Рођен
у Александрији 296. године, и од самог
детињства имао наклоност к духовном
звању. Био ђакон код архиепископа
Александра, и пратио овога у Никеју на
I васељенском сабору. На овом сабору
Атанасије се прославио својом ученошћу,
благочешћем и ревношћу за Православље.
Он је врло много допринео да се Аријева
јерес сузбије, а Православље утврди.
Он
је писао Символ Вере, који је био на
Сабору усвојен. По смрти Александровој
Атанасије би изабран за архиепископа
александријског. У звању арихиепископском
остане преко четрдесет година, премда
не цело то време на престолу архиепископском.
Безмало,
кроз цео живот свој био је гоњен од
јеретика. Од царева највише су га гонили:
Констанције, Јулијан и Валент; од епископа
Јевсевије Никомидијски, са још многим
другим; а од јеретика Арије и његови
следбеници.
Био
је принуђен крити се од гонитеља чак и
у бунару, у гробу, по приватним кућама,
пустињама. У два маха морао је бежати у
Рим. Тек пред смрт проживео је неко време
мирно као пастир добри усред доброг
стада свога, које га је истински љубило.
Мало
је светитеља који су били тако безобзирно
клеветани и тако злочиначки гоњени као
свети Атанасије. Но његова велика душа
све је трпељиво поднела ради љубави
Христове и најзад изашла победоносна
из целе те страшне и дуготрајне борбе.
За
савет, утеху и моралну потпору често је
одлазио светом Антонију, кога је он
поштовао као свога духовног оца.
Човек
који је формулисао највећу истину, имао
је много и да пострада за ту истину, док
га Господ није упокојио у царству Свом
као свог "раба вјернаго", 373. године.
