Свакодневица у стварности ... Осврт послије јутарње кафе.

                                         ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ  
    

Да није друштвених мрежа уопште не бих знао да оволико (не)знам.  У неким областима овоземаљске галаксије не знам скоро ништа. Уосталом, то је и логично.

Нико ни приближно не може казати колико је на друштвеним мрежама објављено изрека, мисли, цитата или неких порука које су касније "реемитоване", понављане, преписиване, дописиване, преправљане, позајмљиване, злоупотребљаване, итд. 

Мноштво је примјера о покраденом интелектуалном и ауторском туђем власништву које појединци неоправдано себи присвајају. О томе не вриједи ни говорити. Интернет трпи све, уосталом као и човјек.

Доста велики број постављених објава на свим друштвеним мрежама заснован је без било каквих чињеница и доказа.  Јер чињенице би елиминисале сваку другу субјективност, интриге, лажи и сплеткарења која су доминатна на друштвеним мрежама. 

Сви, па нисам ни ја изузетак - на друштвеним мрежама постављамо разне објаве и пишемо поруке, циљано настојећи да мијењамо туђу свијест. При том свјесно избјегавамо да  сами код себе и у себи било шта промијенимо. Многим објавама  некоме другом желимо да дајемо савјете како и шта би требао да ради и како и на који начин би требао да живи. 

Бављење туђим животима постала је уносна и профитабилна дисциплина. Хљеба и игара никад није доста! Све се, пак, своди на опште преживљавање до судњега дана. Па нека игре почну. А за хљеб као и до сада свако ће се сналазити онако како зна и умије. 

Скоро занемарљив број је оних који ће признати да никада нису прихватали "савјете" упућене путем разно разних порука и објава. То се поготово односи на божанске законе и свјетоназоре религијских и вјерских завјета који су од њиховог настајања па све до данашњих дана остали исти. Дакле остали су непромјењиви. 

У међувремену, човјечанство је еволуирало и напредовало као што је, такође, у многим областима и назадовало. Цивилизација је данас спутана разним пошастима које уништавају и само људско биће без којег нема разумног свијета. Безброј је и добрих, али и лоших цикличних кругова који нам трасирају или диктирају начин живота.

Нико ни од кога не тражи било какво признање за учињене грешке, а поготово не тражи овако јавно. Јер све оно што је јавно подложно је критикама и у цијелој тој ситуацији скоро да и нема самокритике. Поента је у томе да је важније гледати у комшијино двориште и гледати шта се дешава преко плота, него гледати како сами ходамо и куда идемо. Како размишљамо и да ли су нам намјере племените, поштене и да ли су наша размишљања ослобођена од свих зала, од пакости, злобе, зависти, предрасуда, мржње, похлепе ... итд. итд. На сва ова питања још увијек нема одговора и никад их неће ни бити.

Нисам безгрешан. Имам много мана и много грешака које и данас правим. Мада имам огромно животно искуство које, морам признати, не помаже ми увијек како бих се ослободио неких непотребних навика и погрешног начина живота. Кад бих унапријед у свакој прилици знао шта је погрешно, онда бих знао и шта је исправно.

 И сад кад све ово знам грешке ћу правити и убудуће и то је неминовно и неизбјежно. 
Други ће, такође гријешити и те грешке биће сразмјерне свакој појединачној особи, односно његовј памети или будалаштинама без којих и сам живот није могућ.