31. јули Љета господњег 2015. године
петак, 31. јул 2015.
четвртак, 30. јул 2015.
30.7.ЈЕ ОГЊЕНА МАРИЈА!
Родом из Антиохије
Писидијске, од родитеља незнабожачких. Тек у дванаестој години чу Марина за
Господа Исуса Христа, како се ваплоти од Пречисте Деве, како чудеса многа
сотвори, крсну смрт прими и славно васкрсе. Њено младо срце распали се љубављу
према Господу, и она се заветоваше никад се не удавати, и још жељаше свом душом
пострадати за Христа и крстити се у крви мучеништва.
Њен отац омрзну је због вере њене и не сматраше је ћерком. Намесник царски,
Олимврије, сазнавши од Марине да је она хришћанка, пожели од ње најпре да му
буде жена. А када Марина то одби, он јој нареди да се поклони идолима, на што
света Марина одговори: „Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим
идолима, који нити сами себе познају, нити пак знају, да ли их ми чествујемо
или бешчествујемо; не дам њима оне части, која припада само Творцу мојему”.
Тада је Олимврије стави на љуте муке, па је сву рањену и крваву баци у тамницу.
У тамници Марина се мољаше Богу, и после молитве јави јој се најпре ђаво у виду
страшне змије, која обзину главу њену. Но када се она прекрсти, змија се
распуче и ишчезе. Тада је облиста светлост небесна, и њој се учини, да ишчезоше
зидови тамнице, заједно са кровом, и крст се јави, блистав и висок, а на врху
крста бела голубица, од које дође глас: „Радуј се, Марино, разумна голубице
Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља”. И Марина би
исцељена силом Божјом од свих рана и болова. Безумни судија мучаше је други дан
у огњу и у води, али Марина све претрпи као у туђем телу. Најзад је осуди на
посечење мачем.
Пред саму смрт - јави јој се Господ Исус с ангелима. Посечена беше у време цара
Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи. Једна рука
свете Марине налази се у ман. Ватопеду у Светој Гори. У Албанији пак, на
планини Ланга више Охридског језера, налази се манастир свете Марине са једним
делом њених чудотворних моштију. Многобројна чудеса догађала су се и догађају у
овом манастиру, којих су сведоци не само хришћани него и муслимани.
-------------------
Толико поштовања имају Турци према овој светињи, да никад нису хтели дарнути ни
у светињу, нити у имовину овог манастира. Једно време Турчин је био тутор овог
манастира.
Народна песма вели:
'...Огањ носи Огњена Марија,
Тамјан пали Громовник Илија,
Свети Врачи помазују миром,
а Крститељ водом покрепљује...'
Проговара Свети Пантелија:
'Удри громом громовник Илија
Удри огњем Огњена Марија
а ја ветром Св. Пантелија
Боже, благослови онога који улази у овај дом,
заштити и сачувај онога који излази из њега,
и дај мир ономе ко у њему остаје.
уторак, 28. јул 2015.
О неким овдје поменутим, сада већ мртвим злочинцима - све најгоре! О неким овдје поменутим који су и сад живи - још горе од најгорег!
Ми Срби,
познати смо по томе што олако опраштамо,
а још брже заборављамо.
а још брже заборављамо.
И то је наша највећа трагедија.
Довољан је само један мали осврт на све оно
што су други годинама говорили о нама
што су други годинама говорили о нама
како би смо схватили /нећемо никада/
наше заблуде и све оно што смо
давно заборавили.
наше заблуде и све оно што смо
давно заборавили.
И опростили, нажалост!
„Srbe treba spokojno bombardovati,
jer će sve brzo zaboraviti”
– govorio je zločinac Džejms Šej, portparol NATO-a,
marta 1999. ne sluteći koliko je bio u pravu
to se naše zaboravnosti tiče.
Ово су биле насловне стране злочиначког листа „Шарли Ебдо“ пред бомбардовање Србије 1999.
Сви Срби који пале свијеће због масакра у редакцији француског сатиричног листа „Шарли Ебдо“ трбали би да запале и свијећу за убијене у злочиначкој НАТО агресији на СРЈ 1999. године.
Ево само двије насловне стране тог злочиначког чаописа из 1999. године у коме се на најгоре начине вријеђају Срби.
Сваки злочин је страшан и за осуду, посебно губитак људских живота, па зато постављамо питање: Зашто се нико од Срба не оглашава о жртвама бомбародвања 1999. године.
Или је о тим страдањима забрањено говорити, јер су Србе карикатуристи листа „Шарли Ебдо““ представљали као злочинце уз натписе „шта је нема више ништа да се силује„ и „романтични растанак Србије и Косова„.
Или је о тим страдањима забрањено говорити, јер су Србе карикатуристи листа „Шарли Ебдо““ представљали као злочинце уз натписе „шта је нема више ништа да се силује„ и „романтични растанак Србије и Косова„.
Такве карикатуре су, између осталог, допринијеле да дође до злочиначке војне НАТО агресије на Србију, а српски народ је представљан као геноцидан и злочиначки.
„Trebalo bi da bombardujete Srbe” rekao je Papa Jovan Pavle Drugi. Ove njegove reči bile su upućene predsedniku Klintonu tokom javnog pojavljivanja u Denveru.
„Srbi su narod bez zakona i bez vere. To je narod razbojnika i terorista” bila je izjava Žaka Širaka, tadašnjeg predsednika Francuske, za ručkom, juna 1995. povodom sastanka Šefova vlada država članica EU. Iste one u koju danas tako vrtoglavo jurimo!
„Molim se da se vatra nebeska obruši na Srbe” rekao je Otac Pjer, poznati francuski sveštenik – humanitarac, po povratku iz Sarajeva i posete Markalama 2, na svojoj konferenciji za štampu.
„Što se Srba tiče… To je danas jedan bolestan narod” – General Žak Kot, bivši komandant UNPROFOR-a u Bosni i Hercegovini, Vojni mesečnik Difens nacional, jun 1997. u Pariz.
„Srbi nisu naročito pametni… „Srpska deca se više neće smejati” bila je to zlokobna pretnja Lorensa Inglbergera bivšeg državnog sekretara SAD-a.
„Srbi trguju ljudskim organima svojih žrtava kako bi obezbedili novac za svoj rat… Trebalo bi da đavolski bombardujemo Beograd!” izjava Pola Džeksona, urednika lista „Kalgari san” za Fani star,13.oktobara 1992.
„Mi bismo trebali da Srbiju osudimo na karantin, sve dok se virus koji ona nosi ne izbriše” – David Gompert, stariji direktor za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost u vreme Bušove administracije, Časopis „Forin afers”, jul-avgust 1994.godine.
„Srbe treba baciti na kolena” bila je izjava Klausa Kinkela, nemačkog ministra inostranih poslova, data 27. maja 1992.godine.
„Srbi su zločinački dupeglavci” reče Ričard Holbruk 6.novembra 1995.godine u „Njujorker”-u, kao tadašnji Klintonov emisar u Jugoslaviji. Isti onaj Ričard Holbruk koji danas vedri i oblači nad Srbima.
„Zaustavite Srbe. Odmah. Zauvek” – Margaret Tačer, bivša premijerka Velike Britanije, u „The New York Times” 4. maj 1994.
”Hrvatska ne želi da u njoj žive ljudi koji pripadaju drugom narodu„. –Bosiljka Mišetić, potpredsednica hrvatske vlade, na press-konferenciji 1995.
”
Nema mira dok Srbija ne bude vojno poražena„ – Srđa Popović, advokat i potpisnik zahteva svetskih intelektualaca za bombardovanje Beograda, u izjavi za zagrebački ”Globus„ oktobra 1994.
”Suštinski uzrok sukoba je ideologija etničkog čišćenja koju je obnovio gospodin Ćosić, predsednik Srbije, koji je već 1990. objavio Memorandum„ bila je izjava na francuskoj televiziji Žaka Delora, bivšeg predsednika EU, u maju 1994.
”Uostalom, bosanski Srbi su za nas uvek bili i ostali samo banda razbojnika i ubica„ – Johan Fric, direktor bečkog dnevnika Di Prese i direktor Međunarodnog Instituta za Štampu. Gle čuda! Upravo ovaj Johan Fric imao je, u to vreme, veliku moć nad štampom…i velikog udela u satanizovanju Srba!
”Srbija, nesumnjivi agresor, trebalo bi da bude prisiljena UN rezolucijom da snosi čitav teret reparacija„ reče Josif Brodski, ruski jevrejski pesnik-disident i Nobelovac, u dnevniku Internešenel Herald Tribun, 5. avgusta 1993.
”Srbi su dvodimenzionalan narod sa težnjom ka prostakluku… Životinje koriste svoje resurse znatno sređnije nego ovi naopaki stvorovi, čija pripadnost ljudskoj rasi je u velikom zakašnjenju„ – Ser Piter Justinov,glumac i ambasador UNESCO-a, ”The European„ 10. jun 1993.
„Srbi su narod bez zakona i bez vere. To je narod razbojnika i terorista” bila je izjava Žaka Širaka, tadašnjeg predsednika Francuske, za ručkom, juna 1995. povodom sastanka Šefova vlada država članica EU. Iste one u koju danas tako vrtoglavo jurimo!
„Molim se da se vatra nebeska obruši na Srbe” rekao je Otac Pjer, poznati francuski sveštenik – humanitarac, po povratku iz Sarajeva i posete Markalama 2, na svojoj konferenciji za štampu.
„Što se Srba tiče… To je danas jedan bolestan narod” – General Žak Kot, bivši komandant UNPROFOR-a u Bosni i Hercegovini, Vojni mesečnik Difens nacional, jun 1997. u Pariz.
„Srbi nisu naročito pametni… „Srpska deca se više neće smejati” bila je to zlokobna pretnja Lorensa Inglbergera bivšeg državnog sekretara SAD-a.
„Srbi trguju ljudskim organima svojih žrtava kako bi obezbedili novac za svoj rat… Trebalo bi da đavolski bombardujemo Beograd!” izjava Pola Džeksona, urednika lista „Kalgari san” za Fani star,13.oktobara 1992.
„Mi bismo trebali da Srbiju osudimo na karantin, sve dok se virus koji ona nosi ne izbriše” – David Gompert, stariji direktor za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost u vreme Bušove administracije, Časopis „Forin afers”, jul-avgust 1994.godine.
„Srbe treba baciti na kolena” bila je izjava Klausa Kinkela, nemačkog ministra inostranih poslova, data 27. maja 1992.godine.
„Srbi su zločinački dupeglavci” reče Ričard Holbruk 6.novembra 1995.godine u „Njujorker”-u, kao tadašnji Klintonov emisar u Jugoslaviji. Isti onaj Ričard Holbruk koji danas vedri i oblači nad Srbima.
„Zaustavite Srbe. Odmah. Zauvek” – Margaret Tačer, bivša premijerka Velike Britanije, u „The New York Times” 4. maj 1994.
”Hrvatska ne želi da u njoj žive ljudi koji pripadaju drugom narodu„. –Bosiljka Mišetić, potpredsednica hrvatske vlade, na press-konferenciji 1995.
”
Nema mira dok Srbija ne bude vojno poražena„ – Srđa Popović, advokat i potpisnik zahteva svetskih intelektualaca za bombardovanje Beograda, u izjavi za zagrebački ”Globus„ oktobra 1994.
”Suštinski uzrok sukoba je ideologija etničkog čišćenja koju je obnovio gospodin Ćosić, predsednik Srbije, koji je već 1990. objavio Memorandum„ bila je izjava na francuskoj televiziji Žaka Delora, bivšeg predsednika EU, u maju 1994.
”Uostalom, bosanski Srbi su za nas uvek bili i ostali samo banda razbojnika i ubica„ – Johan Fric, direktor bečkog dnevnika Di Prese i direktor Međunarodnog Instituta za Štampu. Gle čuda! Upravo ovaj Johan Fric imao je, u to vreme, veliku moć nad štampom…i velikog udela u satanizovanju Srba!
”Srbija, nesumnjivi agresor, trebalo bi da bude prisiljena UN rezolucijom da snosi čitav teret reparacija„ reče Josif Brodski, ruski jevrejski pesnik-disident i Nobelovac, u dnevniku Internešenel Herald Tribun, 5. avgusta 1993.
”Srbi su dvodimenzionalan narod sa težnjom ka prostakluku… Životinje koriste svoje resurse znatno sređnije nego ovi naopaki stvorovi, čija pripadnost ljudskoj rasi je u velikom zakašnjenju„ – Ser Piter Justinov,glumac i ambasador UNESCO-a, ”The European„ 10. jun 1993.
”Predlažem da se srpskoj deci zabrani u školama učenje srpske nacionalne poezije„ – prof. dr Rolf-Diter Kluge, direktor slavističkog seminara Univerziteta Tibingen, na okruglom stolu Univerziteta u Tibingenu, 1997.
”Srbi su nemilosrdni ljudi, spremni zaklati nožem, što mogu zahvaliti svom slovenskom poreklu„ izjava je Fransoa Kremio-a, pripadnika francuskih snaga SFOR-a,u maju 1995.
”Na nesreću, nisam pobio sve Srbe„ – Tomislav Merčep u govoru na kongresu Hrvatske pučanske stranke, Feral Tribune,1995.godine.
”Neka se Srbi podave u sopstvenom smradu„ izjava (verovatno njemu najdraža) Helmuta Kola, nemačkog kancelara, početkom 1998.godine.
„Vodićemo protiv Srba rat – diplomatski, ekonomski, politički, propagandni i psihološki” – Džejms Bejker, državni sekretar SAD-a na američkoj TV, jun 1992.
„Ovo je borba između dobra i zla, a NATO neće dozvoliti da zlo nadvlada” –Vilijam Koen, američki državni sekretar za odbranu, proleće 1999.
„Rat protiv Srba nije više samo vojni sukob. To je bitka između dobra i zla, između civilizacije i varvarstva” – Toni Bler, britanski premijer tokom NATO agresije na Srbiju 1999.godine.
Злочинац Тони Блер:
"Треба уништити Србе и Србију"
„Srbi sprovode teror i siluju albansku decu” – Bil Klinton, američki predsednik, govor na proslavi 50-godišnjice NATO pakta u Vašingtonu, 23-25.april 1999.
”Prošle nedelje imali smo devetoro ubijenih Srba, ove nedelje – osmoro. To je jasan napredak„ – Bernar Kušner, Šef civilne misije UN na Kosovu i Metohiji u izjavi za TV ”France 2„ krajem marta 2000. Isti onaj koji se izdaje za velikog ”mirotvorca„!
Nobelovac Ginter Gras, napominjući 26.marta ,dva dana posle početka bombardovanja Jugoslavije da nije pacifista, na otvaranju Sajma knjiga u Lajpcigu rekao je :“ Krajnje je bilo vreme da se Jugoslavija napadne, nadam se da nije prekasno“!
Svi su ovi srpski neprijetelji
zaboravljeni, nažalost
zaboravljeni, nažalost
Izbor iz knjige Zorana Petrovića ”Izbrisati srpski virus“„.
Međutim, kako naš narod voli da kaže da „mnogo više boli kada te tvoj ujede za srce“, tako i ja ne mogu,a da se ne setim i našeg „velikog“ (?!)dr Zorana Đinđića! Upravo onog koga danas mnogi veličaju i preuveličavaju. Posebno zanimljiv izvor je, ni manje, ni više nego Njujork Tajms! I još zanimljivije je upravo to što je ovu izjavu, pored „dragog“ nam Zorana, potpisao i aktuelni predsednik Crne Gore – Milo Đukanović! Nije li to onaj isti koji je nedavno priznao nezavisnost Kosova?!
Potrebno je citirati i komentar novinara da bi se shvatilo kako su „Milo i Zoki“,u naizgled uvijenoj formi, otvoreno podržali bombardovanje Srbije.A sve u ime svojih političkih ciljeva!
„New York Times”, May 1999.
Joint statement of Milo Đukanović and Zoran Djindjic: „… If the war finishes with signature on peace agreement with the same leadership with Slobodan Milosevic on top, tragedy and violence will continue.
Stability of Yugoslavia is of the main importance because of its geographic position in Balkan and its role in determing stability or instability of its neighbors, Bosnia and Herzegovina, Macedonia and Albania. Up to now, however, international strategy for Yugoslavia has been conducting the crises, while the roots of the crises were being neglected….“
Komentar nemačkog novinara Klausa Hartmanna u vezi ove zajedničke izjave Mila Đukanovića i Zorana Đinđića iz maja 1999 godine bio je :
„Djindjic liebte die Bombe auch, aber diplomatisch“
U prevodu – „Đinđić je takođe voleo bombe, ali na “diplomatski način”!“
U prilog tome ide i čuveni njegov intervju za nemački list “Špigl”, gde je za vreme NATO bombardovanja Jugoslavije rekao sledeće:
“Jugoslavija se mora bombardovati … samo nastavite da bombardujete popustiće oni”’ (Der Spiegel 20/1999).
Ми Срби,
познати смо по томе што олако опраштамо,
а још брже заборављамо.
И то је наша највећа трагедија.
Ово је само један мали осврт
на све оно што су други годинама говорили
о нама како би смо схватили /нећемо никада/
наше заблуде и све оно што смо
давно заборавили.
на све оно што су други годинама говорили
о нама како би смо схватили /нећемо никада/
наше заблуде и све оно што смо
давно заборавили.
И опростили, нажалост!
-----------------------------------------
„Srbe treba spokojno bombardovati,
jer će sve brzo zaboraviti”
– govorio je zločinac Džejms Šej, portparol NATO-a,
marta 1999. ne sluteći koliko je bio u pravu
što se naše zaboravnosti tiče.
Злочинац Џејмс Шеј
28. 7. су: Свети мученици Кирик и Јулита
28.7. су: Свети мученици Кирик и Јулита;
Свети равноапостолни Владимир Кијевски
Ова светитељка беше од рода племићког. Рано обудове и оста с новорођеним младенцем Кириком.
Живљаше у Иконији граду ликаонијском, и беше сва предана вери Христовој. Свога синчића крсти одмах по рођењу, а када му беше три године, она га научи вери и молитви онолико колико дете тога узраста могаше примити.
Када Диоклецијан нареди гоњење хришћана, у граду Иконији би проливена многа невина крв. Јулита узе свога сина и склони се од гнева незнабожачког у град Селевкију. Но и тамо не беше боље. Јулита беше ухваћена и као хришћанка изведена пред судију.
Пошто Јулита храбро изјави своју веру у Господа Исуса, судија, да би је ражалио и поколебао, узе дете на своје руке и поче га миловати. Но Кирик викаше иза гласа: „Ја сам хришћанин, пусти ме матери!” и поче ручицама својим гребати судију одвраћајући своје лице од њега. Расрди се судија, тресну дете о земљу и отури ногом, а дете се скотрља низ камене степенице, и предаде Богу своју свету и невину душу.
Видећи како Кирик пострада пре ње, света Јулита беше радосна и заблагодари Богу, што сина њеног удостоји мученичког венца. После многих мука и Јулита би мачем посечена 304. године.
Мошти светих Кирика и Јулите до дана данашњега су чудотворне.
Један део моштију ових светитеља налази се у Охриду у цркви Свете Богородице Болничке.
Живљаше у Иконији граду ликаонијском, и беше сва предана вери Христовој. Свога синчића крсти одмах по рођењу, а када му беше три године, она га научи вери и молитви онолико колико дете тога узраста могаше примити.
Када Диоклецијан нареди гоњење хришћана, у граду Иконији би проливена многа невина крв. Јулита узе свога сина и склони се од гнева незнабожачког у град Селевкију. Но и тамо не беше боље. Јулита беше ухваћена и као хришћанка изведена пред судију.
Пошто Јулита храбро изјави своју веру у Господа Исуса, судија, да би је ражалио и поколебао, узе дете на своје руке и поче га миловати. Но Кирик викаше иза гласа: „Ја сам хришћанин, пусти ме матери!” и поче ручицама својим гребати судију одвраћајући своје лице од њега. Расрди се судија, тресну дете о земљу и отури ногом, а дете се скотрља низ камене степенице, и предаде Богу своју свету и невину душу.
Видећи како Кирик пострада пре ње, света Јулита беше радосна и заблагодари Богу, што сина њеног удостоји мученичког венца. После многих мука и Јулита би мачем посечена 304. године.
Мошти светих Кирика и Јулите до дана данашњега су чудотворне.
Један део моштију ових светитеља налази се у Охриду у цркви Свете Богородице Болничке.
понедељак, 27. јул 2015.
ПЕТАР ЛУБАРДА - Да се не заборави!
27. јула 1907. године рођен је један од најзначајнијих
српских сликара двадесетог вијека
ПЕТАР ЛУБАРДА
ПЕТАР ЛУБАРДА
ЂУРА ЈАКШИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
27. јула 1832. године рођен је славни српски поета,
сликар и најзначајнији приповједач епохе романтизма
ЂУРА ЈАКШИЋ
Славни српски пјесник, књижевник и сликар
још тада - 1.867. године, писао је о настраној
и тиранској Европи
недеља, 26. јул 2015.
Aндриjи Шљукићу сребрна медаља у скифу на Свјетском првенству!
26. 7.2015.
Шљукић jе до вицешампионске титуле дошао временом од 6:54,91 стотинки, а у последњих неколико метара испустио jе златну медаљу након што га jе Бјелорус Пилип Павук престигао и побиједио за "длаку", за свега 13 стотинки.
Иначе, трка jе била одлична, много бржа од било коjих прогноза, Нико се није надао да може да буде на овако високом нивоу и овако драматична.
Посљедњег дана на првенству свијета у Пловдиву успјешан jе био српски двоjац без кормилара Виктор Пивач и Mартин Mачковић, коjи су освоjили бронзану медаљу.
Mарко Драгосављевић освоjио златну медаљу на Свјетском првенству
26. јули 2015.
Драгосављевић jе тако обjеднио титуле првака Eвропе и млађег сениорског шампиона свијета, пошто jе на циљ стигао резултатом од тачно 34 секунди.
КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На многим мјестима у литератури,
као и у савременим средствима комуникација
појављују се различити датуми и рођења,
па и убиства славног КАРАЂОРЂА!
Међутим, као званични прихватају се ови датуми,
наведени у поменутој објави
26. јула је: Сабор светог архангела Гаврила
Овог
дана славе се његова јављања кроз историју људског спасења. Празник је установљен
на Светој гори у IX вијеку поводом јављања архангела Гаврила у келији код
Кареје где је прстом исписао на камену пјесму Богородици „Достойно естъ“.
Хришћани
вјерују да је он благовјесник ваплоћења Сина Божјега. Хришћани такође вјерују
да је он је један од седам великих анђела који предстоје престолу Божјем.
По
Јеванђељу он је јавио Захарији о рођењу Претече, и сам је о себи рекао: „Ја сам
Гаврил што стојим пред Богом“ (Лк 1, 19). Његово име, Гаврил, означава муж –
Бог. Свети Оци говорећи о Благовијести тумаче, да је послат архангел с таквим
именом, да означи ко и какав ће бити Онај који ће се родити од Пресвете
Богородице. Биће, дакле, Муж – Бог, крепак, силан Бог.
Неки
тврде да је Гаврил јавио и Јоакиму и Ани о рођењу Дјеве Марије, и да је он
поучавао Мојсија у пустињи, како да напише књигу Постања.
Свети
Оци мисле да Гаврил припада првом и највишем чину небесних сила, тј. чину
серафимском, пошто серафими стоје најближе Богу.
Он
је, дакле, један од седам најближих Богу серафима.
субота, 25. јул 2015.
ГАВРИЛО ПРИНЦИП - ЗА СВА ВРЕМЕНА!
25. јула 1894. године рођен је славни српски јунак
ГАВРИЛО ПРИНЦИП
За сва времена
ГАВРИЛО ПРИНЦИП:
''Тромо се време вуче,
и ничег новог нема,
данас све као јуче,
сутра се исто спрема.
Ал’ право је рекао Жерајић
Српски соко сиви:
Ко хоће да живи нек мре, Ко хоће да мре нек живи"!
Српски соко сиви:
Ко хоће да живи нек мре, Ко хоће да мре нек живи"!
ГАВРИЛО ПРИНЦИП:
„Наше ће сјене ходати по Бечу,
лутати по двору,
плашећи господу“
четвртак, 23. јул 2015.
ЈУНИОРИ СРБИЈЕ У СТРЕЉАШТВУ ПРВАЦИ ЕВРОПЕ!
С лијева на десно:
Јован Чичевски, Лазар Ковачевић и Стеван Јовановић
Сребро је припало
Хрватској са 3.423 круга, а бронза, у конкуренцији 14 селекција, Норвешкој са
3.418 кругова.
Ово је трећа медаља српских
стријелаца на ЕШ у Марибору и друга златна. Шампионка Европе првог дана постала
је Ивана
Максимовић МК пушком тростав а сребро је освојила јуниорска женска
репрезетција (Бабић,
Вукашиновић, Армуш) у троставу са државним рекордом.
Пријавите се на:
Постови (Atom)