ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Никад неће престати
хистерична кампања „домаћих“ тзв. НВО /невладиних организација/ која
је усмјерена против Београда и Бања Луке. Разно разне резолуције
манифестоване уцјенама и ултиматумима стално ће висити о главама на
полупрекланим, никад докланим српским вратовима.
Резолуција „о
геноциду“ који се наводно десио у Сребреници је покушај најјачих сила које
ведре и облаче у Европској унији да Србима наметну колективну одговорност за
сва ратна дешавања на просторима екс Југославије. Додуше, нема ту ништа ново
што већ не знамо и што до сад није виђено. Јер, ради се о покушају
препарирања истине и прању сопствене савјести Лондона, Берлина, Париза и свих
чланица бриселског конгломерата држава, односно ради се о америчкиим сатрапимаа
и послушницима који ће стално покушавати да сломију и униште
српски народ.
Наравно да је у тој
бјесомучној кампањи против Срба своје високо мјесто обезбиједила и Хрватска.
Уосталом, кад је то Хрватска мировала кад је Србија у питању. Није никад, већ
се увијек лажно представљала као тобожњи пријатељ Србије што је, најблаже
речено, потпуна хипокризија и лицемјерство. Званичном Загребу једини интерес је
стабилизација хрватских привредних интереса у Србији.
Хрватски
новокомпоновани бизнисмени будзашто су покуповали многа предузећа и фирме по
Србији, највише у Београду. Јер да није отворене Србије хрватска привреда и
економија би банкротирале. Зар неко мисли да Хрватска у било чему може бити
конкурентна Њемачкој или Аустрији. Свакоме ко иоле прати друштвене прилике и
стање у балканској вукојебини зна да су ови простори намијењени за утапање
Балкана у бриселско ропство. Свима је познато да су све државе са простора
Балкана, а богами и мало шире, обични заморчићи у глобалној стратегији
најјачих држава у Европи.
Зар било ко од скоро
сломљених Срба, над којима се врше разни експерименти, мисли да бивши
предсједник САД Бил Клинтон иде у Сребреницу зато што поштује и што воли
муслимане и што вјерује да је био геноцид над муслиманским
"цивилима". Клинтон и злочинци који су убијали српски народ и који су
разарали српско ткиво и државу настоји са безуспјешним доказивањима да су Срби
геноцидан народ, чиме би оправдао америчку и европску антисрпску
политику и злочиначко бомбардовање српских земаља. За наредних
неколико вијекова НАТО злочинци убили су многа српска покољења бомбама са
посијаним осиромашеним уранијумом.
СРБИЈА и РЕПУБЛИКА
СРПСКА су тужни рекордери по малигним обољењима у Европи.
Коме још треба
доказивати оно што је већ доказано. Не треба никоме. Јер, гдје год су
Американци заједно са својим европским сателитима и сатрапима војно
интервенисали – те државе су у распаду или су осуђене на нестанак. Напросто,
није могуће избројати свакодневне жртве, које се броје на стотине, а има дана
кад су те бројке изражене и у хиљадама невино убијених људи. Разлози су
различити. Страдају људи у злочиначким НАТО интервенцијама и та агонија се
касније наставља и трансформише у унутрашња међусобна истријебљења домицилних
народа.
Амери и њихови
европски сателити и послушници након агресија над сувереним државама и након
повлачења, свугдје су остављале само пустош и потпуно разорене
државе. Чињенице то доказују. Американци су након Другог свјетског рата
извршили агресију и започели су белај и ратну катаклизму у 37 држава и широм
свијета су поубијали преко 20 милиона недужних људи.
Било како било, сваком
Србину, па и тек рођеном српском дјетету о врату висе разне антисрпске
резолуције, које странцима служе за дисциплиновање Срба и сламање Србије и
српског народа у цјелини.
Из ситуације у
ситуацију мијењају се околности. Умјесто страних тзв. бораца за људска права у
први план избијају домаћа балавурдија и булумента страних плаћеничких
организација оличених у подмлатку и сљедбеницима Наташе Кандић, Соње Бисерко,
тзв. Удружењу Жена у црном Сташе Зајовић, те извјесно-неизвјесном „лондонском
новинару“ Душану Машићу /то је онај прошлогодишњи иницијатор да 7.000 људи 11.
јула легне испред Народне скупштине Србије/. Ту су и они ини сатрапи и пљувачи
своје државе и свог народа ако се још увијек тако осјећају?!
Мора се признати да је
то данас најпрофитабилнији „посао“ у Србији. Ништа не радити, а бити на платном
списку Сороша и другог бјелосвјетског олоша. Своје мјесто ухљебљења ту је нашла
и Анита Митић, самозвана директорка тзв. Иницијативе младих за људска
права.
Да би слика била
потпуна извјесна Митићка је у вријеме избијања рата на просторима Босне и
Херцеговине била тек рођена. Тако се дотична ни у једном граду БиХ не
би знала снаћи без туристичког водича и шта онда она и њени сљедбеници уопште
знају о рату.
У свим тим нечасним и
антисрпским работама незаобилазне су и домаће политичке перјанице Чедомир
Говнановић и Ненад Чанколизац, велики противници постојања РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, а
самим тима и омиљени сарајевски политичари и стални подносиоци антисрпаких
резолуција.
