Дан побједе над фашизмом и како је то однедавно установљено тзв. Дан Европе (!).

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Руска војска је у Другом свјетском рату 

сломила фашизам, 

али он се и након седам деценија 

поново повампирује, заправо - 

фашизам никад до краја није ни био уништен.

Сваки сљедећи дан се разликује од оног претходног. Разликује се по много чему. Прво, свако је старији за један дан. Друго, свако се сјећа преходног дана, а свима ће у памћење дубоко бити урезани претходни дани, некоме више, а другима мање, с разлогом. Феномен и синоним за фамозне претходне дане, па можда и године је Европска унија. 

Шта ће се дешавати у будућности, е то нико поуздано не зна, али се може само претпотставити да Европска унија нема будућност. 

- Пропало је Римско царство,

- пропала је Отоманска империја која је преко пет вијекова тлачила и уништавала српски народ,

- пропала је окупаторска Аустро-Угарска машинерија, 
- пропали су комунизам и социјализам,

- па ће слиједом историјских процеса 

пропасти и Европска унија.

У овом катаклизмичном суноврату људског достојанства и гажења људских права, Европска унија је и основана да би јаке државе биле још богатије и јаче, а да се при том настави пљчкање и пустошење малих народа и држава.

Велика је то туга обичног човјека и углавном униженог и обесправљеног људског бића од стране разних бјелосвјетских лопова чији су опстанак и богатство и засновани на гулењу коже немоћној сиротињи и страдалницима.

Хумани људи помагажу онолико колико и како могу, али у најезди бјелосвјетских лопужа и лопова свих фела - скоро па су немоћни.

Већ деценијама је на сцени тзв. "Бриселизација". А у току те тзв. "Бриселизације" из вида се губе чак и оне најважније ствари и до изражаја долази поквареност и подлост најјачих држава које на окупу и одржавају Европску унију.

Та поквареност се огледа и у замаскиреним потезима, а најеклатантнији је примјер сутрашња годишњица коју је некада цијели свијет обиљежавао као Дан побједе над фашизмом. 

У таквој Европској унији, дакле у том интересном савезу највише се пита и одлучује њемачка нација, па су тако уз Дан побједе над фашизмом измислили и нови “празник” - Дан Европе, како би кроз генерације које долазе све више и више блиједио Дан побједе над фашизмом. Јер, претешко је то историјско бреме фашистичких злочина за њемачки народ и државу. 

 По свему судећи, изгледа, да је Дан побједе над фашизмом једино још важан само Русији и Србији, односно руском и српском народу. Јер, на прсте се могу избројати неки други европски народи који још држе до историјских чињеница и који обиљежавају Дан побједе над фашизмом. 

Очигледно је да Европска унија настоји да се и на тако бизарне начине скрене пажња са једног од најважнијих датума у историји човјечанства. Јер ако је Европи стало да слави 9. мај - зашто га онда Европска унија није прихватила и зашто га изворно не обиљежава са пуним именом и значајем - Дан побједе над фашизмом, него су до крајњих граница то ублажили и све су свели на обиљежавање тзв. Дана Европе.