Данас, 8. маја је МАРКОВДАН!
Свети Апостоле и Јеванђелисто Марко, моли Милостивог Бога, да опроштај грехова подари душама нашим.
Од
врховног Апостола Петра се научивши, Апостол Христов си био, и као
сунце на све стране си засијао. Александрији си био украс, блажени,
тобом се Египат од обмане демонске ослободио и јеванђељским твојим
учењем просветио си све, као светли стуб Цркве. Зато твоју успомену
поштујући, светло славимо, Марко богогласни: Моли Бога кога си кроз
Јеванђеље благовестио, да подари опроштај грехова душама нашим.
Тако
Марко написа Свето Јеванђеље, које виде и сам апостол Петар и посведочи
као истинито. Од апостола Петра би Марко постављен за епископа и послат
у Мисир на проповед. И тако св. Марко би и први проповедник Јеванђеља и
први епископ у Мисиру. Мисир сав беше притиснут густим мраком
незнабоштва, идолопоклонства, гатарства и злобе. Но с помоћу Божјом св.
Марко успе да посеје семе науке Христове по Ливији, Амоникији и
Пентапољу.
Из
Пентапоља дође у Александрију, куда га вођаше Дух Божји. У Александрији
он успе да заснује цркву Божју, да јој постави епископа, свештенике и
ђаконе, и да све добро утврди у вери благочестивој. Своју проповед Марко
потврђиваше чудесима великим и многим. Када незнабошци подигоше тужбе
на Марка, као разоритеља њихове идолопоклоничке вере, и када
градоначелник поче трагати за Марком, овај одбеже поново у Пентапољ, где
продужи утврђивати своје раније дело. После 2 године опет се врати
Марко у Александрију, на велику радост свих верних, чији се број бише
већ врло умножио. Том приликом Марка ухватише незнабошци, везаше га
чврсто и почеше вући по калдрми вичући: повуцимо вола у обор!
Свега
рањена и искрвављена бацише га у тамницу, где му се најпре јави ангел
небески, храбрећи га и крепећи га; а по том јави му се сам Господ Исус и
рече му: „мир Теби, Марко, јеванђелисте мој!" на што му Марко одговори: „мир и Теби Господе мој Исусе Христе!"
Сутрадан злобни људи извукоше Марка из тамнице и поново га вукоше по
улицама са истом виком: повуцимо вола у обор! Сав изнурен и изможден
Марко изусти: у руке Твоје, Господе, предајем дух мој! и тако
издахну и пресели се душом у бољи свет. Његове свете мошти бише од
хришћана чесно сахрањене, да кроз векове дају исцелења људима од сваке
муке и сваке болести.
