Вратила се са недјељним јутром!

СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Мислио сам

да је заувијек

отишла,

али она ми 
се поново

вратила

с недјељним 
јутром.

Сакупљао сам

сваку мисао

о њој и тако

правио букет

мирисних ружа,

Чекао сам

да се врати

и да јој

опет покажем,

да најбоље

грију моји

топли дланови.

Чекао сам

да опет

залепрша

њен осмјех,

и да вјетар

замрси њену

бујну косу.

Све жеље 
и наде 

крио је 
њен 
њежни 
осмијех.

Свјетлост

њеног осмјеха

мијешала се

са јутарњим

сунцем.

Само је извор

мојих надања

остао бистар.

Остало је врело

из којег сам

пио бистру

и хладну воду.

Чекао сам је.

Она се

вратила са

недјељним

јутром.