20. година од догађаја у Сребреници и страдања српског и муслиманског народа на подручју Бирча и Подриња

ПИШЕ. Славко Јовичић Славуј

За који дан ће проћи 20. година од догађаја у Сребреници из јула 1995. године. Највећи интерес Срба је био и остао да се утврди права истина о свим дешавањима у, и око Сребренице. 

Комисија Владе Републике Српске (РС) за испитивање страдања муслимана у Сребреници чије је оснивање наметнуо бивши високи представник у БиХ, апсолутни диктатор и господар живота свих грађана и цјелокупне имовине у БиХ Педи Еждаун, дошла је до података, али никада тачних, већ до броја оних које су муслимани пријавили као нестале и страдале у Сребреници. Али, сви ти нестали ни у којем случају не могу бити подведени под ’’жртве српских злочина’’. Јер, кад би се прихватила настојања Бошњака да сви ти нестали као жртве злочина буду ’’фактурисани’’ српској страни, онда би то била не само лаж, већ и ноторна глупост. Заправо, онда би Сребреница била једини град на планети у којем за скоро четири године рата нико није умро природном смрћу или од болести. Била би то невјероватна ствар гдје нико као војник није изгубио живот или нико није умро од рањавања исл. 

Дакле, Комисија Владе Републике Српске за утврђивање броја несталих у Сребреници није имала мандат да истражује и да утврди околности под којима је било који појединац страдао. А то је кључ свега - утврдити околности на који начин је сваки појединац изгубио живот. Међутим, то никада није урађено, па самим тиме није ни утврђено шта се заправо десило у Сребреници. 

Потпуно је јасно да није било могуће утврдити ко су заиста стварне жртве злочина, а ко су лица која су страдала на неки од многих других начина. 

Друго, постоје докази који су из више извора, а који указују да је више стотина муслиманских војника, са пушком и оружјем, пробијајући се из Сребренице према Тузли, у сукобима са Војском РС  изгубило животе. Дакле, према свим међународним стандардима и конвенцијама ти и на такав начин страдали муслимански војници били су легитимни војни циљеви. 

Уосталом, не може се крвави рат у БиХ који је, како рекох, трајао скоро четири године свести на само девет дана Сребреничке трагедије. Има ту и низ других питања која се морају до краја разјаснити због будућности и историје свих народа на просторима БиХ. Заправо, како је могуће да муслимани воде оружани рат из Сребренице, кад је наводно Сребреница била ’’демилитаризована’’ зона (сиц!). Наравно, да ми не пада на памет да кажем да у Сребреници није било злочина почињених над муслиманима. Таман посла. Нажалост, појединци из српског народа починили су злочине над муслиманима у Сребреници, али тај број сигурно није ни приближан чак једној половини од броја 8000, како то муслимани приказују.

Но, поставља се безброј питања, али коме? Ко је на подручју Подриња, Братунца и Сребренице поубијао око 3500 Срба.

Никада ниједна институција није се озбиљно, није свеобухватно бавила  расвјетљавањем чињеница везаних за злочине почињене над муслиманима у Сребреници, који никако не могу бити издвојено посматрани од злочина које су злочиначке фаланге Насера Орића починиле над Србима још 1992. и 1993. године када је спаљено и потпуно уништено 56 српских села и насеља и када је на том подручју звјерски ликвидирано близу 3.500 Срба. 

Дакле, српски интерес је да се потпуно демистификују сви догађаји око Сребренице и да се дође до истине, односно да се расвијетле све чињенице и да се да одговор на питање -  шта се заправо догодило на том подручју. Мора се утврдити ко су заиста недужне жртве и на муслиманској, али и на српској страни: ко су појединци из реда и муслимана и Срба који су починиоци злочина над једним и над другим народом. Јер, појединци из свих зараћених народа су починили злочине над припадницима из реда оних других народа. 

Ниједан народ није крив за бројне монструозне злочине, нити народ може бити крив за избијање рата, а управо све интенције Бошњака перманентно су ишле у том правцу да се оптужи цијели српски народ и да му се наметне хипотека колективне одговорности, што је бесмислица. Како онда, тако ево и 20. година након ратних страдања у току трагичног сукоба у региону, како је и сам карактер рата у БиХ дефинисан у Дејтонском мировном споразуму.