14. јуна. 1904. године умро је
ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ
један од највећих лиричара романтизма
у СРБИЈИ.
Српски писац Јован Јовановић - Змај, члан Српске краљевске академије,
лиричар богате инвенције, према оцјени књижевне критике "пјеснички израз
духовног и душевног живота српског народа" у другој половини 19.
вијека.
Основну школу је учио у родном Новом Саду, гимназију у Халашу и Пожуну
/Братислава/, а матурирао је у словачкој Трнави. Прије медицине, коју је
завршио у Пешти, студирао је права у Пешти, Прагу и Бечу.
Радио је као љекар у Новом Саду, Панчеву, Сремским Карловцима, Футогу,
Београду, Загребу и Бечу, а у Београду је од 1890. до 1898. био драматург
Народног позоришта.
Пјеснички се развијао под утицајем српске народне поезије и лирике Бранка
Радичевића. Испјевао је збирке љубавних пјесама "Ђулићи" и
"Ђулићи увеоци" - потресне, елегичне исповијести послије смрти
супруге и четворо дјеце.
Написао је велики број родољубивих и изузетно вриједних
политичко-сатиричних пјесама, а као дјечији пјесник је непревазиђен у српској
књижевности. Основао је и уређивао књижевни лист "Јавор", сатиричне
листове "Змај", "Жижа", "Стармали" и дјечји лист
"Невен".
Преводио је са руског, њемачког, мађарског и енглеског језика. Остала
дјела: обимна књига пјесама "Певанија", пјесничка легенда
"Видосава Бранковић", шаљиви комад "Шаран".
