На
данашњи дан, 10.maja 1594. године спаљене
су мошти Светог Саве на Врачару у
Београду. Тијело Светог Саве, једног од
твораца српске средњовјековне државе,
оснивача српске цркве, зачетника српске
књижевности и најмлађег сина великог
српског жупана Стефана Немање, почивало
је од 1237. године у Милешеви. Спаљивању
моштију, 359 година послије његове смрти,
претходио је устанак Срба у Банату под
епископом банатским Светим Теодором
Вршачким, у којем су устаници носили
иконе Светог Саве.
Турски
султан Мухамед III наредио је Синан
- паши да по сваку цијену угуши побуну
Срба. Синан-паша је, знајући да се на
гробу Светог Саве у Милешеви окупљају
не само православци већ и Турци вјерујући
у исцјељење, наредио је да се ковчег
донесе у Београд и ту јавно спали.
Турци
су пронијели ковчег из Милешеве кроз
цијелу Србију, све до пред Београд, на
поље Врачарево, како би Срби са обје
стране Дунава видјели чин спаљивања.
Спаљивањем моштију Светог Саве Турци
су жељели да униште његов култ, потисну
хришћанство и униште симбол српске
традиције и историје. Мошти су спаљене,
али је Светосавље наживјело турско
ропство.
10.
маја 1895. - Основано Друштво за подизање
храма Светог Саве на Врачару, за првог
предсједника изабран митрополит српски
Михаило.
10.
маја 1939. - Освећени темељи Храма Светог
Саве на Врачару.
На
сву срећу и на понос српског рода
Храм
Светог Саве на Врачару
блиста пуним сјајем ...
блиста пуним сјајем ...
ЗА СВА ВРЕМЕНА!
