ТО МОГУ САМО ДЕЛИЈЕ! Да се најежиш од милине и љепоте која разгаљује душу сваког звездаша! БРАВО ДЕЛИЈЕ! То могу само звездаши!

БРАВО ДЕЛИЈЕ!

То могу само звездаши!

 Иако је на отварању нове сезоне у првенству Србије на једвите јаде ЗВЕЗДА ишчупала бод против новајлије Напретка, треба истачи најсвјетлију ствар на утакмици, а то је сјајан гест и подршка ДЕЛИЈА играчима у првој утакмици трећег кола у квалификацијама за Лигу шампиона коју ће ЗВЕЗДА играти против Лудогореца у Бугарској!

ДЕЛИЈЕ играче ЗВЕЗДЕ упоредиле

Са чувеним „Гвозденим пуком“

и отпјевали им пјесму

„ПУКНИ ЗОРО“!

 

Ријечи пјесме
------------------

 Да ли чујеш мила
мога коња кас
да ли чујеш са планина
зове те мој глас

Засвираше трубе
заврши се бој
звона звоне, зора свиће
враћам се роде мој

Рефрен:

Ај, па пукни зоро
стару мајку пробуди
па да види ко јој долази
ај, па пукни зоро
моју драгу да љубим
беле груди да јој загрлим

Кад тамо далеко
видим оџак сив
стару шљиву, родну њиву
враћам се кући жив

А најбољих нема
однео их бој
чувала ме слика твоја
враћам се роде мој

 

  

-------------------------------------

Након битке на Брегалници у којој су војници Другог пјешадијског пука првог позива "Књаз Михаило" показали невјероватну храброст, пожртвованост и истрајност у борби, Бугари су тај пук прозвали Втори железни, односно Други гвоздени пук и у свим каснијим биткама војници тог пука били су страх и трепет за непријатељску војску. 

Четвртина свих ратних одликовања додељених за вриеме Балканских и Првог свјетског рата припала је војницима и официрима Гвозденог пука. 

Три команданта изгубио је током тих ратова Гвоздени пук, а они су били познати по томе што су својим војницима у борби говорили: "За мном, а не Јуриш". 

Једном од њих, Миливоју Стојановићу Брки, након погибије, Станислав Бинички је посветио композицију "Марш на Дрину".

-------------------------------------------------------------------

Војнике Гвозденог пука чинили су младићи од 21. до 31. године и били су углавном из Топлице. Половина њих, након завршетка Првог свјетског рата, није се вратила својим кућама. Остали су заувијек на бојиштима Куманова, Брегалнице, Цера и Колубаре.