Поново о резолуцији о Сребреници и опет о државама предвођеним Енглезима и другим страним лобистима који настоје да ионако лоше стање у БиХ још више закомпликују и дестабилизују.

Од онда па до данас - ништа се није промијенило осим људи и функција!
Ни данас ниједну ријеч из писма не бих промијенио.

Писмо истог садржаја упутио бих и данас, мада су се промијениле само неке околности. Садашњи предсједник Народне скупштине Србије је Маја Гојковић, а ја сам у позицији грађанина "државе" коју нико не жели да гради, већ је разним резолуцијама само разграђује. 

У БиХ ништа није могуће ако не добије сагласност све три конститутивна народа - Срба, Бошњака и Хрвата. Наравно да не треба заборавити и оне који се декларишу као остали /"Сејдић-Финци"/.

Славко Јовичић Славуј

Посланик у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине

                         

ОТВОРЕНО ПИСМО

 Народна скупштина Републике Србије

Председници Славици Ђукић-Дејановић

Поштована председнице,

     Молим Вас да са овим Отвореним писмом, које упућујем Вама, упознате све Клубове посланика у Народној скупштини Републике Србије.

     Наиме, познато Вам је да је Европски парламент изгласао резолуцију о проглашењу 11. јула даном сећања на "геноцид" у Сребреници. Ништа ту не би било спорно да се не ради о једностраном и селективном обилежавању страдања само једног народа у БиХ.

     У грађанском рату на просторима БиХ  страдали су сви. Страдали су и Бошњаци, и Срби, и Хрвати, али и други припадници националних мањина.

 Никада се не сме заборавити да је истина једна и да је она недељива и да нико нема ексклузивно право на само своју истину.

     Пре трагичних догађаја од 11. јула из 1995. године када су у Сребреници страдали Бошњаци, нажалост, ни до данас није утврђен тачан број страдалих, нити начин на који су убијени Бошњаци, односно да ли се радило о само цивилима или о огромном броју муслиманских војника који су падом Сребренице одбацили оружје којим су претходних година починили страшне злочине над Србима.. Заправо, још никада нико није обзнанио ниједан податак о каквим се злочинима радило у том периоду. Дакле, и дан данас је безброј контраверзи које се вежу за Сребреницу и сва ратна дешавања. Да кажем да осуђујем сваку врсту злочина без обзира над киме су почињени!

     У свим тим причама, нажалост, потпуно се занемарује чињеница да се пре 11. јула 1995. године десила и српска Сребреница. Од почетка рата 1992. године, те кобне 1993. десила су се стравична убиства и погром над српским народом у самој Сребреници, те у Братунцу и у ширем подручју Сребренице када су злочиначке фаланге предвођене Насером Орићем зверски ликвидирале преко  3.500 углавном српских цивила и потпуно су спалиле преко 50 српских села.

 Поштована председнице,

     Као што вам је, такође, познато – Насер Орић је у политичком суду у Хашком трибуналу ослобођен,  понајпре због тадашње главне тужитељице Карле дел Понте, која је намерно бирала најблаже тачке оптужнице. Заправо, Карла дел Понте намерно није хтела да оптужи Насера Орића иако сам јој лично у Хагу предао бројну документацију и доказе о непобитним зверствима Насера Орића.  /Напомена: У то време сам био на волонтерској функцији потпредседника Савеза логораша Републике Српске/.

     Надам се да Народна скупштина Републике Србије неће ратификовати поменуту резолуцију Европског парламента, јер би то било признање да је у протеклом рату  страдао само бошњачки народ!? Потврђивањем резолуције – Ви и цела Народна скупштина Републике Србије би поново убили десетине хиљада српских жртава које су страдале у рату у БиХ. 

     Такође, надам се да посланици Народне скупштине Републике Србије неће подлећи притисцима неких тзв. невладиних организација које траже да Србија призна нешто са чиме нема никакве везе.

     Вас обавештавам да ћу врло брзо поднети кривичне пријаве против Наташе Кандић, Соње Бисерко, Биљане Ковачевић-Вучо /нпа: у међувремену је преминула/, Сташе Зајовић и још неких – који чине злочин у миру против српског народа у Републици Српској и БиХ.

 Ниједна од поменутих особа се ниуједном граду у БиХ не зна сначи без туристичког водича, али зато већ годинама без икаквих доказа оптужују српски народ и наносе нам велику штету.

     У нади да Народна Скупштина Републике Србије неће прихватити поменуту резолуцију и то само зато што та резолуција није објективна и што је усмерена против српског народа у целини – примите моје најсрдачније поздраве!

18. јануар 2009. године.

     С поштовањем,

Славко Јовичић Славуј

     Источно Сарајево

НАПОМЕНА: Писмо сам послао на Богојављење 18. јануара 2009. године. Као да сам га јуче писао с обзиром на поновну, не знам коју по реду иницијативу за прекрајање историје и потпуну пристрасност страних лобиста на чијем челу су и неке стране државе попут Велике Британије и њихових европских сателита. 

Наравно да нисам добио никакав одговор.