ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Стигла
је Нова 2019. година. Свако је прославио
онако како је могао и како је морао. А
морао је да слави онако како је могао.
Сви би знали како су требали да дочекају
долазак новог љета. Но, знати и моћи није
исто. Сам дочек нове године зависио је
од много фактора, мада не знам зашто се
уопште дочекује нова година, кад она и
без наше воље сама долази.
Елем,
било како било, нову годину сам дочекао. На тренутак сам занемарио
борбу са својим сталним здравственим
проблемима, који су посљедица
четверогодишњих стравичних мучења по
муслиманским коц-логорима у претходном
грађанском рату у Босни и Херцеговини.
Дакле,
Нову годину дочекао сам уз телевизијски
програм и уз интернет. На многим
телевизијама били су специјални
новогодишњи програми, али управљач је
био у мојим рукама и покушавао сам да
изаберем нешто за себе... То што
сам бирао не значи и да сам могао по
својој вољи и да изаберем нешто што већ
раније нисам видио. О укусима се никад
није расправљало, па самим тиме, знам
да ни понуђени програми нису многе
задовољили.
Како
рекох, ушли смо у годину за коју могу
рећи да ће несумњиво обиљежити судбину
српског народа. Биће ово врло тешка и
туробна година у сваком погледу. Уосталом,
која је то претходна година била лака
на овим стално турболентним балканским
вјетрометинама и текстонски нестабилном
политичком и економском простору.
Биће
времена да о многим стварима опширније
пишем, али приближава се наш најрадоснији
празник Христово рођење - Божић и нећу
сад о многим изазовима који нас очекују
у овој години.
Из
Сарајева ништа ново. Ништа ново ни на
западу. На истоку све је најновије. У
сада већ прошлој години за све несреће
званична, а још више она махалска
сарајевска политика уткана у рад
такозваних невладиних организација
оптуживала је само српски народ. У 2018.
години био је реактивиран никад напуштени
пропагандни рат против Срба, а самим
тиме, подразумијева се, све је било
усмјерено против СРБИЈЕ и против
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.
Додуше,
овдје свако има своју истину или истине.
Но, оно што је непобитна чињљеница је
да су се Срби кроз цијелу своју историју
само бранили од разно разних окупатора
и непријатеља.. Бранили су се на својим
прадједовским огњиштима и бранили су
своју родну груду. Истина, у разним
временима доживљавали смо стравична
страдања и велике губитке становништва.
Страдавали смо и поново смо из пепела
васкрсавали.
Што
се тиче неких других тема и о њима се
прича и причаће се, јер те приче никад
и не престају.
Прича
се и о народу и то увијек кад народ некоме затреба, а у овој години ће баш требати.
Међутим, мало се прича шта све треба
народу? Народу свега треба и то они
најодговорнији знају.
Али
и о томе послије наших празника... Почео
је и "свети јануар".
Биће
занимљиво. Овдје барем
никад никоме није било досадно.
Срећна Нова година!
