Петар Петровић II Његош - ЗА СВА ВРЕМЕНА!

У СЛАВУ И МИЛОСТ ВЕЛИКОМ 

ЦРНОГОРСКОМ ВЛАДАРУ, 
СРПСКОМ ВЛАДИКИ И ПЈЕСНИКУ!

, 31.октобра 1851. године 

упокојио се славни

Његош

Вук на овцу своје право има

ка тиранин на слаба човјека;

ал тирјанству стати ногом за врат,

довести га к познанију права,

то је људска дужност најсветлија.

Самообмана је убитачна и за људе и за народе.

Што људи хоће, то и време трпи.

НАПОМЕНА: 

Мали сам ја човјек

да бих себи узимао за право 

да говорим о ЊЕГОШУ.

 Али могу да говорим о нељудима

и несоју који покушавају да негирају

ВЕЛИКОГ ЊЕГОША

и који на тај начин покушавају

да ниподаштавају 

све оно што је био

ЊЕГОШ И ШТО ЈЕ ЗА СВА ВРЕМЕНА

ТО И ОСТАО.

БИО ЈЕ СРБИН И КАО ТАКАВ,

ЗА СВА ВРЕМЕНА,

УШАО ЈЕ У ИСТОРИЈУ

И У ЛЕГЕНДУ СЛАВНИХ СРБА.

Данас, /31.10./ је: СВЕТИ ПЕТАР ЦЕТИЊСКИ (1748-1830) Петар I. Петровић Његош

Свети Петар, Митрополит цетињски рођен је средином 18. века у Његушима од оца Марка и мајке Марије, рођене Мартиновић. Када је Петру било 10 година, Митрополит Сава Петровић, стриц Петровог оца Марка, довео га је у Цетињски манастир „да учи књигу". У дванаестој години је примио монашки подстриг, у петнаестој је послат у Русију на даље школовање.

Када се 1766. године упокојио Митрополит Василије, јеромонах Петар се вратио на Цетиње. Владика Сава га је убрзо рукопложио за јеромонаха, а нешто касније га је произвео у чин архимандрита. Са благословом Митрополита Саве 1777. године одлази у Русију да прикупи помоћ и тражи заштиту свог српског народа.

По упокојењу Митрополита Саве 1781. године, за његовог наследника изабран је Арсеније Пламенац, његов сестрић, који је после три године умро. Тада је за духовног и световног владара Црне Горе изабран архимандрит Петар Петровић. Хиротонисао га је у епископа у Сремским Карловцима 1784. године митрополит Мојсије Путник.

Свети Петар Цетињски се посебно залагао да спречи крвну освету међу српским племенима у Црној Гори. Дао је први писани законик 1796. године. Написао је Историју Црне Горе до 1711. године, похвалу покојном Карађорђу Петровићу, неколико песама и преко 260 архипастирских посланица. После 46 година архипастировања преставио се у Господу, у Цетињском манастиру, на данашњи дан, 1830. године у 81 години земаљског живота. Житије и Службу Светом Петру Цетињском написао је 1893. године београдски Митрополит Михаило на основу историјских извора и усменог казивања цетињског митрополита Митрофана Бана.

Митрополит Петар, прозван Петар Цетињски, поштован је као свет још за живота. Многи храмови широм Српске Патријаршије посвећени су овом светитељу. Његове чудотворне мошти и данас почивају у Цетињском манастиру.

31. октобра је: СВЕТИ АПОСТОЛ И ЕВАНЂЕЛИСТ ЛУКА

Родом је био из Антиохије Сиријске. Још у својој раној младости изучио је грчку филозофију, медицину и живопис. У време деловања и рада Господњег овде на земљи, лицем у лице срео се са Спаситељем, чуо је Његову спасоносну науку и био је сведок чудесних дела Његових. 

Због тога, његово срце се испуни Божанском мудрошћу и Божанским знањем, поверова у Истинитог Бога и би увршћен у седамдесет апостола и би послан да проповеда Божанско Јеванђеље у свету. Заједно са Клеопом указа му се Васкрсли Исус, Господ наш, на путу за Емаус (Лк. 24).

По силаску Духа Светога на апостоле, Лука се врати у Антиохију и тамо постаде сатрудник апостола Павла, путујући свуда са њим у Рим, и обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце. Написао је јеванђеље на молбу многих хришћана око 60-те године, а по мученичкој смрти апостола Павла поче да проповеда Јеванђеље Христово и по Далмацији, Италији, Македонији и другим местимаа.

Његово дело огледа се и у томе што је живописао иконе. И то икону: Пресвете Богородице (три иконе), и иконе светих апостола Петра и Павла. Због тога се и сматра оснивачем хришћанског иконописа. Ни старост га није могла спречити да путује Светом и шири Јеванђеље.

Проповедање је наставио у Ливији, горњем Мисиру, одакле се вратио у Грчку, где је наставио са обраћењем људи у хришћанску веру. Написао је и многа дела Апостолска, која је посветио Теофилу, кнезу Агаје.

Упокојио се у 84 години овоземаљског живота, када су га злобни незнабожци ставили на муке и обесили о једну маслину у граду Теби, Христа ради. Његове свете мошти пренете су у Цариград за време цара Констанција, сина знаменитог и светог цара Константина.

СРБИМА, који СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТУ ЛУКУ 

 /31.10/ славе као своју крсну славу, уз божији благослов 

желим сваку срећу и упућујем честитке. 

Moлитвама СВЕТОМ ЛУКИ, нека вам Господ дарује мир, 

здравље, сваку утјеху, духовни напредак 

и свако благостање.

НА МНОГАЈА ЉЕТА

Господе Боже - спаси свој вјерујући народ!

Господе Боже молим ти се 

- сачувај свој вјерујући народ 

од сваке биједе, 

неимаштине, 

од болести 

и разних накарадности 

које долазе од изопаченог

и настраног свијета. 

Господе спаси свој народ 

који ти се моли с љубављу.

Заштити васколики народ

од разно разних

такозваних аналитичара

опште праксе, 

који својим небулозама

узнемиравају

и слуђују честити народ.

 Господе свемогући

помози честитом народу,

који се бори како да преживи 

у овим бурним и тешким временима.

Народ  се једва одржавау животу

на вјетрометини разних путева,

којима ходају накарадни

и изопачени нељуди.

ЂОРЂЕ МАРЈАНОВИЋУ - СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН!

30. октобра 1931. године.
рођен је велики умјетник 

ЂОРЂЕ МАРЈАНОВИЋ 

На рођендан великог умјетника - 

30. 10. 1959. - ПГП РТБ објавио прву плочу 

"Звиждук у осам" Ђорђа Марјановића

К`О НЕКАД У ОСАМ

Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом
И станем сам под прозор твој.
Понекад у 8 и сад звиждим улицом твојом,
Застанем сам под прозор твој.

Реф: И мада знам ниси ту,
Чекам као у сну,
Мислим негде у даљини чућеш ти,
Три кишне капи на окнима
Задње сузе две,
У очима заборављени сни и знај

Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом,
И станем сам под прозор твој.

Реф: И мада знам, ниси ту...

Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом
И станем сам под прозор твој,
И звиждим тад, наш стари знак...

( звиждук).

Цртица из свакодневице ... Били смо другови, па љубав пробали...

ПИШЕ: СлАвКо ЈOВИЧИЋ СЛАВУЈ

Каже једна народна пјесма, а пјева је – ко би други него Мирослав Илић: “Били смо другови, па љубав пробали, а сад нисмо ни једно, ни друго”.

Остаје дилема шта би се десило да су умјесто другова били пријатељи? Било би слично, јер исто не постоји. Да је исто, онда би то било јединствено, заправо било би једно и нешто посебно, а кад је посебно, онда није исто у поређењу са било чиме другим.

Дакле, и као пријатељи могли су да се зближе и да “пробају” љубав, па шта буде? Данас су таква времена у којима се, углавном, одлуке доносе на пречац и народски речено на брзака, по систему – “ма пробаћу, па шта буде”? Додуше, чим "дође доба да се љубав проба" сва пријатељства у оном изворном облику престају или се чак можда још више ојачавају. Крајњи исход се не зна.

Јер, не може се развијати било каква љубав ако не постоји пријатељски основ за настајање даљних “процеса”. Све то неминовно води ка потпуном зближавању и на крају и физичком "присаједињавању" или опет народски  казано - води ка интимним међусобним односима.

Најгора варијанта је ако се пријатељства сведу на интересна дружења по опробаном систему који је у данашње вријеме доминантан. Дружићемо се ако имаш пара, ако немаш ником ништа, јер ионако немамо о чему да разговарамо.

Дођу тако времена као што су ова. Ово је вријеме великих оскудица и неимаштине. Пропорционално сразмјерно одвијају се стални процеси – и што су људи еманципованији и образованији, све су више отуђенији једни од других, јер су материјални фактори у сталном фокусу и материјални статуси играју доминантну улогу. Таква стања се слободно могу назвати опаким болестима нације и народа. Та стања су као заразна болест и она захватају све поре и облике друштвеног  живота.

Многи људи су у дилеми, јер више не знају ко су им прави пријатељи. А и тај прави пријатељ не зна да ли је прави и да ли је провјерени пријатељ, односно да ли је пријатељ од повјерења. Ти односи су максимално искомпликовани и они су карактер човјека ставили под хипотеку разних сумњи због којих се скоро више никоме ништа не може вјеровати. То се некако може и схватити, јер скоро да нико себе није увјерио у чврстој вјери да жели  да има искреног пријатеља. Све се дакле заснива на судбинским жељама.

 Чак и оно неписано правило које провјерава пријатељство - да се у невољи доказују пријатељи, постало је дискутабилно и оно је дисхармонично у односу на стварна дешавања. Постали смо гадан и себичан народ, у цјелини.

Посесивност и самограбљивост нас доводе у позицију, изван сваке разумне сумње, да нам чак ни животиње више не могу бити или нам нису пријатељи. У опаким временима умире љубав према правим вриједностима и користољубље постаје образац понашања у свакодневном животарењу живота.

ЉУБА ТАДИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

28. октобра 2005. године
умро је бард српског глумишта, 
славни српски глумац ЉУБА ТАДИЋ

Сјећање на земљотрес у Бањој Луци /27.10.1969./. Никад и нигдје се не поновило!

27. октобра 1969. године, у 9 сати и 11 минута, град на Врбасу погодио је разоран земљотрес. Сеизмолози су измјерили да је потрес био јачине девет степени Меркалијеве скале. Упозорење је стигло дан раније, 26. октобра, када је тло подрхтавало у поподневним сатима.

Земљотрес је однио 15 људских живота, а 1.117 људи је теже или лакше повријеђено.

Материјална штета је причињена на 86.000 стамбених јединица, 266 школских објеката, 152 објекта јавне управе и администрације, 146 културних објеката, 133 здравствена објекта и 29 социјалних установа.

Град је остао без струје и воде. Бањалучани, који се сјећају ових тешких дана, кажу да су затекли општи хаос у граду и рушевине, а људи су били у паници.

Војска је заједно са грађанима рашчишћавала рушевине и ослобађала повријеђене. Људи су данима били на улицама, многи су остали без својих домова. Помоћ је стизала са свих страна.

Захваљујући великој солидарности становништва из свих крајева бивше Југославије, али и помоћи из Европе и свијета, Бања Лука је поново стала на ноге.

На Тргу Крајине и данас се налази сат који је престао да ради 27. октобра 1969. године у 9.11, као подсјетник на несрећу, која је прије 45. година задесила Бању Луку.

Бања Лука данас, Храм Христа Спаситеља 

и Бански двор

Данас, 27.10 је Света Петка.

Света Петка или Параскева (грч. Παρασκευή - петак) је била хришћанска подвижница из 11. века.

Родила се у граду Епивату (Пиват - на турском Бојадис), који се налазише између Силимврије и Цариграда у Тракији половином десетог столећа. 
Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског (989-996).

Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: "Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном да иде" (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих.

Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота она напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, живећи строгим отшеличким животом, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват.

Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11. столећу.

Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других.
Богоугодни хришћани из тог места после јављања светитељке у сну неком Георгију и Јефимији пронашли су место где су биле закопане њене мошти, извадили су их из земље и положили у храм светог Петра и Павла у Епивату.

Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете Петке налазе у румунском граду Јашију.

Широм српских земаља налази се и велики број лековитих извора, који су посвећени св. Петки. Један од њих је извор св. Петке у Калемегданској тврђави у Београду где су њене мошти дуго времена почивале.

Света Петко, Божја светитељко, моли Бога за нас.

Удостојила си се гледања лица Божја, као чедо нашег народа, славна Петко светитељко, па имамо слободу теби говорити, сродници нашој, и тебе молити за спашење душа наших.

Слава си и похвала Београду, где чудотворна вода твоја привлачи множине многе, као негда Витезда, и даје слепима вид, узетим здравље, малаксалим снагу, и свима бодрост и радост, Христова девице, наша помоћнице.

Буди и надаље стража нашем престоном граду, утврди га у Православљу, помози верницима, подигни недужне и тужне, а усопшим родитељима нашим, браћи и деци измоли вечни покој и вечно спасење, света Петко, Божја светитељко.

Свима помози, па и мени не одмози.

Добре у добру сложи, и свако им добро умножи.

Да се кроз тебе прослави Бог у Тројци, навек века. 

                                                          Амин

МАШАЛАААА....БЕЗ ПРАКСЕ - СВАКА ТЕОРИЈА ПАДА У ВОДУ!

Њутнов закон у пракси!

Сила и маса пута убрзање и хопппп...

пуче базен и исцури вода.

ДУШАН БОРКОВИЋ - СЈАЈАН У ЈАПАНУ ... Највећи успјех једног СРБИНА у историји аутомобилизма

Недјеља 26.10.2014. 
БОРКОВИЋ други на Сузуки

Незапамћен успјех у историји српског аутомобилизма догодио се у јутарњим часовима по нашем времену, када је БОРКОВИЋ прохујао кроз циљ и исписао најсјајније тренутке у текућој сезони Свјетског шампионата туринг аутомобила.

ДУШАН БОРКОВИЋ освојио је 
друго мјесто на трци у Јапану 

и тако постао први Србин 
који се попео на побједничко постоље 

на Свјетском шампионату туринг аутомобила.

БОРКОВИЋ је на другој трци на Сузуки стартовао са друге позиције, 

заузео друго мјесто, а претходно је у првој завршио на осмом.

Борковић је мудро извезао прву трку, штедећи се за оно право, будући да је на сљедећој стартовао са друге позиције. Иако је у првом кругу изгубио једну позицију, одличном вожњом избјегао је сваки ризик, да би послије одустајања Милера скочио на девето мјесто. У посљедњем кругу, 
 Борковић успијева да обиђе Монтеира и као осми прође кроз циљ.

Услиједила је трка, Борковић је сачувао друго мјесто на старту, али је већ у првом кругу Мађар Михелис покушао да га обиђе. Дошло је до контакта, панчевачки ас одбранио је позицију и неоштећен остао на стази. 

У преосталих десет кругова није дозволио ни промил шансе 

својим пратиоцима  да га угрозе и сувереном вожњом завршио трку 

иза легенде овог спорта, Габријелеа Тарквинија.

Како год хоћеш рачунај вријеме, али оно пролази ... Можеш казаљке враћати али прохујало вријеме не можеш!

    Вратише нам узети сат, 

али нам године и деценије живота

никад нико неће вратити, нажалост!

ЛАЗАРУ РИСТОВСКОМ .... СРЕЋАН РОЂЕНДАН!

26. октобра 1952. године рођен је

славни српски глумац 

ЛАЗАР РИСТОВСКИ

МИЛИЋ ОД МАЧВЕ - Да се не заборави!

26. октобра 1934. године рођен  је 

славни српски сликар 

Милић од Мачве

МИЛОШ ЦРЊАНСКИ - Да се не заборави!

26. октобра 1893. године рођен је 

славни српски књижевник

МИЛОШ ЦРЊАНСКИ

АНДРИЈА СТАНКОВИЋ - свјетски шампион!

Медаља овдје, медаља ондје -

медаља у овом, медаља у оном спорту

и сакупи се сијасет медаља за СРБИЈУ!

МАШАЛААААА...

Нишлија АНДРИЈА СТАНКОВИЋ

постао је свјетски шампион у каратеу

у категорији млађих сениора.

 

Злато је освојио на такмичењу у Пољској.

АНДРИЈА СТАНКОВИЋ

је на 22.-ом Свјетском првенству у Пољској,

у финалу такмичења у катама,

био бољи од конкурената из 40 земаља.

АНДРИЈА је са нашим тимом у Пољској освојио 

и двије бронзане медаље у катама екипно. 
Првак је Европе и четвороструки шампион државе у катама.

Ноћас помјерите казаљке за сат уназад!

                                        Субота, 25. октобар 2014. 

Зимско рачунање времена почиње ноћас у три сата послије поноћи, 

када казаљке на часовницима треба помјерити за један сат уназад, 

односно са три на два сата ујутру.

Зимско рачунање времена почиње посљедње седмице октобра, 

а завршава се у посљедњој недјељи марта, 

када почиње љетње рачунање времена. 

Љетње рачунање времена, 

чији је циљ углавном уштеда електричне енергије, 

код нас је први пут уведено 27. марта 1983. године.

Помијерање времена се у већини случајева обавља 

у ноћи између суботе и недјеље, 

да не би изазвало веће проблеме за радно становништво.

На јужној хемисфери је почетак и крај љетњег времена 

обрнут у односу на сјеверну. 

Већина модерних рачунарских оперативних система 

има могућност аутоматског преласка на љетње рачунање времена.

Поједини астрономи су, међутим, против померања казаљки 

и вјештачког "продужења" дана, 

јер сматрају да природу не треба "мучити", 

макар се то правдало и економском рачуницом.

Милица Мандић освојила злато на Гран прију у Манчестеру

Олимпијска шампионка МИЛИЦА МАНДИЋ савладала је у финалној борби у категорији преко 67 килограма Холанђанку Решиму Огинк са 7:3 

и освојила нових 40 бодова за свјетску и олимпијску листу.

- Пресрећна сам што сам освојила златну медаљу на Гран прију, јер је то изузетно тешко учинити. После сваке борбе осећала сам се све боље 

и била сам сигурна да могу до злата. 

У кључним тренуцима, гдје је нервоза увијек присутна, 

глас мог тренера Драгана Јовића ме је смиривао, будио и водио. 

 Захваљујем се цијелом стручном тиму и свима у СРБИЈИ 

који су нас цијели дан гледали и бодрили. 

Нових 40 поена додатно ми повећавају шансе да одем директно 

на Олимпијске игре без квалификација / рекла је Мандићева.

Сјајна српска репрезентативка претходно је ове године 
освојила бронзано одличје на Гран прију у Кини.                                                      

Свјетски куп: АРСОВИЋЕВОЈ сребрни глобус

  23. октобар 2014. године

српска репрезентативка у стрељаштву, 

у дисциплини ваздушном пушком, 

заузела је друго мјесто.

Српска репрезентативка у стрељаштву 

АНДРЕА АРСОВИЋ 

освојила је данас сребрни кристални глобус 

у финалу Свјетског купа које се одржава у Азербејџану.

БОРИСАВ СТАНКОВИЋ ... Да се не заборави!

22. октобра 1927. године
УМРО је славни српски књижевник 

БОРИСАВ СТАНКОВИЋ

НИКАД НЕ СМИЈЕМО ЗАБОРАВИТИ!

Славко Јовичић Славуј 

с великим пијететом 

за наше стријељане Србе.

Невино умореним српским душама, 

које су стријељали њемачки фашисти

Нека вјечно живе ваше сјене и нек' дјечијим погледом 

и са осмјехом бдију у Царству небеском 

и нека шире коло српске радости у вјечном животу!

Њемачки фашисти 

- пролили сте и превише невине српске крви 

и због таквих стравичних злочина 

никад вам се ово не може заборавити, 

али ни опростити, 

мада нас православље учи да праштамо. 

Ми падамо на црну земљу не што нас је страх, 

већ што у себи носимо понос 

што смо Срби и што нас нисте уништили.

Убајали сте нас, стријељали нас, 

али ми смо сваки пут васкрсавали и опстајали. 

Вас фашистички злочинци 

у паклу нема ко ни да ожали, 

јер пламен православних свијећа 

и наших молитви за упокојене наше Србе

створиће вам и у паклу 

онакав пакао који заслужујете. 

Ми морамо даље и само напријед, 

али на том путу никад не смијемо заборавити:

 нашу дјецу, мајке, очеве , родбину и српску браћу 

коју су ваше злочиначке фашистичке 

руке поубијале!

Вјечна слава 

и памјат свим страдалим СРБИМА!

АМИН