И ово ће проћи....живот се наставља...

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Катаклизмичне временске непогоде су мањим дијелом Хрватске, једним дијелом Федерације БиХ и највећим простором Републике Српске и Србије протутњале. Поплаве и водена стихија незапамћених размјера је направила огромне штете и праву пустош. 

Оно што је најгоре и што је ненадокнадиво су угашени људски животи. 

Сад за сад се не може ни предвидјети колика ће бити материјална штета, која је начињена на приватној имовини и на државним инфраструктурним објектима, односно у многим привредним субјектима. 

На поплавом захваћеним подручјима готово све је уништено. 

У појединим општинама активирано је на стотине клизишта која су направила додатне штете. Клизишта и огромне водене бујице пред собом све су гутале. Куће и други објекти су за само неколико тренутака нестајале са лица земље. Нестајали су и други помоћни објекти. Страдало је на десетине хиљада животиња, крупне стоке, перади и кућних љубимаца. Нестајало је све што се налазило на путу огромних водених бујица и стихије.

У данима ове стравичне временске непогоде, једну од најзначајнијих улога имали су медији. Највећи број њих је даноноћно и професионално извјештавао своје гледаоце и читаоце. Мањи број је било и оних који су се и у оваквој ситуацији бавили политиканством и политичким промоцијама својих политичких и страначких ментора. Но, све то остаје за неке будуће анализе ако то икога буде интересовало.

Рекло би се да оно најгоре пролази и сви знају да ће проћи. Али, сви су, такође, свјесни да и оно најтеже тек долази и да ће дуже вријеме тако и остати. Дакле,  учињено је све што је било у људској моћи да се спаси оно што се могло спасити. Али, има и оних природних закона против којих је људски фактор био немоћан. 

Санирање штета и асанација терена и простора потрајаће мјесецима, а неке ствари и послови око обнове трајаће годинама.

У свеопштој катаклизмичној ситуацији оно што је било најлошије била су дјеловања разних појединаца и група који су се као лешинари размилили по разним порталима и друштвеним мрежама и који су, кријући се иза лажних имена и под псеудонимима сијали панику и страх међу народом. Управо они су пласирали бројне дезинформације. Лаж и прављење панике били су главна средства разних мешетара, смутљиваца и лешинара који су у оваквим и сличним ситуацијама активни више него што је уобичајено. Јер, њихов циљ и јесте сијање страха и панике међу народом. Тако су разни хоштаплери и криминалци пласирали разне дезинформације, почевши од измишљања цифри о великом броју страдалих, те о епидемијама разних заразних болести и да не набрајам све оно из арсенала којим се служе умоболници и злотвори. 

У оваквим хаотичним ситуацијама били су активни и лопови који су невиђене народне муке користили за пљачке и разне крађе.

У свему овоме треба истаћи велику солидарност честитих људи који су на сваки начин помагали, а помажу и даље унесрећеном народу.

Раме уз раме уз народ стали су полиција, војска, ватрогасци, цивилна заштита итд., Они су уз велике напоре чинили све да помогну да се колико толико ублаже огромне народне недаће и да штетне посљедице буду што мање. О бројним хуманим људима, спасиоцима и сваком добронамјерном човјеку који је помагао онолико колико је могао немогуће је и говорити...

Ова агонија се смирује, али и даље траје и трајаће и биће најтеже кад се угасе камере и кад се фокус великог страдања премјести на неку другу тему и кад спласне интересовање за огромно страдање. 

Требаће године да прођу и да се угрожени народ опорави од шока, те да се изгради уништена имовина, прво стамбени објекти, затим инфраструктура, почевши од водо и електро снадбијевања, затим путеви и много тога. 

Наш народ је чврст и кроз његово постојање свакојаке муке и страдања је доживљавао, па и за овакву катаклизму каже: 
“Добро је, остала је жива глава”! 

То је онај оптимизам који даје наду да ћемо успјети са опоравком и наставком живота.