša ubijena su torturama,
prebijanjem i mučenjem glađu. U „Silosu“ su bili zatvoreni
muškarci od 14 do 85 godina i 11 žena, od kojih jedna u šestom
mesecu trudnoće.
Jovičić je naveo da je na izgradnji
famoznog tunela ispod aerodromske piste „Butmir“, „tunela
srpskog stradanja“, koji su Bošnjaci nazvali „tunel spasa“,
oko 50 logoraša ubijeno, šest iz „Silosa“, a ostali su bili
civili prisilno zatvoreni u logor u Hrasnici:
- Bošnjaci su
formirali vod sastavljen od Srba koji je, zapravo, bio „živi štit“
u odbrani njihovih teritorija na području Hrasnice, Butmira,
Ilidže.
Kroz logor je prošlo više od 600 srpskih civila,
uglavnom sa područja Pazarića i Tarčina.
On je dodao da je za
prva 63 dana ropstva, od 77 kilograma koliko je imao, izgubio 43,
tako da je 8. avgusta 1992. imao svega 34 kilograma.
- Da nije
bilo kože, kosti bi se same rastavljale i raspadale. Vagali smo se
na vagama koje su služile za vaganje žita - seća se on.
Logoraši
su odvođeni na prve odbramene bošnjačke linije na Igmanu.
Deportacije je provodila zloglasna bošnjačka jedinica „Zulfikar“,
čiji je osnivač bio Zulfikar
Ališpago, rodom iz Sandžaka. Logoraši su vođeni i u
Hrasnicu, gde su danonoćno kopali tranšeje, pravili utvrđenja,
rovove, bunkere.
- „Silos“ je najzloglasniji logor u
proteklom građanskom ratu u BiH, zato što je najduže trajao i što
su, kako su utvrdili stručnjaci na osnovu iskaza svedoka, logoraši
u tom logoru mučeni na 167 načina, metodama koje su savremenoj
civilizaciji nepojmljive i nerazumljive - tvrdi Jovičić.
Sva
dokumentacija o tome bila je predata bivšoj glavnoj tužiteljki
Haškog tribunala Karli
del Ponte, ali se haški istražioci nisu previše
bavili ovim zločinima.
- Od završetka rata, pa do danas,
zbog stravičnih mučenja preko 120 logoraša je umrlo širom sveta,
od Australije, Amerike, Evrope, Srbije i naravno na području Srpske
- zaključio je Jovičić.
Srpski
zatočenici svedočili su da su tadašnji zvaničnici
u
Vladi RBiH dolazili u „Silos“ i da su bili
upoznati
o dešavanjima u logoru.
---------------------------------------------------
STRADALE
ŽENE I DECA
Najmlađi
među logorašima bio je 14-godišnji Leo
Kapetanović, a najstariji Vaso
Šarenac, koji je imao više od 85 godina i umro je u
„Silosu“ na temperaturi koja je uvek bila niža za deset stepeni
u odnosu na spoljnu. Torture nisu bile pošteđene ni žene, od kojih
je jedna bila u šestom mesecu trudnoće.
Bivši
zatočenik „Silosa“ Radojka
Pandurević u ranijem
svedočenju ispričala je da je i
Alija Izetbegović dva puta bio u blizini „Silosa“.