Да се не заборави ... 2. маја 2016. године - ГОРИЛЕ СУ ПРАВОСЛАВНЕ СВЕТИЊЕ ШИРОМ СВИЈЕТА: Српска, грчка, македонска и руска црква до темеља спаљене!

ПИШЕ: Славко Јовичић  Славуј

Овако је изгледао Храм Светог Саве у Њујорку.

+++++++++++++++++++++++++++++

++++++++++++++++++++++++++

На дан коначног затварања усташког концентрационог логора смрти у Јасеновцу, на данашњи дан - 29. и 30. априла 2006. године, на позив директора њујоршког Института за холокауст и геноцид Берија Литучија био сам у Њујорку на обиљежавању Дана геноцида у Јасеновцу.

30. априла био сам гост ТВ "Глас Америке" гдје сам између осталог рекао: Данас српски народ у Њујорку има спомен обиљежје које симболизује страдање и геноцид почињен над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновцу.

У оквиру обиљежавања Дана страдања у усташком концентрационом логору смрти у Јасеновцу, у организацији њујоршког Института за холокауст и геноцид, 29. априла служен је и парастос жртвама Јасеновца у Српској православној цркви "Свети Сава" у Њујорку.

Истог дана у амфитеатру који је био у саставу Храма Светог Саве говорио сам о страдању српског народа на просторима бивше Југославије. 

Говорио сам о српском страдању у грађанском рату у БиХ, страдању Срба у Хрватској, погрому Срба на Косову и Метохији и злочиначкој  НАТО  агресији на Србију. 

 30. априла одржана је комеморација у Спомен парку жртвама холокауста у Њујорку гдје сам такође говорио. Тада сам избројао 37. камених стубова /спомен обиљежја/ на којима су исписана мјеста страдања Јевреја и мјеста фашистичких логора холокауста.

Само на једном каменом спомен обиљежју пише:

УСТАШКИ ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ

- ГЕНОЦИД НАД СРБИМА,

 ЈЕВРЕЈИМА и РОМИМА

++++++++++++++++++++++++++++++

НЕВЈЕРОВАТНО је да је на десетогодишњицу моје посјете Светом храму и мог боравка у Њујорку - потпуно изгорио Храм Светог Саве.

Некад било ... Прије 38. година ...

ПИШЕ: Славко Јовичић  Славуј

Подсјећање на догађај од прије 38. година ...

Не могу се тачно сјетити да ли је био 28. или 29. април 1980. године кад ме из Кабинета тадашњег предсједника Извршног вијећа Босне и Херцеговине Миланка Реновице, назвала секретарица Мирсада Бркић и најавила да ће за сат времена код Миланка доћи Бранко Микулућ. 

У то вријеме био сам на дужности шефа обезбјеђења Извршног вијећа Босне и Херцеговине.

Бранка Микулића који је био члан Предсједништва Централног комитета СК Југославије, испред зграде лично је дочекао Миланко Реновица.

Прошли смо кроз свечани хол у приземљу зграде. Тим простором нису пролазили запослени у републичким органима, нити било ко други сем највиших званичника и страних делегација.

Два момка из обезбјеђења чекала су пред резервисаним лифтом којим смо се одвезли на пети спрат, на којем је био салон и Кабинет предсједника Извршног вијећа БиХ Миланка Реновице.

Миланко Реновица је знао одакле долази Бранко Микулић. Тада сам чуо да се Бранко Микулић враћа из Љубљане и да је он заједно са Лазаром Колишевским био посљедњи највиши функционер тадашње СФ Југославије који је био у посјети у болници у Љубљани код Јосипа Броза.

 Чуо сам и остали дио разговора између њих двојице.

На питање Миланка Реновице какве су вијести из Љубљане и какво је здравствено стање Тита. 
Бранко Микулић је рекао да Броз има само 39. килограма (!) и да су му сви витални органи престали са функцијама, односно да га у животу још само одрдржавају апарати, да није коминикативан, односно да је у бесвјесном стању, те да је само питање дана или сата кад се очекује оно најгоре.

Ушли су у Кабинет и задржали су се око пола сата.

Поново сам на исти начин испратио Бранка Микулића ...

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - CRVENA ZVEZDA ... ШАМПИОН СРБИЈЕ, САСВИМ ПРИРОДНО И ОЧЕКИВАНО!

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

ШАМПИОН СРБИЈЕ!

 

Свјетски шампион НЕМАЊА МАЈДОВ освојио сребрну медаљу на Европском првенству у Израелу!

Два дана након фантастичног резултата Милице Николић и освојене бронзе, прве европске медаље наших џудисткиња послије седаманест година, бриљирао је још један срспки репрезентативац – Немања Мајдов ( до 90 кг), такмичар Црвене звезде, актуелни свјетски првак из Париза. 

Србија са Европског првенства у Тел Авиву враћа са више него одличним резултатом и са двије освојене медаље у обје конкуренције. Објективно, очекивало се прије шампионата да освојимо два одличја, мада смо се потајно надали још једном. 

Борба Мајдова у финалу са Русом Михаилом Иголниковим, била је права посластица за љубитеље џудоа. Рус је ипак побиједио, мада су судије могле у финишу да га казне за пасивност. 

Међутим, и овим сјајним остварењем Немања Мајдов је показао да је свјетска класа и да ће сада са пуно оптимизма у септембру у Бакуу бранити свјетско злато.

ГАВРИЛО ПРИНЦИП - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ...

На данашњи дан, 28.  априла 1918. године,

 јуначком смрћу у казамату умро је српски јунак

 ГАВРИЛО ПРИНЦИП

--------------------------

-----------------------------------------------

Најбољи пјевач севдалинки свих времена 

Сафет Исовић, 
некад је овако пјевао 

о славном Гаврилу Принципу!

-----------------------------------

Одјекују звуци добошара
Сарајево дочекује цара
Видовданак за поход бијаше
Фердинанд се крену до Бентбаше

Рефрен:
Гаврило, Гаврило,
Млади јуначе из Босне
Твојих се дјела Гаврило
Земљаци твоји поносе
Млади јуначе из Босне
Гаврило, Гаврило Принципе

Сунце сину са плавих висина
Сакупи се народ из даљина
Смјели јунак у народу био
Са три пуцња цара усмртио

Ропство тешако, а слобода мила
Слави народ Принципа Гаврила
Гдје Миљацка тече још и сада
Спомен оста на плочнику града

Рефрен:
Гаврило, Гаврило,
Млади јуначе из Босне
Твојих се дјела Гаврило
Земљаци твоји поносе
Млади јуначе из Босне
Гаврило, Гаврило Принципе

--------------------------------
ЛИНК:
Како је најбољи пјевач севдалинки Сафет Исовић 
пјевао о славном ГАВРИЛУ ПРИНЦИПУ

--------------------------------------------------------
Интересантно је како је о српском јунаку 

пјевао Сафет Исовић.

------------------------------ 

Наиме, види се како и о чему је некада пјевао Сафет Исовић. Данас је за Бошњаке у Сарајеву, односно у БиХ -  Гаврило Принцип највећи терориста. 

Скоро сви трагови су избрисани. Стопе испред некадашњег Музеја "Младе Босне" су забетониране.

У Сарајеву ништа више није као некад. У Сарајеву данас мало шта подсјећа на атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда, 28. јуна 1914.

Нема више ниједне улице која носи име видовданских јунака - ни Улице Младе Босне, ни Принципове, а некадашња Рудолфова, у којој је убијен Фердинанд, сада је Улица "Зелених беретки". Мост с Гавриловим именом још током деведесетих прекрштен је у Мост Франца Фердинанда, а данас је Латинска ћуприја.

Улица Данила Николића (главног организатора атентата), на Башчаршији, у чијој је кући пред атентат одсјео Принцип, а у комшилуку је био подстанар Иво Андрић, данас се зове Опркањ. Баш као прије Првог свјетског рата и за вријеме НДХ.

Данас је у Сарајеву, у граду у којем су по попису становништва из 1961. године, Срби били у великој вечини, остао их је занемарљив број. Нема више никаквих трагова о некадашњем времену и о постојању и животу Срба у Сарајеву. Избрисани су сви трагови и назнаке да су и Срби некада ту живјели.Довољно је рећи да у данашњем Сарајеву не постоји ниједна улица која носи српско име. Тиме је све казано.

ЗБОГОМ некадашње Сарајево!

------------------

За разлику од федералног Сарајева, 
у Источном Новом Сарајеву /Република Српска/ 
подигнут је споменик славном српском јунаку 
Гаврилу Принципу

На споменику су уклесане ријечи

Гаврила ПРИНЦИПА:

"Ал’ право је рекао Жерајић пре

Српски соко сиви:

Ко хоће да живи нек мре,

Ко хоће да мре нек живи"!

--------------------------------------

ЈЕДИНА САЧУВАНА ПЈЕСМА ГАВРИЛА ПРИНЦИПА:

Ове стихове је ноктима урезао на зид затвора! 

Пјесма је први пут објављена 17. марта 1919. године, 

послије Првог свјетског рата, у "Звону", 

под насловом "Сарајевски атентат 1914"

Након што је убио аустроугарског престолонасљедника, 

Франца Фердинанда, 

Гаврило Принцип је ухапшен и бачен у затвор 

у Терезину, у Чешкој. 

Принцип је тамо написао свој једини литерарни рад, 

који је носио политичку поруку.

Хоћемо ли се икада опаметити ... Вријеме кад су на Солунском фронту Француске лађе закасниле ... Сви знамо песму "Креће се лађа француска" али ПОГРЕШНО, оригинал је ТУЖНИЈИ него што можете да замислите!

Преузето!

Песма "Креће се лађа француска" једна је од најпознатијих из Првог светског рата. Међутим, мало ко зна да ми сада користимо искључиво прерађену верзију песме, која се значајно разликује од оригинала, чији су стихови међу најтужнијима из тог периода.

Ова "тугованка" настала је у Солунском пољу 1917, тадашњој општини Микра која од 2011. не постоји у том облику, јер су је локалне власти сврстале под већу градску област, Терми. А у Микри, где је био логор нераспоређених официра 1917. године, пешадијски пуковник Бранислав Милосављевић је написао песму "Изгнаници". Неке њене стихове сви знамо, нарочито онај из уводне строфе, "Креће се се лађа француска".

Песма је била посвећена рањеним српским војницима који су превожени даље од Солунског фронта, на афричко тло, у Бизерту и друге базе које су Французи имали на северу овог "црног континента". Још после повлачења српске војске кроз Албанију, у ону чувену зиму 1915. на 1916, део српских трупа и нешто мало цивила пребачено је у Бизерту, у коју су довожени и када су почеле борбе на, како се тада звало бојиште код Солуна, "македонском фронту" или "јужном (европском) фронту". У француским базама у којима су боравили Срби, организоване су и обуке приспелих добровољаца, рад са инвалидима, културни живот.

Многи, међутим, због немачких подморница (стара реч "сумарен") нису успели да стигну на то одредиште. И, баш њима је пуковник Милосављевић посветио "Изгнанике". Песма је први пут објављена у збирци "Мач и лира", 1922. године. Али, ми и не знамо ту верзују, већ ову нову:

-----------------------

 Креће се лађа француска (нова, краћа верзија)

Креће се лађа француска

са пристаништа солунска.

Транспорт се креће Србади,

ратници, браћа болесни.

Полазим тужан, болестан,

помислим: Боже, нисам сам,

и моја браћа путују

да са мном заједно тугују.

Сваки се боји и на трен,

наиће швапски сумарен.

Сви моле светог Николу,

његову силу на мору.

-------------------------------------------------------------------

 Стара, оригинална верзија, налази се сада пред вама, а у издању збирке "Мач и лира" из 1930, наглашено је да се ова "данас свима позната песма пева са измењеним текстом". Овако је изгледа оригинал, уз појашњење да је "маћијо" = "маћехо", "војно" = "војник":

Креће се лађа француска у оригиналу

Сиње је море широко,
Широко, хладно, дубоко.
Креће се лађа француска
Са пристаништа солунска.

Одлазе моји другови,
Другови српски витези,
У земљу даљну Африку;
Сви носе тугу велику.

Из своје земље прогнани,
По свету блуде млађани;
Туђино мајко – маћијо,
Збогом занавек Србијо!

Па кад се море заљуља,
Махнито силно удара,
Сви моле Светог Николу,
Његову силу на мору!

Многи ће од њих бити плен,
Кад дође швапски сумарен,
Много је Срба пропало
У мору хладном остало.

Шта ли је Србин згрешио?
Богу се увек молио;
Седам се лета борио;
У рову славу славио.

Узалуд чекаш мајко ти,
Да ти се војно жив врати,
Море је сито – мирује;
Јединца твога – милује!

Огромне жртве: 

Минут тишине би нам трајао 

две године и 136 дана!

Србија је, према подацима Конференције мира у Паризу 1919., изгубила 1.247.435 људи, односно 28% од целокупног броја становника које је имала по попису из 1914. год. 

Од овог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника. Приликом преласка преко Албаније умрло је 77.455 војника, у борбама на Солунском фронту 1916.18 године 36.477, побијено или умрло у заробљеништву 81.214, а 34 781 војника умрло од рана или болести на територији Србије 1915. године. 

Што се тиче цивилног становништва, губици су износили 845.000. Од 200.000 грађана који су пошли за војском преко Албаније погинуло је или умрло преко 140.000 људи. Епидемија пегавог тифуса 1914/1915 однела је 360.000 људи.

Када се посматрају подаци са париске Конференције о жртвама Србије, испостави се да, када бисмо одржали минут тишине за сваког грађанина наше земље погинулог/погинулу у Првом светском рату, ћутали бисмо непрекидно 866 дана, односно две године и 136 дана.