Хајде да разговарамо, па можда ћемо се и договорити!?

Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

ДУБИНА И ВИСИНА, 
БЕЗ ШИРИНЕ И ДУЖИНЕ!

Хајде да се разговарамо, па можда ћемо се и договорити. Ако то није могуће хајде бар да покушамо. Можда на крају можемо чак и да успијемо. Ево, први ћу да кренем ...

Покушавам погледом да пробијем дубину, али не иде, не иде то. Неистражена дубина и висина ме привлаче, али шта то вриједи кад не могу ни доле, а ни горе. Доле ми се никако не иде, а горе? Е па летио бих, али немам крила.

Тишина је и доле и горе. Покушавам да разбијем тишину и да започнемо комуникацију.

Радо бих или најрадије бих покушао да опишем тишину? Али како? То ми ипак не полази за руком.

Додуше, било шта да урадим морао бих прво да ућутим, али једноставно ни то не знам. Да се не схвати погрешно – не причам ни сам са собом, јер никада и нисам сам. Увијек има неко поред мене и неко ко је са мном. Јер, човјек је друштвено, а не самоизоловано биће. Још мање треба бити отуђено биће.

Шутњом се ништа не може казати! Јер, неке ствари без појашњења ионако се не разумију, па и кад се изговоре. Јер, како било ко може да зна шта неко други мисли, ако шути!? Не, не зна. И ко год каже да зна, па био то он или била она, они лажу!

Таквим стварима и појавама људи су престали и да се чуде. Остају питања – да ли је то нормално? Да ли је то стварно?

Свака шутња је застрашујућа и нико не би требао да дозволи да га шутња загрли и да га држи окованог у неприродном стању. Јер људи не смију бити само посматрачи као у некој позоришној представи гдје се тражи тишина.

Хајде онда за почетак бар да покушамо да разговарамо, па можда се и договоримо.

Из славне српске историје ... 31. маја је годишњица славне битке на Чегру!

Битка на Чегру, је била једна од пресудних битака вођених у Првом српском устанку између српских устаника и Турака.

Битка се одиграла 31. маја 1809. године на брду Чегар, код села Каменица, надомак Ниша.

            Својим јунаштвом истакао се ресавски војвода

    Стеван Синђелић.

 

На данашњи дан 1809. године погинуо је српски национални јунак Стеван Синђелић, ресавски војвода, испаливши из кубуре хитац у складиште муниције у шанцу на узвишењу Чегар код Ниша, у јеку борбе с бројно надмоћним Турцима у Првом српском устанку. 

Не могавши да побиједи бројно јаче турске снаге које су продрле у шанац, Синђелић је пуцао из кубуре у подземни магацин барута. У страшној експлозији настрадали су сви српски војници и много Турака.

 Да би застрашио Србе, турски паша је у знак освете и опомене наредио да се од лобања палих српских устаника сагради Ћеле- кула на улазу у Ниш, у коју су узидане 952 лобање и која данас стоји као симбол борбе Срба за независност. 

ЉУБА ТАДИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан /31. маја/
рођен  је бард српског глумишта, 
славни српски глумац

ЉУБА ТАДИЋ

Мушка мач екипа МК Црвена Звезда постала је првак Србије!

Мушка екипа МК Црвена Звезда постала је првак Србије у мачевању.

Састав екипе чинили су: Данило Четић, Владимир Мања, Ивица Субић, Назар Колиесов.

Освојене су двије екипне титуле и то поменута у сабљи за мушкарце, те флорету за жене, једно друго мјесто за женску сабљашку екипу и треће мјесто у флорету за мушкарце.

У појединачној конкуренцији злато за Љубицу Бранковић и сребро за Марију Ковачевић у флорету, сребро за Данила Четића и Владимира Черницина у сабљи

Павле Савић - Да се не заборави!

Свјетски познати и признати српски научник и академик

ПАВЛЕ САВИЋ

умро је на данашњи дан, 30. маја 1994. године.

ЗДРАВКО ЧОЛИЋ ... СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН ЗДРАВКО!

ЗДРАВКО ЧОЛИЋ

На њега су до сада потрошени сви постојећи суперлативи: најтиражнији, најуспјешнији, најпопуларнији, најбољи, највећи, најдуговјечнији, најљепши, најзабавнији, најомиљенији ...

А када га упознате, схватите да је заслужио 

сваки суперлатив који му је дат. 

Најјачи је, стварно! 

Миљеник људи и богова.

---------------------------------

Ти си ми у крви

--------------------

Погледом ме милујеш

К'о да ме додирујеш

И сваки пут као да је први

Ја стално мислим престаће

Из чиста мира нестаће

Ал' пожуда не престаје

Ти си му у крви

Толико дугих година

Узимања давања

Остајем последњи и први

Због тебе сањам Цигане

И смишљам слатке преваре

Ал' ђаво се не предаје

Ти си ми у крви

Ако те одведу Цигани Чергари

Или те украду страшни харемски чувари

Ако те одведу

Ја ћу да полудим

Без тебе не умијем

Више јутром да се будим

Ако те одведу

Све ће да се сруши

Памти ме к'о пријатеља

Чувај ме у души

И онда кад мислиш

Да је прекасно за снове

За све...

Толико дугих година

Узимања давања

Остајем последњи и први

Због тебе сањам Цигане

И смишљам слатке преваре

Ал' ђаво се не предаје

Ти си ми у крви

Рефрен ...

ДРАГАН ЏАЈИЋ - СРЕЋАН РОЂЕНДАН!

 30. маја 1946. године на УБУ, рођен је

Драган Џајић

- најбољи фудбалер СРБИЈЕ свих времена,

почасни предсједник ЗВЕЗДЕ!

УЗЕО И ЧЕТВЕРАЦ МЕДАЉУ! Сјајан дан српских кајакаша на Свјетском купу!

                            Српски четверосед на 200 метара у саставу 

            Небојша Грујић, Марко Новаковић, 

Владимир Торубаров, Марко Драгосављевић 

освојио је сребрну медаљу на СвЈетском купу у кајаку, који се одржава у Рачицама.

Наша посада је до медаље стигла у времену 30.327 секунди, што је само 0.062 спорије од посаде Италије, која је освојила злато (30.265). 

Српски кајакши су други СвЈетски куп у Рачицама завршили са три медаље. Сребрне медаље освојили су данас четверац на 200 метара и Владимир Торубаров на 500 метара, док су јуче сестре Николина и Оливера Молдован освојиле бронзу на 500 метара.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ПРВАК ЕВРОПЕ - ЗА СВА ВРЕМЕНА!

Фудбалери ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ постали су /на данашњи дан/ 29. маја 1991. године шампиони Европе у италијанском граду Барију побједом на пенале 5:3 против француског Олимпика из Марсеља и на тај начин се београдски клуб златним словима уписао у историју фудбала, јер је поред ЗВЕЗДЕ  тешко да ће у будућности било који клуб са ових простора поновити нешто слично.

 

 

 

 

 

 

 

СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

За сјећање и памћење
На данашњи дан /29. маја/ 

рођен је славни српски књижевник и пјесник 

СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ.

Живио је врло кратко,

јер је био мучен по аустријским логорима ...

Сестре Молдован освојиле бронзу на Свјетском купу

Српске кајакашице 
Николина и Оливера Молдован 

освојиле су бронзану медаљу у двосједу на 500 метара 

на Свјетском купу у чешким Рачицама. 

Најбољи резултат свих времена: Вилмош Заварко срушио 755 чуњева! ... Усред Хрватске одјекивало "Србија, Србија" ...

Фантастичан дан за српско куглање на Шампионату свијета за сениоре у Новиграду у Хрватској. 

Вилмош Заварко, српски куглаш, освојио је златну медаљу у дисциплини спринт, а бронзана је припала такође Србину Игору Ковачићу.

Заварко је у куглању оно што је Новак Ђоковић у тенису: једини је свјетски куглаш са титулама у свим дисциплинама: екипно (2009, 2011, 2015), појединачно - класик (2010), микс тандем (2008), спринт (2016) и појединачно - комбинација (2010. и 2012).

 

 

 

Јована Црногорац, сад за сад - 82. путник са обезбијеђеном визом за Олимпијске игре у Бразилу!

Олимпијске игре у Рио де Жанеиру све су ближе, а број српских спортиста који ће наступити на највећој свJетској спортској смотри из дана у дан је све већи.

Oлимпијску визу је изборила и Јована Црногорац, захваљујући добрим наступима на тркама Свjетског купа и 17. мjесту на листи Међународне бициклистичке уније у дисциплини маунтин бајк.

Јована Црногорац је 82. српски спортиста који ће наступити на Олимпијским играма, од 5. до 21. августа у Рио де Жанеиру.

------------------------------------------------------------------

 

МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ - ЗА СВА ВРЕМЕНА!

  

Милутин Миланковић

На данашњи дан /28. маја/ 

рођен је један од највећих српских научника, 

научник свјетског гласа ...

Измиксана стварност проткана многим заблудама!

27.5.2016.

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

 Свима је јасно да нам у свим областима живота требају реформе

и то оне темељите и по ширини и по дубини. 

Али, зарад тога што се Европској унији "жури" да нас онако "искрено" пригрли у свој загрљај, можемо ли да прихватимо

све накарадности којима је оптерећена ЕУ!?

Европи се жури само зато што за деценију или мало више,

Европска унија у овом облику неће ни постојати.

Е зато, свим средствима они настоје да нам отму и ово мало богатстава што нам је преостало, онако демократски

и под плаштом заштите људских права и њихове бриге за нас. 

Не могу да схватим како се то Европска унија брине за нас кад ни за десет-петнаест година не постоји шанса да будемо чланови ЕУ, ако и ЕУ до тада преживи потпуни хаос и колапс у којем се налазе многе државе чланице, а тек се очекује главни талас пропасти многих земаља.  Уосталом, како ЕУ о нама може више да брине, кад смо већ одавно ми сами дигли руке од нас самих.

Требају ли нам НАТО и Европска унија? Да ли смо народ који брзо заборавља? Како можемо да оставимо по страни и да заборавимо да већ деценије болујемо, а боловаће и генерације које ће долазити иза нас. Болујемо и још брже умиремо од осиромашеног уранијума којим су нас онако „пријатељски“ затрпавали они којима данас трчимо у загрљај. 

Било би то одлично да се ради о пријатељским загрљајима, али није тако, нажалост. Ми потпуно болесни трчимо у загрљаје онима који су здрави, јер су све експерименте уништавања једног народа на нама испробавали и тестирали. Крајњи трагични циљеви се остварију. Све нас је мање. Више нас умире него што нас се рађа.

Канцери уништавају наш народ и за годину или двије нестају цијела села, нестају живи људи. Мртви градови никоме и не требају, а то је и био циљ наших непријатеља који су нас убијали и који су нас уништавали и то сасвим свјесно и плански.

Шта нам то нуди Европска унија? Нуди нам и додатне болести, које нам поред већ поменутих, дакле оних сталних, ове друге дођу као додатак зла на самртно нестајање. Нуде нам затровану храну коју узгајају уз помоћ отровних пестицида, модификовану храну обогаћену хормонима, затим напарфенисано воће, односно сав отпад.  

Европи ми и дођемо као сигурно складиште и одлагалиште свих врста отпада и полигон за  ново и трајно тровање и оног дијела становништва што ће евентуално због бољег имунитета успјети да преживи.

Нажалост, они који би у приоритету требали да имају бригу о здрављу људи и нашег народа имају пречих послова од стратегијских програма да се спаси оно што се да спасити. Приоритетне су стратегије за свим видовима еколошког, здравственог, породичног и свих других облика очувања колико толико здраве средине у којој ће се рађати и у којој ће расти здраве популације наших насљедника. Јер, без тога свака друга стратегија евентуалног напретка биће бесмислена ако нема народа.

Разумијем да нам је потребна помоћ Европске уније, али зар ико разуман може да прихвати чињеницу да ће Европа било коме дати нешто онако, како се то народски каже, дати џаба или због неке наводне љубави изражене према нама. У свијету нема љубави, ма нема је скоро нигдје. Интерес је једина категорија која никад не престаје нити пролази и интерес је једино средство које одржава човјечанство. Све што је ван тога, ван је и сваке памети и нормалног расуђивања.

Европа нам сво своје смеће нуди, па чак нас и приморава да то купујемо. Ако смо дрчни и ако се по некада и супротставимо одмах нам пријете неким новим „Милосрдним анђелом“ или неким другим принудним средствима и санкцијама. Носачи авиона на разним мердијанима свијета никад не мирују, нити се гасе бродски мотори. 

Нашим наводним пријатељима све то добро дође, таман да се ослободе застрајелих технологија и роба којима је давно истекао рок сваке подношљиве употребе. Истим метком убијају два зеца. Ослобађају се дотрајалих технологија и нама их уваљују, а од нас узимају сва природна богатства која су њима потребна за обнављање нових производњи које ће њима бити од користи.

Цивилизација је у великом суноврату, али мало ко то примијети, јер су многи опијени наводним благостањем у Европској унији и  чланством у НАТО-у. Међутим, сваки иоле писмен човјек ће се увјерити у безброј декаденција, а то се најбоље може видјети из свакоминутних информација које пуне људске умове разним пошастима, злочинима и трагедијама, које долазе са разних тачака географске карте поларизованог свијета. Огроман је јаз између  јаких и оних вјечито истребљиваних и сатанизованих малих народа и још мањих држава.

Остаје питање да ли се ми овакви какви смо можемо уопште и сачувати и можемо ли конзервирати наше вјековне вриједности на којима смо одгајани. Можемо ли сачувати сопствену културу, традицију, начин живота на истинској вјери  православља и светосавља.

Можемо ли наставити да живимо на најбољим традицијама вриједности наших предака и антрополошке свијести о томе ко смо и гдје смо данас и наравно куда то идемо даље.

Мислимо ли ми о овим стварима? Не мислимо, наравно. Нама је најважније како да некога оборимо са власти и како ће неко други да дође, а тај који би наводно и дошао не зна гдје је пошао. Зато су нам црне хронике из медија постале најинтерсантније и најбитније ствари које нам ионако распамећују памет, ако је од ње још ишта и остало.

Ко зна, ја сигурно не знам кад ћемо се ми и да ли ћемо уопште да се пробудимо из сна и заблуда које нам нуди Европа и НАТО пакт. Хоћемо ли  као народ успјети да сачувамо своју културу, свој језик, своје писмо, своје сјајне спортисте, своје умјетнике, своје филмове, своју историју, истина вјековима тешку и трагичну, али истовремено и славну.

Хоћемо ли успјети да сачувамо наша поља, ливаде, бистре потоке и чисте ријеке. Хоћемо ли се вратити нашој здравој производњи хране, можемо ли развијати нашу технологију и уз домаћу памет. Од странаца треба узимати само оно што и они користе, а не свакојаки отпад исл.

И сасвим на крају, знам да смо мали, мали смо и као народ и као земља, али имамо ли снаге да се  не утопимо у глобални систем који је проткан свим девијацијама и пошастима, а управо је најјачим државама то и једини циљ, а он је  да завладају и да покоре цијели свијет. 

И да се вратим на основну премису о љубави. Има ли љубави без међусобног уважавања и поштовања људских вриједности. Наравно да нема. А, пошто нема љубави онда се ради о потпуном покорвавању малих и немоћних народа и држава сили и моћи оних који су данас господари живота и смрти на планети, која се још увијек окреће око сунца.  Само не знам до када?