Рођење светог Јована Претече и Крститеља Господњег. На
шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил,
архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском.
Пре
него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно
зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег, и
зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу
Јовановом. У тај дан скупише се сродници Захаријини и Јелисаветини ради
обрезања младенца и ради надевања имена. Па када упиташе оца, какво би име он
желео дати сину, он, будући нем, написа, на дашчици: Јован. И у том часу одреши
му се језик, и он поче говорити. Дом Захаријин беше на висинама између Витлејема
и Хеврона.
По целом Израиљу беше се разнео глас о појави ангела Божјег
Захарији, о немилу овога и о одрешењу језика његовог у часу када написа име
Јован. Глас о томе беше дошао и до Ирода. Зато Ирод, када посла да се покољу
деца по Витлејему, упути људе у брдско обиталиште породице Захаријине, да убију
и Јована. Но Јелисавета благовремено сакрије дете. Разјарен због овога цар Ирод
посла џелате у храм Захарији (јер се деси да Захарији опет беше чреда служења у
храму Јерусалимском) да га убију.
Између притвора и храма Захарија би убијен, а
крв његова се усири и скамени на плочама, и оста тако као сталан сведок против
Ирода. Јелисавета се сакрије са дететом у неку пештеру, где ускоро она премине.
Младенац Јован оста у пустињи сам на старању Бога и ангела Божјих (в. 7. јануар
; 24. фебруар ; 25. мај; 29. август и 23. септембар).
