Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Хрвати
и Црногорци га својатају, а он је у Новом Саду, 1866. године, основао
покрет „Уједињена омладина српска” са паролом “Српство све и свуда”.
Црну Гору је сматрао најчистијом српском земљом, као и Конавле из којих
су дошли његови преци. Био је редовни члан Српске краљевске академије.
У
хрватским енциклопедијама пише да је
Валтазар Богишић био „хрватски
знанственик, правни и повијесни писац“.
Он,
међутим, нема никакве везе са Хрватском,
поготову са хрватским народом, сем што
је рођен у Цавтату који је у саставу
данашње Хрватске. Напротив, свим својим
срцем и дјелом био је везан за српски
национ. О томе најбоље свједочи чињеница
да је у Новом Саду, 1866. године, основао
политички покрет назван „Уједињена
омладина српска“.
На
оснивачкој скупштини „Уједињене
омладине српске“ утврђени су основни
циљеви тог покрета: свеколики напредак
Срба; одгајање свијести о славној
прошлости, утврђивање заједнице братства;
уз паролу: „Српство све и свуда“.
Организација је окупљала младе и
образоване Србе, међу којима су, поред
њега, били и Светозар Милетић, Никола
Пашић, Марко Миљанов Поповић и Лазар
Томановић.
Богишић
се без икаквих резерви изјашњавао као
Србин. Уз изучавање правних наука,
највећи дио живота посветио је његовању
српске традиције и сјећању на славну
историју средњовјековне Србије. Црну
Гору је сматрао најчистијом српском
земљом, као и Конавле из којих су дошли
његови преци.
Да
је Валтазар Богишић био Србин, односно
да се тако изјашњавао, потврдио је и
хрватски академик Ненад Векарић из
Завода за повијесне знаности у Дубровнику,
у свом чланку “Подријетло Балда Богишића”
(Hereditas rervm croaticarvm ad honorem, 2003).
Плашећи
се утицаја “Уједињене омладине српске”
на простору Хабзбуршке монархије, Беч
доноси одлуку да забрани ту организацију.
Исту одлуку донијела је и Кнежевина
Србија, под аустријским притиском, што
вође тог покрета није поколебало; они
сједиште из Новог Сада премјештају у
Црну Гору, на Цетиње.
На
иницијативу Марка Миљанова и књаза
Николе, са којим је Богишић имао однос
великог уважавања и пријатељства, 1871.
године на Цетињу је основана „Дружина
за ослобађање и уједињење српско“.
Хрвати
и Црногорци га својатају, а он је у Новом Саду, 1866. године, основао
покрет „Уједињена омладина српска” са паролом “Српство све и свуда”.
Црну Гору је сматрао најчистијом српском земљом, као и Конавле из којих
су дошли његови преци. Био је редовни члан Српске краљевске академије.
У
хрватским енциклопедијама пише да је
Валтазар Богишић био „хрватски
знанственик, правни и повијесни писац“.
Он,
међутим, нема никакве везе са Хрватском,
поготову са хрватским народом, сем што
је рођен у Цавтату који је у саставу
данашње Хрватске. Напротив, свим својим
срцем и дјелом био је везан за српски
национ. О томе најбоље свједочи чињеница
да је у Новом Саду, 1866. године, основао
политички покрет назван „Уједињена
омладина српска“.
На
оснивачкој скупштини „Уједињене
омладине српске“ утврђени су основни
циљеви тог покрета: свеколики напредак
Срба; одгајање свијести о славној
прошлости, утврђивање заједнице братства;
уз паролу: „Српство све и свуда“.
Организација је окупљала младе и
образоване Србе, међу којима су, поред
њега, били и Светозар Милетић, Никола
Пашић, Марко Миљанов Поповић и Лазар
Томановић.
Богишић
се без икаквих резерви изјашњавао као
Србин. Уз изучавање правних наука,
највећи дио живота посветио је његовању
српске традиције и сјећању на славну
историју средњовјековне Србије. Црну
Гору је сматрао најчистијом српском
земљом, као и Конавле из којих су дошли
његови преци.
Да
је Валтазар Богишић био Србин, односно
да се тако изјашњавао, потврдио је и
хрватски академик Ненад Векарић из
Завода за повијесне знаности у Дубровнику,
у свом чланку “Подријетло Балда Богишића”
(Hereditas rervm croaticarvm ad honorem, 2003).
Плашећи
се утицаја “Уједињене омладине српске”
на простору Хабзбуршке монархије, Беч
доноси одлуку да забрани ту организацију.
Исту одлуку донијела је и Кнежевина
Србија, под аустријским притиском, што
вође тог покрета није поколебало; они
сједиште из Новог Сада премјештају у
Црну Гору, на Цетиње.
На
иницијативу Марка Миљанова и књаза
Николе, са којим је Богишић имао однос
великог уважавања и пријатељства, 1871.
године на Цетињу је основана „Дружина
за ослобађање и уједињење српско“.
