Ученик
светих Кирила и Методија и један од Петочисленика, који су
најревносније сарађивали оним апостолима словенским. Свети Наум путовао
је у Рим, где се прославио чудотворном моћи као и великом ученошћу. Беше
зналац многих језика. При повратку из Рима они се настанише, помоћу
цара Бориса Михаила, на обалама Охридског језера.
Док
је свети Климент деловао као епископ у Охриду, дотле је свети Наум
основао на јужној обали језера манастир, који и дан-данас краси ту
обалу, – као што име свети Наум краси историју словенског Хришћанства – и
који је кроз векове и векове био извор чудотворне силе и уточиште
болним и невољним. Око светог Наума сабрало се беше мноштво монаха
одасвуд са Балкана.
Свети
Наум је био мудар учитељ, јединствен руковођ монаха, одлучан подвижник,
чудотворан молитвеник и духовник. Неуморни трудбеник свети Наум се
особито трудио на превођењу Светога Писма, и осталих црквених књига, са
грчког језика на словенски. Чинио је чудеса и за живота и по смрти.
Његове чудотворне мошти и дан-данас задивљују многобројним чудесима,
нарочито исцељењима од тешких болести, понаособ лудила.
Упокојио се у првој половини X века и преселио у радост Христа љубљенога.
