Рођење светог Јована Претече и Крститеља
Господњег. На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији
велики Гаврил, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму
Јерусалимском.
Пре него што је објавио чудесно зачеће
безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије
не поверова одмах речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и
остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом. У тај дан скупише се сродници
Захаријини и Јелисаветини ради обрезања младенца и ради надевања имена. Па када
упиташе оца, какво би име он желео дати сину, он, будући нем, написа, на
дашчици: Јован. И у том часу одреши му се језик, и он поче говорити. Дом
Захаријин беше на висинама између Витлејема и Хеврона.
По целом Израиљу беше се разнео глас о појави
ангела Божјег Захарији, о немилу овога и о одрешењу језика његовог у часу када
написа име Јован. Глас о томе беше дошао и до Ирода. Зато Ирод, када посла да
се покољу деца по Витлејему, упути људе у брдско обиталиште породице
Захаријине, да убију и Јована. Но Јелисавета благовремено сакрије дете.
Разјарен због овога цар Ирод посла џелате у храм Захарији (јер се деси да
Захарији опет беше чреда служења у храму Јерусалимском) да га убију.
Између притвора и храма Захарија би убијен, а
крв његова се усири и скамени на плочама, и оста тако као сталан сведок против
Ирода. Јелисавета се сакрије са дететом у неку пештеру, где ускоро она
премине.
Младенац Јован оста у пустињи сам на старању
Бога и ангела Божјих (в. 7. јануар ; 24. фебруар ; 25. мај; 29. август и 23.
септембар).
