Три
пута сам се срео са овим монструмом,
једном на њен позив и у Хагу.
Својим
очима сам видио припремљене наводне
оптужнице против Туђмана и Изетбеговића,
али злочинац Дел Понте је чекала да они
умру и да их никада не оптужи! Наравно
да у свему има и српске кривице.
Још 2005. године почео сам прикупљати документацију и доказе против ратног злочинца Насера Орића и нико из Републике Српске није хтио да ми помогне!
Могао бих много тога да кажем о српској несрећи и небризи за страдање свог народа, али сад не вриједи.
Зар сам ја као потпредсједник Савеза логораша Републике Српске заједно са Милошем Миловановићем, тадашњим предсједником Борачке организације Сребреница требао 7. јула 2005. године да отворим Петровданске дане страдања Срба у Сребреници.
Нико из власти није ни помишљао да дође у Сребреницу, јер су сви страховали од високог представника за своје фотеље.
2005. године мјесец дана сам о свом трошку ишао у Сребреницу и тражио СРБЕ свједоке о злочинима Насера Орића. И нико није хтио да свједочи.
Нађем једног Србина за којег сам мислио да ће бити најбољи свједок у Хагу, јер му је Орић убио оца и заклао мајку.
И пази сад ово, кад тад нисам црк'о - ко зна кад ћу?
Оде тај Србин у Хаг и прода и мајку и оца. Муслимани му дају велике паре и он је свједичио у корист Насера Орића. Да је био српски суд и да се ратном злочинцу Насеру Орићу судило у Бања Луци - суд не би могао да га осуди.
По својим правилима Трибунал га премјести са породицом, промијени му идентитет и Бога питај у којој сад живи држави.
И да буде још горе, нико тада из власти Републике Српске није хтио да ми помогне, нити су га интересовала страдања Срба.
С Т Р А В И Ч Н О !
Ово у Сарајеву је само наставак хашке инквизиције Срба.
