ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
СРБИ СУ ДАЛИ
ОГРОМАН ДОПРИНОС
У СЛАМАЊУ ФАШИЗМА!
Има
много људи који су задовољни, али који
истовремено нису и срећни. Јер задовољство
се може примијетити код људи, док то не
важи и за људску срећу. У великим кризама,
а поготово економским велики број људи
тражи утјеху у једној реченици: “Добро
је не пуца и нема рата”!
Људи
памте многе страхоте и велики је број
ожалошћених породица које и дан данас
трагају за најближим својим сродницима.
Сви они добро знају да покојници не могу
поново да буду убијени. Али туга и
неспокој убијају живе који никада неће
наћи смирај у својим душама, јер не могу
да пронађу своје најмилије чије уморене
душе лебде изнад свих живих.
Тешко
се долази до националне свијести једног
народа. Његов колективни и друштвени
организам је раскомадан у парампарчад.
Ти дијелови се више никада не могу
спојити у некадашњу јединствену цјелину.
А без цјелине нема ни организма, па тако
нема ни јединства народа.
Додуше,
сам драги Бог зна зашто је то тако. Знају
и људи. Али знају то и нељуди широм
подијељеног свијета који чине власт у
најјачим државама. Многи су засјели у
удобне фотеље и покушавају да доминирају
над малим народима и државама. На
хоризонту бескрајног лутања ти политички
авантуристи никада неће успјети да
доплове на обалу спаса. Додатна несрећа
је у томе што историја неће продужавати
вријеме у којем би постојала могућност
да се чак и они опамете.
Срби
и српско питање на које без јасних
одговора нема ни опстанка српског
народа. Још увијек је недовољно подигнтих
споменика најхрабријим и највећим
синовима које су породиле српске мајке.
Нама
не требају споменици са фигурама на
којима се неће моћи распознати лица
српских јунака који ће вјечно стајати
на стражи и одбрани српства и отаџбине.
Српство је у овом турболентном времену
нападнуто са свих страна, па и изнутра.
Сасвим је свеједно ко су стварни
непријатељи, ако немамо пријатеља. Јер
непријатељи све пред собом руше и
уништавају.
Милиони
су мртвих Срба који су кроз наше постојање
бранили своју родну груду и своју
отаџбину. Никада Срби нису друге нападали
нити су били освајачи туђег. Сви они
који су водили ратове против Срба су их
и изгубили. Наша снага је у јединству
живих и у милионским ешалонима мртвих
Срба. Уморени Срби и јунаци из наше
прошлости својим сјенима и данас не
дају злотворима да славе своје наводне
побједе, јер крвници никад нису успјели,
а никада неће ни моћи да нас побиједе.
У
Другом свјетском рату Срби су дали
огроман допринос и великим
жртвама платили су високу цијену у
сламању фашизма. Та борба је представљала
једно од највећих цивилизацијских
достигнућа у цјелокупној људској
историји. То је дан када се с поносом
морамо сјећати свих оних који су своје
животе дали у одбрани СЛОБОДЕ и људског
достојанства.
И
недавно вођени ратови на развалинама
бивше Југославије било је вријеме у
којем су се настојала потиснути сјећања
да су у борби против фашизма највећу
цијену платили Срби. Али ни Србија, а ни
Република Српска то никада не смију да
забораве без обзира колико били јаки и
снажни покушаји наших непријатеља да
фалсификатима препарирају историјске
чињенице.
Зато
и не само због тога, Србија и Република
Српска имају бројне разлоге да 9. мај -
Дан побједе над фашизмом у Другом
свјетском рату - славе и као своје
празнике.
СРЕЋАН ПРАЗНИК!
