ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
Бранко Миљковић
Рођен је у Нишу 29. јануара 1934. године
- Године 1953. одлази у Београд на студије.
- Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду 1957. године.
- Прве песме у Београду му објављује Оскар Давичо у часопису „Дело“.
- Прву збирку песама „Узалуд је будим“ објављује 1956. и с њом постиже велики успех; најзначајнија је збирка „Ватра и ништа“, након које излазе и збирке „Порекло наде“ (1960) и „Крв која светли“ (1961). Збирка „Смрћу против смрти“ објављена је 1959.
- Београд напушта у јесен 1960. године и одлази за уредника културе у Радио Загребу.
- У ноћи између 12. и 13. фебруара 1961. његово обешено тело пронађено је у парку у Загребу.
Живио је само 27 година.
Бранко Миљковић,
је био један од најзначајнијих српских пјесника 20. вијека. Почео је да
пише као средњошколац, а 1957. године објавио је прву збирку пјесама
"Узалуд је будим".
Био
је лиричар снажног интлектуалног погледа на свијет. Изузетне вербалне
инвенције, ношена жаром унутрашње ватре Миљковићева поезија је
заокупљена феноменом смрти и нестајања.
Написао
је збирке пјесама: "Порекло наде", "Ватра и ништа", "Крв која светли",
"Песме" и "Смрћу против смрти" (са Блажом Шћепановићем).
Надахнуто је преводио модерне руске и француске пјеснике.
