Некада се печеница „тукла“
– убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се онда убијено или
ошамућено прасе и јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан. За
печеницу се обично коље прасе или јагње, а уз то неко још коље и припрема
печену ћурку, гуску или кокош.
Обичај везан за клање
печенице остао је вероватно из старих многобожачких времена, везан за
жртвоприношење. Црква га је прихватила и благословила, јер после Божићног
поста, који траје шест недеља, јача храна добро дође, поготово што су тада
изузетно јаки мразеви и зиме. На Туциндан, по народном веровању, децу „не ваља“
тући, јер ће целе године бити неваљала и боловаће од чирева.
