Све оно што је најбоље долази из Спортског друштва ЦРВЕНА ЗВЕЗДА! Кадеткиње ЖФК Црвена звезда шампионке Србије!

30.6.2016.

Кадеткиње Женског фудбалског клуба Црвена звезда нове су шампионке Србије. Звездине дјевојчице су у полуфиналној утакмици са прошлогодишњим шампионкама, екипом новосадске Војводине, имале два гола заостатка пуних 60 минута, али су успјеле да надокнаде дефицит до краја утакмице, а након тога у пенал завршници бољим извођењем пенала и славе са 5:4. 

Могле су наше дјевојке до побједе и у регуларном дијелу утакмице, али им је за то недостајало само мало више среће, тако да је крајњи резултат најбоља и најљепша награда за њихову беспоштедну борбу.

У утакмици коју су на теренима Фудбалског савеза Србије у Старој пазови одиграле другог дана, за противника су имале екипу шабачке Мачве, која без обзира на велику жељу и још већа очекивања, није била довољно јак противник, тако да су црвено-бела дјеца славила побједу са 6:1, и доказале да су убједљиво најбољи кадетски тим у Србији и да су са пуним правом освојиле шампионску титулу. 

Господо из Србије зашто стално одлазите у Сребреницу кад Бошњаци никада нису били ни на једном стратишту гдје су Срби страдали! Одговор на саопштење Организационог одбора за обиљежавање страдања Бошњака у Сребреници!

 

Саопштење Организационог одбора Бошњака у Сребреници

Организациони одбор за обиљежавање годишњице  геноцида у Сребреници, донио је одлуку да је државни врх Србије непожељан 11. јула на комеморацији у Поточарима

Таква одлука је донијета због негирања геноцида и непоштовања жртава и њихових породица, изјавио је начелник Општине Сребреница Ћамил Дураковић.

Он је изјавио да су породице сребреничких жртава донијеле такву одлуку због догађаја током прошлогодишње посјете премијера Србије Александра Вучића Поточарима.

“То је био покушај жртава да пруже руку и искрено кренемо напријед. Међутим, став је већине породица да присуство негатора геноцида уноси нервозу и долази до скандала који засјене оно што је нама светије од било чега, а то је џеназа и комеморација за жртве геноцида- нагласио је Дураковић. 

---------------------------------------------------------------

ОДГОВОР:

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Оно што није речено у овом саопштењу је сљедеће:

Жртве рата на просторима БиХ постоје у свим народима, а не само у бошњачком како се оваквим изфабрикованим изјавама жели нагласити.

Друго и можда најважније. Помирења међу народима у БиХ  никада неће бити све док  представници жртава из свих народа не успоставе бар оне минималне путеве какве такве сарадње, уважавања, поштовања и толеранције. А тога под оваквим околностима нема и никада неће ни бити.

Не може се ићи напријед по моделу како то заговара Дураковић. За Дураковића и представнике жртава рата из бошњачког народа је битна само она истина о којој они говоре.

Не постоји нико из бошњачког народа ко ће казати да су на простору Сребренице страдали и недужни Срби и то много раније него што се десио злочин над муслиманима из јула 1995. године. 

И како онда Дураковић и њему слични мисле да је могуће помирење народа у БиХ.

Дураковић не спомиње страдање Срба, јер то за њега није толико битно. Заправо, њега интересују само жртве из његовог народа.

Много тога би се могло одговорити Дураковићу, али не вриједи. Међутим, и ово је доста да би се схватила сва сребреничка трагедија и Срба и Бошњака и не само у Сребреници, већ и на цијелом простору БиХ, па и на простору бивше Југославије. 

Не разумијем власти из Србије. 

Добро је што је делегација власти из Србије непожељна у Сребреници. Господо, ви из наше мајке Србије сте својим честим присуством у Сребреници и нас српске жртве понижавали. Неки ранији високи званичници из Србије су се чак и извињавали Бошњацима за страдање њиховог народа, само не знам у име кога кад их никада нико за то  није овластио. 

Уосталом, господо из Србије зашто стално идете у Сребреницу кад Бошњаци никада нису били ни на једном стратишту гдје су Срби страдали! 
Било би добро да позовете своје колеге из власти бошњачког народа, па да заједно за почетак "сарадње" одете у Јасеновац, а касније на бар једно од више стотина мјеста на којима су Срби страдали у претходном рату у Босни и Херцеговини.

Да подсјетим да сам 11. јула 2003. године био у Поточарима и то као једини Србин и као представник Савеза логораша Републике Српске. Тада се у Поточаре сјатила сва свјетска булумента владара, између осталог – Клинтон, Ширак, Шредер итд.

Отишао сам у Сребреницу да први пружим руку и да покушам направити прве кораке за успостављање повјерења међу народима у Босни и Херцеговини. Кажем повјерења, јер помирење је индивидуални чин и оно зависи од сваког појединца. 

Такође, желим да нагласим да са бошњачке стране није било ниједне испружене руке која би ми узвратила.

Не тако давно. Било је то прошле године. Током обиљежавања 20. годишњице злочина у Сребреници, група људи окупљених на комеморацији у Поточарима каменовала је делегацију Србије коју је предводио премијер Александар Вучић и ни до данас нису идентификовани, а самим тиме нису ни процесуирани нападачи који су били спремни за линч Вучића.

-----------------------------

У прилогу:

Још 2009. г. упутио сам Отворено писмо

тадашњој предсједници Народне скупштине 

Републике Србије - Славици Ђукић-Дејановић

Ништа ни сад не бих мијењао!

ЛИНК - Отворено писмо!

ПЕТАР КОЧИЋ ... ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

За сјећање и памћење ...

На данашњи дан /29.6./ рођен  је 

ПЕТАР КОЧИЋ

  

„Ко искрено и страсно љуби 

Истину, Слободу и Отаџбину, 

слободан је и неустрашив као Бог,

а презрен и гладан као пас“.

На данашњи дан, 29. јуна 1877. рођен је Петар Кочић, један од најистакнутијих представника српског реализма и национални борац против аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. 

Студије славистике завршио је у Бечу, а затим службовао као наставник у Скопљу. По повратку у Босну, бавио се политичким и јавним радом и журналистиком. 

У Бања Луци је покренуо лист "Отаџбина", који је често забрањиван, а сам Кочић је више пута био затваран. У књижевности се јавио пјесмама, али је касније писао углавном прозу. Једрим и сажетим приповиједањем и свјежим поетским језиком снажно је приказао свој завичај, живот у њему и судбину сељака, док је у сатирама бритко критиковао аустроугарску власт у Босни. 

В И Д О В Д А Н - написао: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Написао:

 Славко Јовичић Славуј

На Видовдан Љета Господњег,

28. јуна 2016. године.

--------------------------

Пламен упаљених свијећа
нек' обасја земљу
и Свето српско Косово.

Нек' стигне на небо

до душа свих српских јунака

и Светог цара Лазара,

што својом чашћу и јунаштвом

исписаше славну

вјековну српску историју.

Молитвама васколиког
српског рода,
помолимо се светим апостолима
и Драгом Господу Богу
што у Царству небеском
плету коло радости
за нас грешне на земљи.

Сваки пламен

прислужене свијеће
нек' освијетли врата
небеског раја
за све упокојене душе
видовданског страдања
и погрома нашег постојања,
који над српским родом
непријатељи учинише,
али који нас никада не сломише.

Колијевку нашег рађања
и постојања морамо вјечно чувати,
јер ни злотвори неће вјечно трајати.

Не може се изгубити
оно што није њихово,
а ми никада не смијемо
заборавити
оно што је наше.
А наш је Видовдан.

Видовдан мора да нас уједини,
оплемени и стално подсјећа
на сабор свесрпског васкрснућа
у суманутом времену пролазника
и цивилизацијских штеточина
опасних за опстанак
цијелог човјечанства.

Зато Господе боже,
обасјај и отвори небеска врата
и помилуј све српске душе
у свом Царству небеском.

На многаја љета
и у вијекове вијекова.

АМИН!

---------------- 

 

ВЈЕЧНА СЛАВА СРПСКОМ ЈУНАКУ ГАВРИЛУ ПРИНЦИПУ! - На Видовдан 28. јуна 1914. године

На споменику су уклесане ријечи Гаврила ПРИНЦИПА: 

  "Ал’ право је рекао Жерајић пре
 Српски соко сиви:

Ко хоће да живи нек мре,
Ко хоће да мре нек живи"!

ВИДОВДАН ... 28. 06. је Свети цар Лазар Хребељановић

Овај великомученик и угодник Божији, цар Лазар родио се 1329 године у граду Прилепу. Још као дете био је благе нарави, оштроуман и добродушан. Васпитаван је у хришћанској вери и побожности. И као такав од Бога доби многе дарове, које умножи, те тако даровит привуче на себе пажњу царева и би узет на двор цара Душана, где постаде славан и уважаван од свих због своје честитости, витештва и побожности. Ожени се царевом рођаком, Милицом, кћерком кнеза Вратка, која је била од лозе Немањића. Године 1353, би му дато достојанство кнеза.

Благочестиви господар Српски, Лазар био је веома Христољубив и ту своју љубав испољавао је према Цркви Божијој. Његова највећа брига је била да измири Српску и Цариградску Патријаршију. Као изасланика Цариградском патријарху послао је монаха Неанију, да га замоли да са Срба скине проклетство (анатему), што би и учињено.

Борио се овај угодник Божији против Турске најезде и у сукобу, који се одиграо 15 јуна (28. јуна по новом календару) 1389. године против Турског цара Мурата би посечен. Тело му је пренето и сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници (код Ћуприје), а затим пренето у Раваницу (Сремску), одакле је 1942 године пренето у Саборну Цркву у Београду. Сада се његове свете и чудотворне мошти налазе у манастиру Раваница код Ћуприје, где се дешавају многа чудеса и исцељења болесних и убогих. Свима онима који му се са искреном молитвом обрате он помаже.

За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире.

С правом можемо рећи да Светосавски свенародни идеал и програм: "Све за Христа - Христа ни за шта" нико није у потпуности остварио као свети цар Лазар.

 Он је то остварио определивши се за царство небеско и приневши себе за косовску жртву и са собом сав народ Српски. 

Учинио је то из чисто Јеванђелских разлога што и сама песма каже:

"Земаљско је за малена царство,

а небеско увек и довека".

 

О ВИДОВДАНУ Љета Господњег 2016. године – о нашем рађању, постојању и вјековним страдањима српског рода и порода

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Видовдани долазе и пролазе, а са њима пролазе и вијекови. Колијевка нашег постојања на наше очи скоро па нестаје. Рађамо се и умиремо у ишчекивању васкрсења и поновне грмљавине са небеса која треба да нас пробуди, усправи и подигне из блата наше немоћи. Никад ништа нисмо научили из наше трагичне, али истовремено и наше славне прошлости. Ниједна генерација Срба ни до данас није нашла одговор на кључно питање – шта је за Србе Видовдан. 

Вијековима тумарамо у нашој прошлости и све те слике се замагљују и то највише нашом небригом. Никако да схватимо да је Видовдан био и остао наша полазна тачка на путу опстанка, рађања, страдања и умирања. Видовдан је наш путоказ за сутра, али ми смо се погубили у садашњости и повјеровали у пријатељство накарадне Европе. Несхватљиво је како не знамо да се отарасимо наших заблуда.

Све до данас многа питања остају без одговора. Колико још деценија и вијекова ће требати Србима да схвате истину. Она јесте болна, али та истина не боли свакога. Она боли сваког честитог Србина и боли само Србе. Она не боли никога другог у Европи, која је била и остала зла маћеха Србији и српском народу. 

Европа је највише допринијела да из сјећања скоро избрише српско памћење о Видовдану и нашем Косову и Метохији. Европа је силом отела српску колијевку настајања и постојања, отела је наше Косово и Метохију. Зла Европа уз доминатну улогу Америке, српску отаџбину предала је у руке шиптарским терористима, а Србе је оставила обезглављене да се боре сами са собом и са накарадном и наопаком антисрпском Европом.

Још увијек ништа нисмо научили из ријечи и бесједе Његове светости владике Николаја Велимировића који нас је задужио и који је патио као и сваки свети Србин. 

-------------------------------------------------------------

100 година од познате и историјске бесједе 
Његове светости владике Николаја Велимировића 

у Лондону!

Знамо ли и памтимо ли шта је Свети владика Велимировић рекао у катедрали Светог Павла у Лондону о Видовдану 1916. године, а између осталог рекао је:

“Господо и пријатељи, ја долазим из једне мале земље на Балкану, у којој има један храм, и већи и лепши, и вреднији и светији од овога храма, тај храм се налази у граду Нишу и зове се Ћеле кула. 

 

  Тај храм је сазидан од лобања, и костију мога народа, народа који пет векова стоји као стамена брана азијатском мору на јужној капији Европе.

А када би све лобање и кости биле узидане, могао би се подићи храм 300 метара висок, толико широк и дугачак, и сваки Србин би данас могао дићи руку, и показати: ово је глава мога деде, мога оца, мога брата, мога комшије, мога пријатеља, кума.

Пет векова, моја Србија својим костима брани Европу, да би она живела срећно! Ми смо тупили нашим костима турске сабље, и обарали дивље хорде које су срљале као планински вихор на Европу. Док је Европа постајала Европом, ми смо били њена ограда њена, жива и непробојна ограда, дивље трње око питоме руже…" 

Бесједа Светог владике Велимировића

----------------------------------------------------------------

Данас, 27. јуна почиње Петровдански пост!

  

Петровски пост назива се још 

и Петровдански пост, 

Апостолски пост, 

Пост Светих Апостола.

Други по реду вишедневни пост посвећен Св. Апостолима Петру и Павлу, односно, свим Апостолима.

Почиње у понедељак после Недеље свих светих и траје до 11. јула. Зато што се завршава у дан пре Петровдана, назива се Петровски пост.

Овај пост, чији је почетак покретан (јер зависи од Васкрса), а заврштетак је непокретан, установљен је на основу успомене на Апостоле који су после Силаска Светога Духа, а пре одласка на проповед Св. Јеванђеља, постили (Дап 13,2-3).

Због зависности почетка овог поста о Васкрсу, Апостолски пост најкраће може трајати једну седмицу и један дан, а најдуже шест седмица.

Данас, 27. јуна је: Свети пророк Јелисеј

Свети пророк Јелисеј био је син земљорадника, који се звао Сафат. Бог је прославио пророка многим чудима.
После узимања Илије на небо, Јелисеј је морао да пређе преко реке Јордан. Он је ударио плаштом Илијиним по води; вода се раздвојила, и он је прешао по сувом дну.
Када је Јелисеј дошао у град Јерихон, житељи тог града су му рекли: "Код нас није добра вода, и зато нам је земља неплодна". Јелисеј је бацио у извор воде со, и вода је постала укусна и здрава.
-----------------------------
Близу града Ветиља, Јелисеј је угледао децу како излазе из града, и она су почела да се смеју над њим и да вичу: "иди, иди, ћелави!" Он им је рекао, да ће за такво непоштовање старијег они бити кажњени од Бога. Тада су из шуме изашле две медведице, и растргле су четрдесет двоје деце.
Једном је Јелисеју дошла сиромашна удовица, плакала је и говорила: "Мој муж је умро и оставио је после себе много дуга. Сада зајмодавац xоће да узме за дуг обоје моје деце као робове". "Шта имаш код куће?" упитао је Јелисеј.

Жена је одговорила: "Ништа немам, осим једног суда са уљем".
Јелисеј јој рече: "Пођи, замоли за себе од свих суседа што више празних судова, затвори за собом врата и разлиј у судове уље".
Жена је тако и урадила. Уље се лило дотле, док се нису напунили сви судови. Она је продала уље, вратила цео дуг, и још јој је остало довољно новаца да се храни заједно са својим синовима.
-------------------------------------------------
Пророк Јелисеј је и после своје смрти учинио чудо. Годину дана после његове смрти, мимо пећине, у којој је он био сахрањен, носили су умрлог човека. Али, видевши непријатеље, погребници су журно бацили тело умрлог човека у пророкову пећину. Када се он, при свом паду, дотакао костију Јелисејевих, одмах је оживео и стао на своје ноге.

БРАВО СРБИЈО! Небојша Грујић и Марко Новаковић освојили златну медаљу на Европском првенству у Москви!

26.6.2016. Директно: ПАЛЕ/Москва

Српски двојац

Небојша Грујић и

Марко Новаковић

на Европском првенству у Москви освојио злато

у дисциплини К2 на 200 метара.

Грујић и Новаковић

су други пут у каријери освојили злато у Москви,

прије двије године су постали прваци свијета.

То је укупно четврта медаља

за Србију на првенству Европе.

Јуче златне медаље освојили су

Кристина Бедеч (К1, 1.000 метара),

као и српски двосед

Милица Старовић и

Далма Ружичић Бенедек

у дисциплини кајак 1.000 метара,

док су бронзану медаљу освојили кајакаши

Марко Томићевић и Миленко Зорић

у дисциплни 1.000 метара.