30. априла Љета Господњег је Васкрсни или Светли уторак

СВЕТЛИ УТОРАК, ВАСКРСНИ УТОРАК (грч: Τρίτη Διακαινησίμου), други дан по Васкрсу, када се наставља прослављање највећег хришћанског празника - Васкрса, како у Црквеним богослужењима, тако и у домовима Православних верника. Службе су исте као и претходна два дана.

…И ако то чује намјесник, ми ћемо га увјерити и вас ослободити бриге. А они узевши новце, учинише као што бијаху научени. И разгласи се ова ријеч међу Јудејцима до данас. А Једанаест ученика отидоше у Галилеју, на гору куда им је заповједио Исус. И када га видјеше, поклонише му се; а неки посумњаше. И приступивши Исус рече им говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи. Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповједио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека. Амин“ (Мт. 28, 1-20).
Народни обичаји

У већини наших крајева, Васкршњи празници трају три дана. На Васкрсни уторак се настављају гозбе и весеља, на коме се угошћавају рођаци, кумови, комшије и пријатељи. То је време када се окупља родбина и из удаљенијих крајева. У народу се овај уторак сматра најбољим уторком у целој календарској години. Понегде се у селима, мада није раширен обичај, одржавају свадбе, јер се време празновања Хришћанске Пасхе сматра посебном благодаћу, па се та благодат жели пренети и на нове супружнике и њихову новоосновану породицу.

ЈАСЕНОВАЦ - УСТАШКИ ГЕНОЦИД И СРПСКО СТРАДАЊЕ ... 30. априла 1945. године, кад је се већ очекивао крај рата и кад је до тада на стотине хиљада мученичком смрћу уморено мушкараца, жена и дјеце - ослобођен је Јасеновац

ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ  СТРАДАЊЕ НЕВИНИХ СРБА, 
ЈЕВРЕЈА, РОМА И ОСТАЛИХ, 
У ЗЛОГЛАСНОМ УСТАШКОМ КОНЦЕНТРАЦИОНОМ ЛОГОРУ 
СМРТИ И ГЕНОЦИДА - ЈАСЕНОВЦУ

+++++++++++
ВЈЕЧНА СЛАВА СВИМ СТРАДАЛИМ!

У Доњој Градини се обиљежава Дан сјећања

на жртве усташког злочина - геноцида

у концентрационом логору Јасеновац

и његовом највећем стратишту Доња Градина.

У Јасеновцу и Доњој Градини

од августа 1942. до априла 1945. године

страдало више од 700 хиљада људи,

преко 500 хиљада Срба,

затим Јевреја и Рома.

29. априла је Васкрсни понедјељак

Хришћани славе Васкрс три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обиљежени Васкршњи понедјељак и Васкршњи уторак.

Васкрс се слави од времена првих апостола и његово начело и суштина објашњавају се ријечима Светог апостола Павла, записаних у апостолским дјелима: "Ако Христос не васкрсне, празна је проповијед наша и празна је вјера наша".

Празновањем Васкрсења хришћани наглашавају своју вјеру и побједу живота над смрћу.

…И изишавши брзо из гроба, са страхом и радошћу великом похиташе да јаве ученицима његовим. А кад иђаху да јаве ученицима његовим, и гле, срете их Исус говорећи: Радујте се! А оне приступивши ухватише се за ноге његове и поклонише му се. 

Тада им рече Исус: Не бојте се, идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видјети. А док оне иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише првосвештеницима све што се догодило. А они саставши се са старјешинама учинише вијеће, и дадоше војницима довољно новаца, говорећи: Кажите: ученици његови дођоше ноћу и украдоше га док смо ми спавали…

Некад било ... Прије 39. година ...

ПИШЕ: Славко Јовичић  Славуј

Подсјећање на догађај од прије 39. година ...

Не могу се тачно сјетити да ли је био 28. или 29. април 1980. године, кад ме је из Кабинета тадашњег предсједника Извршног вијећа Босне и Херцеговине Миланка Реновице, назвала секретарица Мирсада Бркић и најавила да ће за сат времена код Миланка доћи Бранко Микулућ. 

У то вријеме био сам на дужности шефа обезбјеђења Извршног вијећа Босне и Херцеговине.

Бранка Микулића који је био члан Предсједништва Централног комитета СК Југославије, испред зграде лично је дочекао Миланко Реновица.

Прошли смо кроз свечани хол у приземљу зграде. Тим простором нису пролазили запослени у републичким органима, нити било ко други сем највиших званичника и страних делегација.

Два момка из обезбјеђења чекала су пред резервисаним лифтом којим смо се одвезли на пети спрат, на којем је био салон и Кабинет предсједника Извршног вијећа БиХ Миланка Реновице.

Миланко Реновица је знао одакле долази Бранко Микулић. Тада сам чуо да се Бранко Микулић враћа из Љубљане и да је он заједно са Лазаром Колишевским био посљедњи највиши функционер тадашње СФ Југославије који је био у посјети у болници у Љубљани код Јосипа Броза.

 Чуо сам и остали дио разговора између њих двојице.

На питање Миланка Реновице какве су вијести из Љубљане и какво је здравствено стање Тита. 
Бранко Микулић је рекао да Броз има само 39. килограма (!) и да су му сви витални органи престали са функцијама, односно да га у животу још само одрдржавају апарати, да није коминикативан, односно да је у бесвјесном стању, те да је само питање дана или сата кад се очекује оно најгоре.

Ушли су у Кабинет и задржали су се око пола сата.

Поново сам на исти начин испратио Бранка Микулића ...

ХРИСТОС ВАСКРСЕ - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

+++++++++++++

+++++++++++++

++++++++++++++

+++++++++++++++

ГАВРИЛО ПРИНЦИП - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ...

На данашњи дан, 28.  априла 1918. године,

 јуначком смрћу у казамату умро је српски јунак

 ГАВРИЛО ПРИНЦИП

+++++++++++++++

-----------------------------------------------

Најбољи пјевач севдалинки свих времена 

Сафет Исовић, 

некад је овако пјевао 

о славном Гаврилу Принципу!

-----------------------------------

Одјекују звуци добошара
Сарајево дочекује цара
Видовданак за поход бијаше
Фердинанд се крену до Бентбаше

Рефрен:
Гаврило, Гаврило,
Млади јуначе из Босне
Твојих се дјела Гаврило
Земљаци твоји поносе
Млади јуначе из Босне
Гаврило, Гаврило Принципе

Сунце сину са плавих висина
Сакупи се народ из даљина
Смјели јунак у народу био
Са три пуцња цара усмртио

Ропство тешако, а слобода мила
Слави народ Принципа Гаврила
Гдје Миљацка тече још и сада
Спомен оста на плочнику града

Рефрен:
Гаврило, Гаврило,
Млади јуначе из Босне
Твојих се дјела Гаврило
Земљаци твоји поносе
Млади јуначе из Босне
Гаврило, Гаврило Принципе

--------------------------------
ЛИНК:
Како је најбољи пјевач севдалинки 
Сафет Исовић пјевао о славном 

ГАВРИЛУ ПРИНЦИПУ

--------------------------------------------------------
Интересантно је како је о српском јунаку 

пјевао Сафет Исовић.

------------------------------ 

Наиме, види се како и о чему је некада пјевао Сафет Исовић. Данас је за Бошњаке у Сарајеву, односно у БиХ -  Гаврило Принцип највећи терориста. 

Скоро сви трагови су избрисани. Стопе испред некадашњег Музеја "Младе Босне" су забетониране.

У Сарајеву ништа више није као некад. У Сарајеву данас мало шта подсјећа на атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда, 28. јуна 1914.

Нема више ниједне улице која носи име видовданских јунака - ни Улице Младе Босне, ни Принципове, а некадашња Рудолфова, у којој је убијен Фердинанд, сада је Улица "Зелених беретки". Мост с Гавриловим именом још током деведесетих прекрштен је у Мост Франца Фердинанда, а данас је Латинска ћуприја.

Улица Данила Николића (главног организатора атентата), на Башчаршији, у чијој је кући пред атентат одсјео Принцип, а у комшилуку је био подстанар Иво Андрић, данас се зове Опркањ. Баш као прије Првог свјетског рата и за вријеме НДХ.

Данас је у Сарајеву, у граду у којем су по попису становништва из 1961. године, Срби били у великој вечини, остао их је занемарљив број. Нема више никаквих трагова о некадашњем времену и о постојању и животу Срба у Сарајеву. Избрисани су сви трагови и назнаке да су и Срби некада ту живјели.Довољно је рећи да у данашњем Сарајеву не постоји ниједна улица која носи српско име. Тиме је све казано.

ЗБОГОМ некадашње Сарајево!

------------------

За разлику од федералног Сарајева, 
у Источном Новом Сарајеву /Република Српска/ 
подигнут је споменик славном српском јунаку 
Гаврилу Принципу

На споменику су уклесане ријечи

Гаврила ПРИНЦИПА:

"Ал’ право је рекао Жерајић пре

Српски соко сиви:

Ко хоће да живи нек мре,

Ко хоће да мре нек живи"!

--------------------------------------

ЈЕДИНА САЧУВАНА ПЈЕСМА ГАВРИЛА ПРИНЦИПА:

Ове стихове је ноктима урезао на зид затвора! 

Пјесма је први пут објављена 17. марта 1919. године, 

послије Првог свјетског рата, у "Звону", 

под насловом "Сарајевски атентат 1914"

Након што је убио аустроугарског 

престолонасљедника, 

Франца Фердинанда, 

Гаврило Принцип је ухапшен 

и бачен у затвор у Терезину, у Чешкој. 

Принцип је тамо написао свој једини 

литерарни рад, који је носио политичку поруку.

ВАСКРС или Ускрс?!

У сусрет највећем  

хришћанском празнику!

Као и сваке године појавила се дилема да ли је правилније рећи "Ускрс" или "Васкрс", а на друштвеним мрежама она је прерасла и у расправе у којима вјерници, а по неки и "грађани" кажу да је искључиво "Васкрс" у духу српског језика.

Васкрс или Ускрс: Како се правилно каже?

Да је разлика између ове двије речи заправо политичког карактера пише у Српском језичком приручнику, чији су аутори Павле Ивић, Иван Клајн, Митар Пешикан и Бранислав Брборић.

У овом Приручнику пише да постоји велики број хрватских ријечи чије преузимање не долази у обзир, али и да је "број таквих ријечи донекле и вјештачки повећан посљедњих година, политички мотивисаним (мада сасвим ненаучним) тврдњама да је тобоже домовина "хрватски" а само отаџбина српски, или да "хрватске" облике Ускрс, ускршњи треба замијенити "српским" Васкрс, васкршњи".

Ипак, у Правопису српског језика пише да, иако се обје речи користе у српском књижевном и наративном изразу, извјесне разлике постоје. Оне су стилског карактера, па је тако префикс "вас-" свечанији, а префикс "ус-" припада стилски неутралном стандарду.

Тешко је све ово разумјети, али се ипак разумијемо!

Сутра је највећи хришћански празник. Како се честита -  Христос васкрсе или Христос воскресе, који хришћани упућују једни другима поводом Ускрса, односно Васкрса. 

Не би се требало поздрављати са Христос васкресе, Христос воскрсе, Христос васкрс и сл. Како се ови облици и даље чују (чак се по новинама налазе и погрешна упутства читаоцима), ево поводом управо актуелних ускршњих празника (хришћани се васкршњим поздравом обраћају једни другима све до Спасовдана), поново нешто о томе.

            Облици Васкрс, Васкрсеније, васкрснути, васкрсе (у значењу ускрсну) припадају старом српском црквеном и књижевном језику, који се до средине XVIII вијека употребљавао у српској средини, односно у свим крајевима под управом Српске православне цркве. То је тзв. српскословенски језик – српска редакција старословенског језика (језика превода богослужбених књига са грчког на језик солунских Словена, средином IX вијека). Српска редакција старословенског језика (изговор старословенског у духу српског језика, тј. на српски начин) настала је у вријеме када су Срби у својој средини примили словенско богослужење и словенску писменост (током X, а најкасније до првих деценија XI вијека). Од тада па до првих деценија XV вијека Срби су поменуте ријечи изговарали са полугласником иза почетног в, а од XV вијека па надаље изговарају их са а.

            Српскословенски језик као званични црквени језик Срби су средином XVIII вијека замијенили руским црквеним језиком (тзв. рускословенским). Од средине XVIII вијека до данас рускословенски језик се употребљава у Српској православној цркви као званичан црквени језик. У том црквеном језику ријечи о којима говоримо изговарају се на руски начин (са о у првом слогу): Воскресеније, воскреснути, воскресе.

            Срби нису заборавили ни свој стари назив за овај празник, па се данас може чути и Васкрс(еније), васкрснути, поред Воскресеније, воскреснути  и сл.

Ријеч Ускрс припада српском народном језику, у којем је у веома давно вријеме почетно у добијено од старог почетног в (иза кога је слиједио тврди полуглас). 

Тако данас имамо Ускрс (српско народно), Васкрс (старо српско књижевно и црквено) и Воскресеније (данашње српско црквено). 

У поздраву  није уобичајeн народни изговор Христос ускрсну. 

 Сачувано је старо српско црквено (српскословенско) 

Христос васкрсе.

            Остали облици који се чују (Христос воскрсе/васкресе/васкрс) не припадају ни старом ни данашњем српском црквеном језику.

ВЕЛИКА СУБОТА!

У Велику суботу совршавамо Погребење Божанског тела и силазак у ад Господа и Спаса нашега Исуса Христа, којим је обновио људски род од трулежи и превео га у живот вечни.

Стога, Својом неизрецивом снисходљивошћу, Христе Боже наш, смилуј се на нас.

Амин.

Синаксар

Онај који сједињује све беше подигнут на Крст, и цела творевина ридаше видевши Га обнаженог на Дрвету. Сунце сакри зраке, звезде одбацише свој сјај, земља се страшно потресе, море се повуче а камење распаде. Многи гробови се отворише и устадоше многа тела светих. Пакао је јечао а Јевреји се стараше како да прошире лажне вести против Христовог васкресња. А жене ускликнуше: „Ово је преблажена субота у коју Христос спава, али ће устати у трећи дан!"

Јутрење, Велика субота

Данас је у гробу Онај Који држи творевину на Своме длану. Камен покрива Онога Који је прекрио небеса славом. Живот спава, пакао дрхти а Адам је ослобођен од окова. Слава Твоме благоустројењу, Којим си све испунио, дарујући нам вечну суботу, Твоје пресвето Васкрсење из мртвих.

У суботу по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тело, и тако ће народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао, “Послије три дана устаћу” (Мт. 27, 63). „Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате.

А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“ (Мт. 27, 65-66). На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из ада увео у рајска насеља.