Је ли Тањуг што је некад био?!

Како јавља "Тањуг"!

БEOГРAД - Ситуациjа у региону већ дуже време се компликуjе "разним активностима у разним земљама", оценио jе новинар Зоран Oстоjић, поводом позива Савета за спровођење мира у БиХ властима у Републици Српскоj да одустану од референдума и издваjања мишљења Русиjе.

Oдлука Савета за спровођење мира у БиХ, како jе рекао за Танјуг, била jе очекивана, jер jе о том питању већ одлучио Уставни суд БиХ, коjи jе, како jе нагласио, део "деjтонског пакета" и уставно-правног оквира "деjтонске БиХ". 

"Ситуациjа у региону се већ дуже време компликуjе разним активностима у разним земљама, а свакако да jе ово jедан допринос компилковању и дестабилизациjи овога региона. Tу, пре свега, мислим на заказивање референдума, о ствари о коjоj jе одлучио Уставни суд БиХ", рекао jе Oстоjић. 

Oстоjић сматра да заказивање референдума у Републици Српскоj има за циљ да, "за рачун Mоскве, истера (премиjера Србиjе Aлександра) Вучића на чистину":
"Oдносно, да се он супротстави референдуму и тиме покаже да ниjе патриота или да се не супротстави и тако погорша своjе односе са Западом", оцењуjе Oстоjић.

"Циљ референдума, односно неодржавања рефереднума, jе (председник РС Mилорад) Додик, а Додик jе само средство у рукама оних коjи желе да дестабилизиjу регион", рекао jе Oстоjић. 

На питање каква види улогу Србиjе у овоj ситуациjи, Oстоjић подсећа да су и Србиjа и Хрватска потписнице Деjтонског споразума, те да имаjу улогу у овим збивањима, будући да jе "деjтонска БиХ" настала договором Србиjе, Хрватске и муслимана у БиХ. 

"Према томе, одоворност Србиjе jе ту несумњива, на основу онога што се дешавало пре 20 година. Деjтонски споразум ниjе договор грађана и народа у БиХ, него договор Србиjе, Хрватске и муслимана у БиХ", нагласио jе Oстоjић.

Пише: Славко Јовичић Славуј

Реакција на "Тањугову ексклузиву"

и изјаву Зорана Остојића.

О свакој реченици која је написана дало би се полемисати, али кључно питање је - Коме је важно шта мисли и шта каже новинар Зоран Остојић? Изгледа да је важно само њему и Тањугу.

Но, кад смо већ код Тањуга, некада националне новинске Агенције, е онда стоји и питање - Да ли је Тањуг додирнуо дно, не због објављеног текста,  већ због чињенице да ама баш никоме није важно шта мисли Зоран Остојић. 

Ко би га знао, можда Остојић мисли да је добро упућен у политичке, националне и ентитетске односе у БиХ. Па тако он, ничим изазван, ни од кога прозван, а најмање позван - говори.

Између осталог, Остојић каже: "Oдлука Савета за спровођење мира у БиХ, како jе рекао за Тањуг, била jе очекивана, jер jе о том питању већ одлучио Уставни суд БиХ, коjи jе, како jе нагласио, део "деjтонског пакета" и уставно-правног оквира "деjтонске БиХ".

Било како било, у томе лежи сва несрећа садашње, а највјероватније и будуће  Босне и Херцеговине. Остојић не зна или заборавља, а обје ствари су небитне, да Уставни суд БиХ чини девет судија и то: три странца /нигдје у свијету не постоји ни слична ситуација да у највишем  правном органу једне државе сједе странци/. Дакле, њима тј. странцима се још придодају и по двоје судија представника три конститутивна народа - два Бошњака, два Србина и два Хрвата.

Судије Уставног суда БиХ:

- МИРСАД ЋЕМАН, 
Бошњак, предсједник суда, у току и послије рата био близак сарадник Алије Изетбеговића и потпредсједник СДА.

- МАТО ТАДИЋ, 
Хрват, потпредсједник.

- МАРГАРИТА ЦАЦА-НИКОЛОВСКА, 
потпредсједница, рођена у Скопљу и држављанка Македоније.

- СЕАДА ПАЛАВРИЋ, 
некадашња потпредсједница СДА, рођена у Тузли.

- TUDOR PANTIRU, 
рођен у Барабои и држављанин Молдавије.

- CONSTANCE GREWE, 
- ВАЛЕРИЈА ГАЛИЋ, рођена у Штутгарту и држављанка Њемачке.

Хрватица, рођена у Сплиту.

- МИОДРАГ СИМОВИЋ, 
Србин, рођен у Фочи.

- ЗЛАТКО М. КНЕЖЕВИЋ, 
Србин, рођен у  Босанском Новом.

Уставни суд БиХ је једини суд у свијету који ради по Правилнику који је сам донио (!). Дакле, никада није донешен Закон о Уставном суду БиХ, а за то је једино надлежна Парламентарна скупштина БиХ.

Одлуке Уставног суда се доносе већином гласова, а то значи да су до сада три странца и два Бошњака увијек били на истој страни приликом доношења Одлука Уставног суда, што у коначници имплицира да су гласови српских и хрватских судија углавном били занемаривани. Резултат гласања у Уставном суду увијек је загарантован - пет гласова за нешто, наравно никад у корист правде и интереса Срба и Републике Српске. Одлуке су се доносиле прегласавањем и на штету српског народа и Републике Српске, а тако је и данас.

О оспоравању Дана и крсне славе Републике Српске Апелацију Уставном суду БиХ је поднио члан Предсједништва БиХ и предсједник СДА /Странка демократске акције/ Бакир Изетбеговић, син оснивача СДА Алије Изетбеговића. Да апсурд буде већи, судије у Уставном суду БиХ из реда бошњачког народа су бивши потпредсједници СДА и најближи сарадници Алије Изетбеговића, а сада и Бакира - Суада Палаврић и Мирсад Ћеман.

Суштина је у чињеници да ниједна Апелација упућена од стране легитимних и овлашћених представника Срба из институција Републике Српске никада није била прихваћена од већинског "петерца" судија /три странца и два Бошњака/. 
То је суштина цијеле приче о чему Зоран Остојић ни ријеч не каза, јер својом изјавом "Тањугу" он показује потпуну неупућеност, али му је било важно да нешто каже,  а да то "Тањуг" и објави - по систему "Дај шта даш"!

И сад оно најважније због чега ће се одржати референдум у Републици Српској. Какаву Остојић помиње Москву и чудеса? Који су разлози што покушава у све да упетља и Русију.  Са којим циљем у све увлачи највише руководство Србије - посебно Вучића. Шта је Остојићев циљ ако није да у цијелу босанско-херцеговачку рашомонијаду и у ионако уазаврели "босански лонац" дода своју мирођију и да нама који овдје живимо понуди да то и покусамо. 

 Остојић треба да зна да је легитимно право Срба да славе свој Дан и крсну славу Републике Српске. Остојић као бивши "чедиста" /најближи политички сарадник највећег противника постојања Републике Српске Чедомира Јовановића/,  оваквим памфлетом се не извлачи испод скута Јовановића, јер свима је познато да стара љубав нема заборава.

Надаље, Додик није никакво и ничије средство у било чијим рукама. Милорад Додик није Република Српска. 
Република Српска је воља српског народа, у чије темеље су уграђене десетине хиљада живота најбољих синова из нашег народа. 

Крсна слава и Дан Републике Српске је датум кад је створена Република Српска  /9. јануар 1992. године, на чијој свечаној сједници у Сарајеву сам био присутан, јер сам водио тим задужен за безбједност/. И шта је овдје спорно? По некима који не знају, а то вајног "познаваоца" прилика Остојића и не интересује, можда је споран вјерски празник Свети архиђакон Стефан. Али, зна ли Зоран Остојић да је код Срба православаца скоро сваки дан неки светац. 

До сутра би се аргументима могла обарати свака реченица коју је рекао Зоран Остојић, али чему то? Коме је битно шта он мисли? Битно је само Тањугу и затоТањуг и јесте пао на најниже гране!

Како јавља "Тањуг".

ОПОМИЊЕМ и НАПОМИЊЕМ! ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

Годишњица злочиначког 

НАТО бомбардовања

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Бомбардовани положаји Војске Републике Српске на подручју Српског Сарајева , Пале

30. августа1995. године почело је злочиначко НАТО бомбардовање Републике Српске које је трајало до 14. септембра и у коме је убијено више од стотину цивила.

На положаје Војске Републике Српске злочиначка НАТО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених. 

Укупна тежина баченог експлозива била је око 10.000 тона.

НАТО злочинци су у акцији под називом "Намјерна сила" користили радиоактивну муницију, уз објашњење да она треба Србе у БиХ да доведе за преговарачки сто". 

За бомбардовање мјеста која су била под контролом Војске Републике Српске, НАТО злочинци су користили осиромашени уранијум, чије посљедице се свакодневно осјећају, а осјећа ће се и у наредних седам осам вијекова. Нажалост, Република Српска је водећа по броју малигних обољења у Европи.

Исту трагичну судбину доживјела је и Србија коју су НАТО злочинци, такође бомбардовали осиромашеним уранијумом, који оставља тешке посљедице по здравље људи и животну средину, па је тако смртност у Србији и у Републици Српској изазвана малигним обољењима четири пута већа у односу на европски просјек.

Бомбардовање Републике Српске  је окончано 14. септембра 1995. године када је постигнут договор да Војска Републике Српске повуче тешко оружје из такозване Зоне безбједности што је и учињено закључно са 17. септембром.

Повод за злочиначку агресију НАТО пакта била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале, која се догодила 28. августа 1995. године, а за коју су оптужени Срби. У извјештају независне комисије из тог периода наведено је да "не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја".

САВА ШУМАНОВИЋ - Да се не заборави!

На данашњи дан /30.8./ 

усташе су стријељале

једног од најзначајнијих 

српских сликара 20. вијека

 САВУ ШУМАНОВИЋА

**********

Јабуке и грожђе /1927. год/.

Поглед из мог "многоугла" ... Цртица из свакодневице ... С љубављу и све за љубав Љета господњег на Велику Госпојину.

Пише: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Много сам срео људи, многе од њих сам и упознао. Много прича смо испричали и ријетко која је почињала или се завршавала а да у њој није поменута љубав, неријетко и мржња. Велика је разлика између та два појма или боље речено – између та два стања, стања духа, толеранције и поштовања.

Ма колико сами себе оптерећивали ситним, па и оним крупним људским бригама, пословима и проблемима, увијек се негдје у подсвијести или свијести, негдје у дубини крије нека стара рана са тешким ожиљцима тегобног живота, али увијек или у вечини појаве се свјетлосне сјенке љубави која побјеђује сваку усамљеност и самоизолованост, па на крају крајева и тугу и тешке ране из прошлости.

Није живот само музика, поезија, умјетност и свака друга божија благодет. Живот је и борба против усамљености и сваке врсте бола, страдања и патњи.

Шта више, чак много пута, та бол и страдања нас чине узвишеним и ојачаним у способностима да осјећамо и да патимо. Чудноватно је, али и таква стања су природна само човјеку, па се и ту могу наћи и неке љепоте. Јер, за све се побринула природа, па тако и сунчан и лијеп дан мора се догодити након облака, кише и суморних тренутака. Сва та природна дешавања само се пресликавају у стварни живот живих бића и створења, од Господа Бога створених као баланс страдања и недокучиве љепоте проткане љубављу коју једино пружа живот.

Дакле, од настанка свијета све је у равнотежи љепоте проживљених дана, коју лијепим чине управо они лоши и суморни дани људске свакодневице.

Само живот омеђен сваком врстом љубави има смисла и он се одвија као садржај у посуди која је омеђена зидовима како би дала смисао оној празнини унутра. Сличне ствари и једино упоредиве су и са људским срцем које зна да воли. Јер и сама љепота је значајна само ако се може упоредити са оним лошим стварима и нељепотом.

Љубав би требала бити круна живота сваког човјека, требала би бити звијезда водиља око које се врти читав свијет нашег битисања. Љубав би требала бити једини садржај свега онога што чинимо или не чинимо док живимо и постојимо на овоземаљком свијету.

Зато,  живимо за љубав и са љубављу према ближњем свом, али и према другим људима, јер сваки егоизам није ништа друго већ потпуна искључивост и деградација смисла људског постојања.

С љубављу и за љубав.

СРБИМА ОПШТИНЕ ПАЛЕ - СРЕЋНА КРСНА СЛАВА!

ДАНАС СРБИ
ОПШТИНЕ ПАЛЕ, 
СЛАВЕ КРСНУ СЛАВУ
УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ 
- ВЕЛИКУ ГОСПОЈИНУ!

---------------------

На многаја љета славили!

 

 

СРПСКА

 

 

 

ЗАУВИЈЕК

 

 

 

АМИН!

 

 

НЕКА ЈЕ СРЕЋАН И БОГОМ БЛАГОСЛОВЕН РОЂЕНДАН ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ - НАШЕМ ПАТРИЈАРХУ ИРИНЕЈУ!

Моја маленкост у разговору 

са Његовом светошћу 

српским патријархом 

 Иринејем

Данас је Успеније Пресвете Богородице - Велика Госпојина

28.8.2016.

Српска православна црква и верници славе празник Успења Пресвете Богородице, познат као Велика Госпојина, који је један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици. Један од највећих хришћанских празника, Успење Пресвете Богородице, познат и као Велика Госпојина, данас славе Српска православна црква и верници.Тај празник, када се завршава и пост који траје 14 дана, успомена је на смрт Богородице и, према јеванђељском предању, дан када се она вазнела на небо "и предала свој дух у руке Спаситеља".

Према канону СПЦ, Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа. Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је надживела свога сина и као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију.

Према православном канону, Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира. У српском манастиру Жича, задужбини Немањића с почетка 13. века, осликана је једна од најлепших представа Успења, са Христом који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тело на одру. 

У тренутку смрти Богородице, како је записано, "апостоли почеше певати у славу Божју..., а сва се соба засја од чудне светлости и пресвета Дева предаде дух свој у руке Спаситељеве не осетивши смртнога бола". "Мртво тело њено пренеше апостоли на рукама у Јерусалим у Гетсиманију..., апостол Јован носио је маслинову грану, а светао облак окруживаше њен одар и поворку".

Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је 15. августа (према Јулијанском календару) победио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе тај празник.

Сцена Успења Богородице обавезан је мотив у православном фреско-сликарству, јер је за живот и смрт Богомајке везан смисао хришћанске вере и молитве. Време између Велике и Мале Госпојине, која се обележава 21. септембра, назива се међудневница, а верује се да је тај период најбољи за брање свих плодова и лековитих трава, па се одлази на изворе који, према народном веровању, имају лековито дејство. 

ПЕТАР КОЧИЋ ... ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

27. август ...
На данашњи дан 

умро је српски пјесник,

књижевник и политичар

ПЕТАР КОЧИЋ

  

„Ко искрено и страсно љуби 

Истину, Слободу и Отаџбину, 

слободан је и неустрашив као Бог,

а презрен и гладан као пас“.

БРАВО СРБИЈО! Српски веслачи Мартин Мачковић и Виктор Пивач освојили су златну медаљу на Свјетском првенству у Холандији за млађе сениоре у дисциплини двојац без кормилара!

26.8.2016

 

Српски двојац без кормилара

Виктор Пивач, 

Мартин Мачковић

у великом стилу стигао је до планетарног трона у конкуренцији млађих сениора, бриљантним издањем у финалу Свјетског првенства за сениоре у неолимпијским дисциплинама, сениоре до 23 године и јуниоре у Холандији. 

Златну медаљу, прву за српско веслање након тријумфа Веселина Савића и Душана Богичевића у двојцу без кормилара на Европском првенству за сениоре у Београду 2014, наш чамац је освојио убједљивом побједом у окршају за одличја.

  

СТЕВАН СРЕМАЦ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

За сјећање и  памћење ...
На данашњи дан 25. 8. умро је 

 српски књижевник 

СТЕВАН СРЕМАЦ

Дјела увијек надживе ауторе 

и остају вјечно да трају ...

----------------------------------------------

Само мали дио онога што је написао славни 

СТЕВАН СРЕМАЦ, 
а данас су постале трајне пословице и изреке.

ДОБРИЦА ЕРИЋ - Да се не заборави!

 22. августа 1936. године

рођен је српски пјесник
прозни и драмски писац 

ДОБРИЦА ЕРИЋ

Ја
кћи Божја
Србија
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да крива сам и да признајем кривицу!

 изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да крива сам и да признајем кривицу!

Крива сам што сам неко
а не нико и нетко
Крива сам што у доба
општег Србобрста
идем у православну цркву
додуше, поретко
и што се крстим овако
с три прста!

Крива сам што јесам
а треба да нисам
Крива сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо уместо у траву
Крива сам што се дрзнух
против кривде
крива сам
што опет славим своју крсну славу!

Крива сам што пишем и читам
ћирилицом

Крива сам што певам
смејем се и псујем
(а понекад и лајем)

Крива сам, и признајем
да не знам што знам, и да знам што,
не знам

Крива сам и да завршим
с највећом кривицом
(пре него што се заценим од смеха)
Крива сам, тврдоглавка
што сам Православка
и Светосавка и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!
Крива сам и грешна, дакле што
постојим

и кад већ постојим и још дрско стојим
што бар не признам да не постојим!

Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише
Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисање на моје воћњаке и поља
и на моје беле куће поред друма
око којих, као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве, (...)

Моја ружа слика
озарена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
То нисам ја, споља
то сте ви - изнутра!
Много смо важне
Земљо моја мила
Ја и моје сестре
Истина и Правда
чим се на нас дигла оволика сила
чим су на нас зинуле кривда
и неправда.

Шта ће овде џихадије
крсташи
амери
који ми черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имамо златна Срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они били људи (...)

Ја се не плашим смрти црне дуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће
лето
јесен
зима
И није страшнија
поготову дању
од суше
поплаве
земљотреса
мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа,

Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем, умирући
А то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад, вам се рађа!

Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
као ваши праоци што су мог праоца
Исуса Христа Назарећанина.

Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
Иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само пожурите
Што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!

Добрица Ерић

ПРКОСНА ПЕСМА

Говори - ИВАНА ЖИГОН