Патријарх
Цариградски. Рођен у Антиохији 354. год.
од оца Секунда војводе и матере Антусе.
Учећи грчку филозофију Јован се згнуша
на грчко незнабоштво и усвоји веру
хришћанску као једину и свецелу истину.
Би
Јован крштен од Мелетија патријарха
Антиохијског, а по том и његови родитељи
примише крштење. По смрти родитеља
замонаши се Јован и поче се строго
подвизавати.
Тада
написа књигу „О свештенству”, и тада
му се јавише св. апостоли Јован и Петар
проричући му велику службу, велику
благодат али и велико страдање. Када је
требао бити посвећен за свештеника јави
се ангел Божји истовремено и патријарху
Флавијану (после Мелетија) и самом
Јовану. А када га патријарх рукополагаше,
видеше сви бела светла голуба над главом
Јовановом.
Прослављен
због мудрости, подвига и силе речи, би
Јован изабран по жељи цара Аркадија, за
патријарха Цариградског. Шест година
управљаше црквом као патријарх са
несравњивом ревношћу и мудрошћу. Посла
мисионаре незнабожачким Келтима и
Скитима; сузби симонију у цркви збацивши
многе епископе – симонисте; рашири
милосрдну делатност цркве; написа
нарочити чин свете Литургије; постиди
јеретике; изобличи царицу Евдоксију;
растумачи Свето Писмо својим златним
умом и језиком, и остави цркви многе
драгоцене књиге својих беседа.
Народ
га прослави, завидљивци га омрзоше,
царица га два пут посла у изгнанство. У
изгнанству проведе 3 године, и сконча
на Крстов дан 14. септембра 407. год. у месту
Коману у Јерменији. Пред смрт опет му
се јавише св. Апостоли Јован и Петар,
као и св. муч. Василиск (22. маја), у чијој
цркви прими последње причешће. „Слава
Богу за све!” беху његове последње речи,
и с тим речима душа се златоустог
патријарха пренесе у Рај.
Од
моштију Златоустових глава му почива
у Успенском храму у Москви,
а
тело у Ватикану у Риму.
