У
то време царство јеврејско
беше раздељено на два неједнака дела:
царство Јудино обухватајући само два
племена, Јудино и Венијаминово, са
престоницом у Јерусалиму, и царство
Израиљево обухватајући осталих 10 племена
са престоницом у Самарији. Првим царством
владаху потомци Соломонови, а другим
потомци Јеровоама, слуге Соломонова.
Највећи сукоб имаше пророк Илија са Израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Јер ови се клањаху идолима и одвраћаху народ да служи Богу јединоме и живоме. При том још Језавеља као Сиријанка, наговори мужа те подиже храм Сиријскоме Богу Ваалу, и одреди многе свештенике на службу томе лажном богу.
Великим
чудесима Илија доказа силу и власт
Божју: он затвори небо, те не би кише три
године и шест месеци; спусти огањ с неба
и запали жртву Богу своме, док жречеви
Ваалови то не могоше учинити; сведе кишу
с неба молитвом својом; чудесно умножи
брашно и уље у кући удовице у Сарепти,
и васкрсе јој умрлог сина; прорече Ахаву,
да ће му пси крв лизати, и Језавељи, да
ће је пси изјести, што се и догоди; и
друга многа чудеса учини и догађаје
прорече. На Хориву разговараше с Богом
и чу глас Божји у тихом светлом поветарцу.
Пред
смрт узе Јелисеја и одреди га за наследника
у пророчком звању; својим огртачем
пресече воду у Јордану: и најзад би узет
на небо у огњеним колима са огњеним
коњима. На Тавору јавио се заједно с
Мојсејем Господу нашем Исусу Христу.
Пред крај света опет ће се Илија јавити, да сузбије силу Антихристову (Откр. 11).
Пред крај света опет ће се Илија јавити, да сузбије силу Антихристову (Откр. 11).
